Најважније из лекције
План-резиме
- Досељавање Срба
- VII век, у време цара Ираклија (610–641)
- између Саве и Јадранског мора
- извор: Константин VII Порфирогенит, Спис о народима (X век)
- Хрвати западно, између Цетине и Велебита
- Српске области (IX–XII век)
- Србија – до Саве, Врбаса и Ибра; делови Рашка и Босна
- приморје – Дукља, Травунија, Захумље, Паганија
- од XII века Србија = Рашка, колевка Немањића
- Србија између Бугарске и Византије
- кнез Властимир (средина IX века) – победе над Бугарима
- синови Мутимир, Стројимир, Гојник
- Симеон осваја Србију 924; Часлав је ослобађа 927, гине од Мађара
- Василије II – српске земље под Византијом
- Живот
- жупе, земљорадња, сточарство, занати (ковачи)
- печат кнеза Стројимира, Историјски музеј Србије
- Дукља (Зета)
- Јован Владимир (крај X века – 1016) – први српски светитељ-владар
- Стефан Војислав – победа 1042, самосталност
- Михаило (1055–1081) – папа Гргур VII га назива краљем 1077
- Бодин (1081–1101) – највећи успон
- од XII века водећа је Рашка
Лекција кроз датуме
7 век | Досељавање Срба на Балканско полуострво (VII век)
Српска племена су се населила на Балканско полуострво у VII веку. Први српски владари били су потомци племенског вође који је довео Србе. Срби су се почетком овог века населили и у области Дукље, где су признавали врховну власт Византије.
780 г. | Владавина кнеза Вишеслава
Око 780. године владао је кнез Вишеслав, први познати владар наведен у родослову прве српске династије Властимировића.
9 век | Успешна одбрана Србије од бугарских напада (IX век)
Средином IX века, за време владе кнеза Властимира (по којем је династија добила име), Србија је успела да одбије трогодишње нападе бугарске војске предвођене архонтом Пресијамом.
851 г. | Крај владавине кнеза Властимира
Око 851. године завршена је владавина кнеза Властимира. Након његове смрти, власт су првобитно заједнички преузела његова три сина: Мутимир, Стројимир и Гојник, који су наставили да се успешно одупиру Бугарима.
891 г. | Крај владавине кнеза Мутимира
Кнез Мутимир, најстарији Властимиров син који је протерао браћу и самостално владао, владао је до 891. године. Након његове смрти дошло је до нових борби за власт у кнежевској породици.
892 г. | Почетак владавине кнеза Петра Гојниковића
Након династичких борби, Петар Гојниковић је изашао као победник и преузео власт 892. године. Дуго је одржавао пријатељске односе са Бугарима пре него што је стао на страну Византије.
917 г. | Крај владавине кнеза Петра Гојниковића
Због савезништва са Византијом, бугарски цар Симеон је заробио кнеза Петра Гојниковића 917. године и на његово место поставио другог владара из династије Властимировића.
924 г. | Пад Србије под бугарску власт
Бугари су поново напали Србију 924. године, успевши да заузму целу земљу. Велики број људи тада је одведен у ропство.
927 г. | Обнова Србије под кнезом Чаславом
Око 927. године, неколико година након пада Србије, кнез Часлав је уз помоћ Византије успео да обнови власт српских кнежева и ослободи земљу од бугарске доминације.
950 г. | Смрт кнеза Часлава и крај династије Властимировића
Кнез Часлав, који је успешно бранио Србију од Мађара, заробљен је и погубљен у једној бици око 950. године. Овим догађајем завршава се владавина династије Властимировића. Србија је ослабила, поделила се на мање жупе, а примат полако преузима Дукља.
990 г. | Почетак владавине кнеза Јована Владимира
Око 990. године власт у Дукљи преузима кнез Јован Владимир. Он се оженио ћерком моћног цара Самуила, владајући као његов вазал.
11 век | Устанак кнеза Стефана Војислава (XI век)
Током прве половине XI века, кнез Стефан Војислав, родоначелник династије Војислављевића, дизао је устанке и успео да ослободи Дукљу византијске власти. Проширио је територију припојивши Травунију и Захумље.
