Најважније из лекције
План-резиме
-
Успон државе Немањића (1166–1371) 1.1. Оснивање династије Немањића од стране великог жупана Стефана Немање. 1.2. Србија постепено постаје независна држава, краљевина и водећа сила на Балканском полуострву уз осамостаљење сопствене цркве.
-
Владавина великог жупана Стефана Немање (1166–1196) 2.1. Долазак на власт и односи са Византијом: 2.1.1. Дошао на власт 1166. године након свргавања и победе над најстаријим братом Тихомиром. 2.1.2. Неуспешан покушај осамостаљења од цара Манојла I Комнина, након чега постаје веран византијски вазал све до цареве смрти 1180. године. 2.1.3. Територијално ширење после 1180. године (припајање долине Велике и Јужне Мораве, Косова, Метохије, северне Албаније, Дукље, Травуније и Захумља до реке Цетине). 2.1.4. Сусрет са Фридрихом Барбаросом у Нишу током Трећег крсташког рата (1189) ради неуспешног склапања антивизантијског савеза. 2.1.5. Битка на Морави (1190) – пораз српске војске, али Немања задржава већину освојених области; мир учвршћен браком Стефана Немањића и принцезе Евдокије. 2.2. Унутрашња и верска политика: 2.2.1. Изградња задужбина: Ђурђеви ступови, Студеница и Хиландар (обновљен 1198. године са сином Савом на Светој гори). 2.2.2. Прогон јеретика богумила из Србије у Босну ради заштите православног поретка и јачања савеза са црквом. 2.3. Повлачење и смрт: 2.3.1. Повлачење са власти на сабору у Расу 1196. године у корист средњег сина Стефана. 2.3.2. Замонашење под именом Симеон, одлазак на Свету гору и смрт у Хиландару 1199. године (канонизован као Свети Симеон).
-
Владавина великог жупана и краља Стефана Првовенчаног (1196–1228) 3.1. Борба за престо: 3.1.1. Сукоб са старијим братом Вуканом (који је имао подршку Угарске), решен уз помоћ Бугарске. 3.1.2. Монах Сава 1208. године доноси мошти Светог Симеона из Хиландара и мири браћу. 3.2. Проглашење краљевине (1217): 3.2.1. Приближавање Млетачкој републици након пада Цариграда (1204) и женидба Аном Дандоло. 3.2.2. Добијање краљевске круне од римског папе 1217. године и крунисање у манастиру Жичи (првокрунисани српски краљ – Првовенчани), чиме Србија добија међународно признање. 3.3. Аутокефалност Српске православне цркве (1219): 3.3.1. Растко Немањић (монах Сава) у Никеји добија сагласност васељенског патријарха за осамостаљење цркве од Охридске архиепископије. 3.3.2. Сава постаје први српски архиепископ са седиштем у манастиру Жичи. 3.3.3. Организација нових епархија, постављање српских епископа, правно уређење (Крмчија/Законоправило, манастирски типици) и просветитељски рад. 3.3.4. Архиепископ Сава умро у Трнову 1236. године (проглашен за Светог Саву). 3.4. Однос према верским заједницама: 3.4.1. Поштовање Католичке цркве у приморским областима, уз забрану превођења православних vernika у католицизам.
-
Наследници Стефана Првовенчаног 4.1. Краљ Стефан Радослав (1228–1234): 4.1.1. Политички ослоњен на свог таста (епирског деспота) и повезан са Охридском архиепископијом. 4.1.2. Почетак ковања сопственог бакарног новца по византијском узору. 4.1.3. Смењен са власти после пораза Епира од Бугара. 4.2. Краљ Стефан Владислав (1234–1243): 4.2.1. Ослоњен на Бугарску (зет бугарског цара). 4.2.2. Изградио манастир Милешеву и пренео у њега мошти Светог Саве из Трнова. 4.2.3. Приморан да уступи власт млађем брату Урошу I после татарске најезде на Србију и Бугарску.
Лекција кроз датуме
1113 г. | Рођење Стефана Немање
Око 1113. године у Рибници поред данашње Подгорице рођен је Стефан Немања, најмлађи син српског властелина Завиде и будући родоначелник династије Немањића.
1166 г. | Почетак владавине династије Немањића
Почетак вишевековне владавине династије Немањића током које је Србија постепено постала водећа држава на Балканском полуострву.
1166 г. | Почетак владавине великог жупана Стефана Немање
Стефан Немања је дошао на власт збацивши са престола свог најстаријег брата, великог жупана Тихомира, који је погинуо у бици.
1174 г. | Рођење Растка Немањића (Светог Саве)
Око 1174. године рођен је најмлађи син Стефана Немање, Растко Немањић, касније познат као Свети Сава, који ће постати први српски архиепископ.
