Најважније из лекције
План-резиме
- Порекло Словена
- Срби су Словени; на Балкан долазе у VII веку
- први поуздани подаци из I–II века; имена Венеди, Венети, Анти
- прапостојбина: од Карпата и Дњепра до Балтичког мора
- Сеоба
- узроци: мало обрадиве земље, пренасељеност, притисак Хуна
- Западни: Пољаци, Чеси, Словаци, Лужички Срби
- Источни: Руси (касније Белоруси, Украјинци)
- Јужни: Срби, Хрвати, Словенци, Бугари
- Јужни Словени на Балкану
- од Дунава до Пелопонеза, од Црног мора до Алпа
- склавиније – зачеци држава
- суседи: Византинци, Авари (каганат), Франци, Лангобарди, Баварци
- староседеоци Грци и Романи; Власи = сточари; Дубровник
- Бугари
- око 680. између Дунава и Балкана; стопили се са Словенима
- хришћанство средином IX века; Симеон (893–927), Србија 924.
- Самуило (976–1014), пораз на Беласици 1014.
- Мађари (Угри)
- са Урала, крајем IX века у Панонији
- пораз на Леху 955; хришћанство и краљевина крајем X века
- Вера и живот
- пагани: Световид, Перун, Велес, Сварог, Мокош
- земљорадња (јечам, просо, зоб), полуземунице
Лекција кроз датуме
5 век пр. н. е. | Први писани помен Словена
Грчки историчар Херодот први пут у својим списима помиње Словене у V веку пре нове ере.
2 век | Почетак великих сеоба Словена
У II веку почињу велике сеобе Словена из њихове прапостојбине ка истоку, западу и југу, изазване недостатком обрадиве земље и повећањем броја становника.
375 г. | Пролазак Хуна кроз Врата народа
Хуни пролазе кроз тзв. Врата народа, што је представљало један од кључних догађаја који је подстакао даље масовне сеобе словенских племена.
5 век | Долазак Јужних Словена на границе Византије
Током V века, Јужни Словени стижу у пределе северно од реке Дунав, где се заустављају пред изграђеним византијским одбрамбеним системом.
6 век | Упади Словена и Авара на територију Византије
Током VI века, за време цара Јустинијана I, Словени заједно са Аварима повремено упадају на византијску територију због пљачке. Из овог века потиче највише података о Словенима које су оставили византијски писци.
6 век | Освајање пограничних византијских градова
Крајем VI века, Словени и Авари пробијају одбрамбени систем на Дунаву и освајају значајне градове: Сирмијум (Сремску Митровицу), Сингидунум (Београд) и Виминацијум (околину Костолца).
7 век | Завршетак сеоба и трајно насељавање Словена на Балкан
Током прве половине VII века, за време византијског цара Ираклија, завршавају се сеобе Словена. Јужнословенска племена, укључујући Србе и Хрвате, добијају дозволу да се трајно населе на територији Балканског полуострва.
7 век | Почетак стварања првих српских кнежевина
У VII веку започиње процес формирања првих посебних српских држава (кнежевина) на простору уз Јадранско море и у унутрашњости Балканског полуострва.
626 г. | Опсада Цариграда
Словени и Авари заједнички опседају Цариград, али претрпе тежак пораз. Овај неуспех доводи до распада аварско-словенског савеза, након чега се Авари повлаче у Панонску низију.
8 век | Уништење аварске државе
Крајем VIII века војска франачког владара Карла Великог потпуно уништава аварску државу у Панонској низији, након чега се Аварима губи траг у историји.
9 век | Завршетак стварања српских кнежевина и осамостаљивање Хрватске
Током IX века завршава се период формирања првих српских кнежевина: Паганије, Захумља, Травуније, Дукље и Србије (Рашке). У истом веку Хрватска се осамостаљује под влашћу сопствених кнежева.
16 век | Почетак издвајања нових источнословенских народа
Од XVI века почиње историјски процес формирања Белоруса, Украјинаца и Русина као посебних народа из групације Источних Словена.
20 век | Завршетак формирања источнословенских и стварање нових јужнословенских народа
Током XX века окончава се процес формирања Белоруса, Украјинаца и Русина. У истом веку се из групације Јужних Словена као посебни народи формирају Црногорци, Бошњаци и Македонци.
Лекција говори о Словенима – одакле потичу, зашто су се селили и како су у VI и VII веку населили Балканско полуострво. Сазнајемо какав су однос имали са суседима и староседеоцима, како су настале државе Бугара и Мађара и у шта су Словени веровали.
Прапостојбина и први подаци
- Срби припадају Словенима; прешли су Дунав и населили Балкан у VII веку.
- Словени нису знали писмо, па о њима мало знамо; први поуздани подаци потичу из I и II века.
- У изворима се јављају као Венеди, Венети, Анти; Јорданес помиње Венеде, Анте и Словене.
- Прапостојбина – простор од Карпата и Дњепра до Балтичког мора; бавили су се земљорадњом, сточарством, ловом и риболовом.
Узроци сеобе и подела
- Узроци: недостатак обрадиве земље, пренасељеност, притисак Хуна у Великој сеоби народа.
- Западни – Пољаци, Чеси, Словаци, Лужички Срби.
- Источни – Руси, касније Белоруси и Украјинци.
- Јужни – Срби, Хрвати, Словенци, Бугари.
- Лужички Срби (око 60.000) и данас живе у Лужици, на истоку Немачке.
Јужни Словени на Балкану
- Населили су простор од Дунава до Пелопонеза и од Црног мора до источних Алпа.
- Склавиније – заједнице племена под кнезовима, зачеци словенских држава.
- Суседи: Византинци, Авари (Аварски каганат у Панонији, уништио га Карло Велики крајем VIII века), Франци, Лангобарди, Баварци, касније Бугари и Мађари.
- Староседеоци: Грци и Романи (Илири, Трачани, Келти). Повукли су се у планине; Словени су их звали Власи (сточари).
- Народи су се мешали; тако је настао и Дубровник.
Бугари и Мађари
- Бугари, номади из Азије, око 680. насељавају простор између Дунава и Балкана и стапају се са Словенима.
- Хришћанство примају средином IX века; цар Симеон (893–927) ствара моћно царство и 924. осваја Србију.
- Мађари (Угри), угро-фински народ са Урала, крајем IX века насељавају Панонску низију.
- После пораза на Леху 955. прелазе на земљорадњу, крајем X века примају хришћанство и оснивају краљевину.
Самуилова држава
- Устанак 976. код Преспе и Охрида; Самуило се прогласио царем (976–1014).
- Василије II га је поразио на Беласици 1014. и ослепео око 15.000 заробљеника.
Вера и свакодневни живот
- Словени су били пагани; молили су се у природи, без храмова.
- Богови: Световид, Перун, Велес, Сварог, Мокош.
- Гајили су јечам, просо и зоб; живели у полуземуницама и колибама.