11 век | Владавина краља Бодина (крај XI века)
Крајем XI века Дукљом, Рашком и Босном владао је краљ Бодин. Успео је да издејствује код папе подизање бискупије у Бару у ранг надбискупије.
1016 г. | Убиство кнеза Јована Владимира
По наређењу Јована Владислава, синовца цара Самуила, кнез Јован Владимир убијен је испред цркве у Преспи 1016. године. Након његове смрти Дукља је пала под византијску власт. Остао је упамћен као први српски светац.
1077 г. | Дукља постаје прва српска краљевина
Кнез Михаило, син Стефана Војислава, успео је да се осамостали и до 1077. године добије краљевску круну од римског папе. Тиме је Михаило постао први српски краљ, а Дукља прва српска краљевина.
12 век | Слабљење Дукље и поновни успон Рашке (XII век)
Након смрти краља Бодина почетком XII века, услед борби за власт међу наследницима, Дукља слаби. Тиме се завршава период њене доминације, а најзначајнија српска земља поново постаје Рашка, којом управљају велики жупани (попут Вукана).
1166 г. | Долазак Стефана Немање на власт
Велики жупан Тихомир је збачен са власти од стране свог најмлађег брата Стефана Немање 1166. године. Овим догађајем Стефан Немања постаје владар Рашке и родоначелник најзначајније српске средњовековне династије – Немањића.
1217 г. | Крунисање Стефана Првовенчаног и крај значаја титуле великог жупана
Стефан Првовенчани се 1217. године крунише за краља. Овај догађај означава крај периода у којем је титула великог жупана била главна владарска титула у Србији, јер након крунисања она трајно губи на значају.
Лекција говори о историји Срба од VII до XII века – од њиховог доласка на Балканско полуострво до успона Рашке. Сазнајемо које су области Срби населили, како се Србија борила између Бугарске и Византије и како је Дукља постала краљевина.
Досељавање Срба
- Срби су на Балкан дошли у VII веку, у време византијског цара Ираклија (610–641).
- Најважнији извор је Константин VII Порфирогенит (X век) и његов Спис о народима, написан за сина Романа II.
- Према њему, Срби потичу од Белих Срба из области Бојки; цар Ираклије их је населио између Саве и Јадранског мора.
- Анали Франачког краљевства кажу да Срби држе велики део Далмације.
- Западно од њих, између Цетине и Велебита, населили су се Хрвати.
Српске области
- Србија – до Саве, Врбаса и Ибра; њени делови су Рашка и Босна.
- Приморске области – Дукља, Травунија, Захумље, Паганија.
- Од XII века Србија се зове Рашка, колевка државе Немањића.
Србија између Бугарске и Византије
- Кнез Властимир (средина IX века) – први кнез о коме имамо више података; његови преци су Вишеслав, Радослав и Просигој.
- Властимир и његови наследници успешно ратују са Бугарима: Пресијам губи већину војске, а Борис мора да склопи мир.
- Наследили су га синови Мутимир, Стројимир и Гојник.
- Бугарски цар Симеон осваја Србију 924., а кнез Часлав је ослобађа 927.
- Часлав гине средином X века у борби са Мађарима.
- Када Василије II покори Самуилову државу, и српске земље падају под Византију.
Свакодневни живот
- Срби су живели у жупама и бавили се земљорадњом (просо, пшеница) и сточарством.
- Цењени су били ковачи, а било је и грнчара, ткача, кожара и каменорезаца.
- Сачуван је златни печат кнеза Стројимира из IX века.
Успон и пад Дукље
- Дукља (касније Зета) – између Бојане и Боке Которске; кнежевина у X веку.
- Име је добила по античком граду Доклеји код Подгорице, а назив Зета, по реци Зети, носи од XI века.
- Јован Владимир (крај X века – 1016) – Самуилов зет, први српски свети владар.
- Стефан Војислав диже устанак у Дукљи, Травунији и Захумљу; 1042. у планинским теснацима потуче византијску војску и Дукља постаје самостална.
- Михаило (1055–1081) – папа Гргур VII назива га краљем 1077.
- Бодин (1081–1101) – највећи успон, држи и Рашку и Босну.
- После Бодина Дукља слаби, а од XII века водећа српска земља постаје Рашка.