1180 г. | Смрт византијског цара Манојла I Комнина
Након смрти Манојла I Комнина у Византији су настали нереди, што је Стефан Немања искористио да се ослободи вазалних обавеза, учврсти и знатно прошири своју власт ратујући са Византијом.
1189 г. | Сусрет Стефана Немање и Фридриха Барбаросе
У време Трећег крсташког рата, Стефан Немања је у Нишу свечано дочекао немачког цара Фридриха Барбаросу покушавши, безуспешно, да га придобије за савез против Византије.
1190 г. | Битка на Морави
Војска Стефана Немање претрпела је пораз од Византије. Немања је поново морао да призна врховну власт византијског цара, али је задржао већину раније освојених територија.
1196 г. | Сабор у Расу и крај владавине Стефана Немање
На сабору у Расу Стефан Немања се повукао са власти, прогласивши за наследника свог средњег сина Стефана. Након тога се замонашио и отишао на Свету гору.
1196 г. | Почетак владавине Стефана Немањића (Првовенчаног)
Средњи син Стефана Немање долази на власт као велики жупан. Током његове владавине Србија ће бити уздигнута у ранг краљевине.
1198 г. | Обнова манастира Хиландар
Стефан Немања и његов син Сава обновили су и подигли запуштени манастир Хиландар на Светој гори, који постаје једно од најзначајнијих средишта српске духовности.
1199 г. | Смрт Стефана Немање
Стефан Немања умире у манастиру Хиландар. После смрти је проглашен за свеца под монашким именом Свети Симеон.
1204 г. | Пад Цариграда и оснивање Латинског царства
У Четвртом крсташком рату крсташи су освојили византијску престоницу Цариград и основали Латинско царство, што је навело Стефана Немањића да се политички окрене западу.
1217 г. | Крунисање Стефана Првовенчаног и проглашење краљевине
Уз посредовање Млетачке републике, Стефан Немањић добија краљевску круну од римског папе. Крунисан је у својој задужбини манастиру Жичи као први српски краљ (Првовенчани).
1219 г. | Оснивање аутокефалне Српске архиепископије
Сава Немањић је у Никеји од васељенског патријарха издејствовао аутокефалност (самосталност) Српске православне цркве. Сава постаје њен први архиепископ са седиштем у манастиру Жичи.
1228 г. | Крај владавине краља Стефана Првовенчаног
Завршетак владавине првог српског крунисаног краља из династије Немањића.
1228 г. | Почетак владавине краља Радослава
Најстарији син Стефана Првовенчаног преузима српски престо. У време његове владавине почело је ковање српског новца од бакра.
1234 г. | Крај владавине краља Радослава
Краљ Радослав је збачен са власти након што је његов таст и заштитник, епирски деспот, поражен у рату са Бугарима.
1234 г. | Почетак владавине краља Владислава
Млађи брат Радослава, краљ Владислав, долази на српски престо. Познат је по изградњи манастира Милешеве у који је пренео мошти Светог Саве.
27 януари 1236 г. | Смрт Светог Саве
Приликом повратка са другог ходочашћа из Јерусалима, Свети Сава умире у бугарској престоници Трнову. Данас се 27. јануар слави као школска слава, Савиндан.
1243 г. | Крај владавине краља Владислава
Након што су Татари напали и опустошили Србију и Бугарску, краљ Владислав је морао да уступи престо млађем брату Урошу.
1243 г. | Почетак владавине краља Уроша I
Трећи син Стефана Првовенчаног, Стефан Урош I, долази на власт и преузима управљање српском краљевином.
1276 г. | Крај владавине краља Уроша I
Завршетак владавине краља Стефана Уроша I.
1276 г. | Почетак владавине краља Драгутина
Стефан Драгутин преузима краљевски престо и власт у држави.
1282 г. | Крај владавине краља Драгутина
Завршетак владавине краља Стефана Драгутина.
1282 г. | Почетак владавине краља Милутина
Стефан Урош II Милутин долази на власт, чиме започиње период значајног војног и културног успона српске државе.
1321 г. | Крај владавине краља Милутина
Завршетак владавине једног од најмоћнијих владара из династије Немањића, краља Стефана Уроша II Милутина.
1321 г. | Почетак владавине краља Стефана Дечанског
Стефан Урош III Дечански долази на српски краљевски престо.
1331 г. | Крај владавине краља Стефана Дечанског
Завршетак владавине краља Стефана Уроша III Дечанског.
1331 г. | Почетак владавине краља и цара Душана
Стефан Урош IV Душан долази на власт. Током његове владавине Србија ће доживети свој највећи територијални и политички врхунац и постати царство.
1355 г. | Крај владавине цара Душана
Завршетак владавине првог српског цара Стефана Уроша IV Душана.
