Најважније из лекције
План-резиме
-
Хришћанство
- Развој и улога у друштву
- У 4. веку постаје државна религија Римског царства и кључни чувар римске културе.
- Успостављен савез државе и цркве од времена Константина Великог (владар дарује земљу и повластице, а црква подупире његову власт).
- Средином 5. века паганизам у градовима готово нестаје; Рим постаје водеће политичко и верско средиште под заштитом Св. Петра и Павла.
- Црквена организација и монаштво
- Пет патријаршија: Рим (Запад, на челу са папом) и четири на Истоку (Цариград, Александрија, Антиохија, Јерусалим).
- Монаштво настало у Египту крајем 3. века (родоначелник Свети Антоније); средином 4. века оснивају се први манастири.
- Монашки редови на Западу:
- Бенедикт 529. године оснива Монте Касино (бенедиктинци – неговали школство, преписивање књига, науку и пољопривреду).
- Каснији редови: јовановци, фрањевци, доминиканци, тевтонци.
- Велики раскол (1054. година)
- Супарништво Рима и Цариграда око верског и политичког првенства.
- Међусобно бацање анатеме и трајна подела на Католичку и Православну цркву.
- Развој и улога у друштву
-
Ислам
- Настанак и ширење
- Трећа и најмлађа монотеистичка религија, настала на Арабљанском полуострву у 7. веку; пророк Мухамед (рођен око 570. године).
-
- година – Хиџра (прелазак Мухамеда из Меке у Медину), означава почетак муслиманске ере и рачунања времена.
- Верска учења и прописи
- Света књига: Куран (садржи догме, обреде и правне прописе).
- Верске обавезе: молитва пет пута дневно Алаху, пост уочи Бајрама, давање милостиње, ходочашће (хаџилук) у Меку (Каба).
- Појам џихада – борба/свети рат против неверника.
- Настанак и ширење
-
Јудаизам
- Основе религије
- Најстарија монотеистичка религија из старог века, строго националног обележја (бог Јахве, пророк Мојсије).
- Света књига моралних норми и обичаја: Талмуд; богомоља: синагога.
- Положај Јевреја у средњем веку
- Нису имали сопствену државу; живели у расејању.
- Највећу толеранцију уживали међу Арапима.
- У хришћанској западној Европи били изложени погромима, протеривањима и присилном покрштавању.
- Четврти латерански сабор (1215. године) одређује посебну одећу за Јевреје.
- Крајем средњег века приморани на живот у гетима; због забране поседовања земље претежно су се бавили трговином.
- Основе религије
Лекција кроз датуме
18 век пр. н. е. | Досељавање Јевреја у Палестину
Око 1800. године пре нове ере, јеврејски народ се доселио на простор Палестине, након чега је прешао у Египат пре повратка под вођством Мојсија.
1 век пр. н. е. | Јудеја под влашћу Римског царства
Од 1. века пре нове ере, Јевреји и њихова територија у Палестини потпали су под власт Римског царства.
3 век | Појава првог монаштва
Крајем 3. века појавили су се први монаси који су одлазили у египатске пустиње да живе у молитви и посту. Родоначелник монашког живота био је Свети Антоније.
4 век | Хришћанство постаје државна религија и оснивају се први манастири
Током 4. века хришћанство је прешло пут од забрањене религије до државне религије Римског царства. Средином истог века, монаси су почели да се удружују у заједнице – манастире, и прописана су правила по којима су живели.
5 век | Обнова Рима као хришћанског средишта
Средином 5. века у градовима Римског царства остао је сасвим мали број пагана. Град Рим је убрзо почео да се обнавља као значајно политичко и верско хришћанско средиште.
529 г. | Оснивање манастира у Монте Касину
Свети Бенедикт је 529. године основао манастир у Монте Касину. Његови монаси, бенедиктинци, утемељили су школе, преписивали старе рукописе и уз теологију неговали различите научне дисциплине и пољопривреду.
570 г. | Рођење пророка Мухамеда
Око 570. године у Меки је рођен Мухамед, каснији оснивач ислама, који је са 40 година почео да проповеда нову веру.
7 век | Настанак ислама
У 7. веку на Арабијском полуострву настала је нова монотеистичка религија – ислам, која је убрзо стекла велики број верника.
