Најважније из лекције
План-резиме
-
Средњовековне монархије
- Појам и облик власти: Врста државног уређења којим управља један владар (монарх: цар, краљ или кнез); водеће државе позног средњег века биле су Енглеска, Француска и Немачка (Свето римско царство).
- Титуле и симболи:
- Царска титула: Према хришћанском учењу највиша и јединствена; византијски владари сматрали су се јединим наследницима Римског царства, док су поједини западноевропски владари узимали титулу обновитеља Римског царства (узрок међусобних спорова).
- Краљевска титула: Најчешћа титула средњовековних владара.
- Владарски симболи: Круна, скиптар/жезло (палица с крстом као симбол власти) и глоб (кугла са крстом као симбол Христове владавине над светом).
- Феудално уређење и представничка тела:
- Сукоби и јачање моћи: Власт су ограничавали крупни феудалци (властела); владари су моћ јачали ратовима против непослушне властеле, браковима са истакнутим племићким породицама и сарадњом са црквом.
- Ограничење власти: У позном средњем веку настају сталешка тела састављена од племства, свештенства и грађанства.
- Парламент у Енглеској (XIII век).
- Скупштина сталежа у Француској.
-
Средњовековне републике
- Појам: Државно уређење у којем власт врше изабрани представници народа на одређено време.
- Млетачка република (Венеција):
- Историјски развој: До X века под Византијом, након тога самостални град-држава и водећа трговачка сила; врхунац моћи достиже почетком XIII века.
- Управа: Владар је био изборни дужд; остала тела су Мало веће и Велико веће (бирани од стране имућних грађана).
- Симбол: Владајући симбол државе био је лав (крилати лав Светог Марка).
- Дубровачка република:
- Самостални трговачки град-држава са републиканским уређењем на обали Јадранског мора.
Лекција кроз датуме
10 век | Крај византијске власти над Венецијом
До X века Венеција је била у саставу Византије, што означава крај тог историјског периода за ову државу. Након тога, она постаје самостални град-држава и формира се као Млетачка република.
12 век | Европа развијених средњовековних монархија
Током XII века, на простору Европе се јасно издвајају снажне монархије попут Енглеске, Француске и Немачке (Светог римског царства), чији су владари носили титуле краљева и царева.
13 век | Врхунац моћи Млетачке републике
Почетком XIII века, Млетачка република (Венеција) достиже врхунац своје економске и политичке моћи, поставши највећа трговачка сила средњег века којом је управљао дужд уз помоћ Великог и Малог већа.
13 век | Рад енглеског парламента
Током XIII века у Енглеској делује Парламент, представничко тело чија је главна улога била да ограничи власт владара и да заједно са њим доноси кључне државне одлуке.
14 век | Лувр као резиденција француских краљева
У XIV веку, Лувр у Паризу служио је као раскошни дворац и резиденција у којој су живели француски краљеви са својим чиновницима, свештенством и послугом, пре него што је касније претворен у музеј.
Основне одлике средњовековних монархија
Током позног средњег века дошло је до значајног уздизања држава попут Француске, Енглеске и Немачке (Светог римског царства), које су по свом облику владавине биле монархије.
Иако је титула краља била најзаступљенија, царско звање је према средњовековном хришћанском учењу сматрано највишим и било је предвиђено само за једног владара. Због позивања на наслеђе некадашњег Римског царства долазило је до честих сукоба и међусобног непризнавања права на царску титулу између Византије и западноевропских монарха.
Владар је држао највишу законодавну, извршну и судску власт, а његов положај и углед симболизовани су посебним обележјима:
- круном,
- скиптром (жезлом) као хришћанским знамењем владарског ауторитета,
- глобом (куглом са крстом) као симболом Христове владавине над светом.
Политички и административни живот одвијао се на владарском двору. Унутрашње прилике у феудалним монархијама обележили су чести сукоби између монарха и крупних феудалаца (властеле), чији су поседи неретко премашивали владареве. Владари су своју моћ јачали кроз:
- ратне сукобе са непокорном властелом,
- склапање бракова са истакнутим племством,
- савезништво и сарадњу са Црквом.
Ради ограничавања краљевске самовоље, у позном средњем веку формирана су представничка тела која су заједно са круном управљала државом. У Енглеској је то био Парламент, а у Француској Скупштина сталежа. Ове институције окупљале су представнике три сталежа: племства, свештенства и грађанства.
Средњовековне републике
Републиканско уређење, у којем су изабрани представници управљали државом током одређеног временског мандата, представљало је реткост у средњем веку и било је карактеристично за градове-државе:
- Млетачка република (Венеција / Република Светог Марка): Након што се у X веку одвојила од Византије, постала је водећа трговачка сила, а врхунац свог утицаја достигла је почетком XIII века. Државом је руководио изабрани владар – дужд, док су законодавну и извршну власт делили Мало веће и Велико веће. Право гласа и учешћа у власти имали су искључиво имућни грађани, а државни симбол био је крилати лав.
- Дубровачка република: Слично Венецији, Дубровник се развио у самосталну градску републику чија се привреда и политичка снага темељила на развијеној трговини.