1355 г. | Почетак владавине цара Уроша V
Након смрти цара Душана, на власт долази његов син, Стефан Урош V (Нејаки).
1359 г. | Почетак владавине Симеона (Синише) у Тесалији
Симеон (Синиша) Немањић се проглашава за цара и преузима самосталну власт у области Тесалије.
1371 г. | Крај владавине цара Уроша V
Смрт и крај владавине последњег српског цара из династије Немањића.
1371 г. | Крај владавине династије Немањића
Смрћу цара Уроша V званично је престала да постоји владарска лоза Немањића која је Србијом владала од 1166. године.
1372 г. | Крај владавине Симеона у Тесалији
Завршетак владавине Симеона (Синише) Немањића у Тесалији.
1372 г. | Почетак владавине Јована Уроша у Тесалији
Син Симеона Немањића, Јован Урош, преузима царску власт у Тесалији.
1373 г. | Крај владавине Јована Уроша у Тесалији
Завршетак краткотрајне владавине Јована Уроша у Тесалији.
1594 г. | Спаљивање моштију Светог Саве
Османски Турци су на Врачару спалили мошти Светог Саве. Данас се на том месту налази велики Храм Светог Саве.
Током друге половине XII и прве половине XIII века, упоредо са слабљењем Византијског царства, српска држава је под вођством династије Немањића (1166–1371) изградила међународни углед, територијално се проширила, уздигла се у ранг краљевине и утемељила самосталну црквену организацију.
Владавина великог жупана Стефана Немање
- Долазак на власт и вазални однос: Стефан Немања, најмлађи Завидин син, постао је српски велики жупан 1166. године пошто је са престола уклонио најстаријег брата Тихомира. Након неуспелог покушаја отцепљења и заробљеништва, прихватио је вазалну потчињеност цару Манојлу I Комнину, коју је поштовао све до цареве смрти.
- Ширење државне територије: После 1180. године Немања је искористио унутрашње кризе у Византији и припојио долине Велике и Јужне Мораве, Косово, Метохију, северну Албанију, Дукљу (поверену сину Вукану), Захумље и Травунију све до реке Цетине. Након неуспешног покушаја освајања Дубровника, са овим градом је склопио мир.
- Дипломатија и рат са Византијом: Током Трећег крсташког рата (1189) Немања је у Нишу уприличио сусрет са царем Фридрихом I Барбаросом са намером да склопи савезништво против Цариграда. Иако је српска војска поражена у бици на Морави 1190. године, мировним уговором призната је већина Немањиних територијалних освајања, а мир је учвршћен браком његовог сина Стефана и византијске принцезе Евдокије.
- Унутрашња политика и задужбинарство: Велики жупан је сузбио и прогнао богумиле у Босну, ојачавши положај Православне цркве. Подигао је бројне манастире, међу којима се истичу Ђурђеви ступови и Студеница, као и Хиландар на Светој гори, који је заједно са сином Савом обновио 1198. године.
Владавина великог жупана и краља Стефана Првовенчаног
- Смена на престолу и династички сукоби: Немања се 1196. године на сабору у Расу повукао са власти у корист сина Стефана, замонашио се под именом Симеон и отишао на Свету гору, где је преминуо 1199. године. Уследио је грађански рат између Стефана (потпомогнутог Бугарском) и старијег брата Вукана (уз помоћ Угарске), који је окончан када је монах Сава донео очеве мошти у Србију и измирио браћу.
- Стицање краљевског достојанства (1217): Након пада Цариграда у Четвртом крсташком рату (1204), Стефан се повезао са Венецијом оженивши се Аном Дандоло. Од папе је издејствовао краљевску круну, којом је крунисан 1217. године у Жичи, стекавши надимак Првовенчани и обезбедивши Србији међународни суверенитет.
- Аутокефалност Српске цркве (1219): Сава Немањић је у Никеји од васељенског патријарха добио одобрење за самосталност српске архиепископије у односу на Охрид. Са седиштем у манастиру Жичи, Сава је као први архиепископ успоставио нове епархије, уредио црквено-правни живот (Законоправило), развио просветитељску делатност и након смрти (1236. у Трнову) канонизован као Свети Сава.
- Однос према вероисповестима: У држави је било омогућено деловање Католичке цркве у приморским областима, али је важила строга забрана превођења православног становништва у католицизам.
- Наследници Стефана Првовенчаног:
- Краљ Радослав (1228–1234): Водио је провизантијску политику под утицајем свог таста (епирског деспота), отпочео ковање сопственог бакарног новца и зближио се са Охридском архиепископијом, али је свргнут након војног пораза Епира.
- Краљ Владислав (1234–1243): Ослоњен на Бугарску, саградио је манастир Милешеву и пренео у њега мошти Светог Саве; са власти је одступио у корист млађег брата Уроша I након разорне најезде Татара.