622 г. | Хиџра - почетак муслиманске ере
Пророк Мухамед је 622. године на позив становника прешао из Меке у Медину. Овај догађај назива се хиџра и означен је као почетак муслиманске ере и рачунања времена.
1054 г. | Велика шизма (Црквени раскол)
Дуготрајно супарништво између Рима и Цариграда, које је достигло врхунац средином 11. века, довело је 1054. године до коначног раскола. Хришћанска црква се поделила на Католичку и Православну након што су обе стране бациле анатему једна на другу. Ово означава крај периода јединствене Хришћанске цркве.
1215 г. | Четврти латерански сабор
Одржан је Четврти латерански сабор Хришћанске цркве, који је хришћанским верницима забрањивао општење са Јеврејима и одредио да Јевреји морају носити посебну обележавајућу одећу.
Хришћанство
Током 4. века хришћанство је еволуирало од прогоњене заједнице до званичне религије Римског царства, одигравши кључну улогу у очувању античког културног наслеђа. Од доба Константина Великог успостављено је чврсто савезништво државе и Цркве: владари су свештенству додељивали земљишне поседе и повластице, док је Црква пружала духовни легитимитет њиховој власти.
Иако је процес покрштавања текао постепено, већ до средине 5. века паганизам је готово потпуно ишчезао из римских градова, а сам Рим се изнова уздигао као верско и политичко средиште под заштитом апостола Петра и Павла. Унутрашња структура раносредњовековне Цркве почивала је на пет патријаршија: једној западној (Рим, где је поглавар носио назив папа) и четири источне (Цариград, Александрија, Антиохија и Јерусалим).
Монашки начин живота настао је крајем 3. века у египатској пустињи под вођством Светог Антонија, одакле се преко Блиског истока проширио Европом. Средином 4. века настају први манастири са уређеним правилима заједничког живота, који су кроз даривања временом постали значајни економски центри. На Западу је Бенедикт 529. године основао манастир Монте Касино, чиме је зачет ред бенедиктанаца, посвећен преписивању рукописа, образовању, теологији и унапређењу агротехнике. Касније су формирани и други редови попут јовановаца, фрањеваца, доминиканаца и тевтонаца.
Супарништво између Рима и Цариграда око превласти над хришћанским светом кулминирало је 1054. године. Након међусобног бацања анатеме, дошло је до коначног црквеног раскола на Западну (Католичку) и Источну (Православну) цркву.
Ислам
Ислам је настао почетком 7. века на Арабљанском полуострву као најмлађа монотеистичка религија. Њен утемељивач, пророк Мухамед (рођен око 570. године у Меки), почео је да шири ново учење у својој четрдесетој години. Суочен са отпором меканских трговаца, Мухамед је 622. године прешао у Медину. Овај догађај, познат као хиџра, узет је за полазну тачку муслиманског календара. Окупивши војску у Медини, Мухамед је убрзо овладао Меком, а до његове смрти већина арапских племена прихватила је ислам.
Света књига муслимана је Куран, подељен на 114 сура, и он садржи догматске, обредне и правне норме. Главне верске обавезе муслимана су исповедање вере у Алаха, обављање пет дневних молитава, пост уочи Бајрама, давање милостиње и ходочашће (хаџилук) светилишту Ћаби у Меки. Поред тога, уведено је и правило џихада (борбе против неверника), а богослужења се врше у џамијама.
Јудаизам
Јудаизам је древна монотеистичка религија са израженим националним карактером, утемељена на веровању у Бога Јахвеа као творца света и човечанства. Кључни извор моралних начела, верских закона и обичаја представља књига Талмуд, док се обреди обављају у синагогама.
Током средњег века Јевреји нису имали сопствену државу, а њихов положај у западној Европи био је обележен сталном несигурношћу, прогонима, погромима и покушајима принудног покрштавања. Четврти латерански сабор је 1215. године за њих прописао ношење посебних ознака на одећи, а од позног средњег века били су приморани да живе изоловано у градским гетима. Због забране стицања земљишних поседа, припадници ове заједнице били су усмерени претежно на трговину и новчане послове, док су под влашћу Арабљана уживали знатно већу верску толеранцију него у хришћанским земљама.
