Најважније из лекције
План-резиме
-
Појам и одлике прединдустријског доба
- Временски оквир: од краја XV до XVIII века (до увођења машинске производње).
- Главна обележја: напредак науке, технике, трговине, банкарства и саобраћаја, уз доминацију унапређене ручне производње и водећу улогу градског становништва.
-
Научна открића
- Облик Земље: у првој половини XVI века научно је доказано да је Земља округла, чиме је одбачено црквено схватање о равној плочи.
- Ширење познатог света: Кристифор Колумбо 1492. године открива Америку, чиме се знање о свету шири ван до тада позната три континента (Европа, Азија, Африка).
- Хелиоцентрични систем:
- Никола Коперник: утврдио да се Земља окреће око своје осе и, заједно са другим планетама, око Сунца.
- Ђордано Бруно и Галилео Галилеј: прихватили и даље развили Коперникова учења, унапредивши астрономију, физику и математику упркос противљењу цркве.
-
Технички проналасци
- Штампарија:
- Средином XV века Немац Јохан Гутенберг изумео штампање помоћу покретних слова (прва штампана књига: Библија на латинском).
- Последице: јефтинија и доступнија књига, ширење писмености и образовања.
- Поморска и мерна опрема:
- Компас (оријентација у простору), астролаб (одређивање положаја према небеским телима), дурбин (осматрање на даљину).
- Каравеле: брзи, покретљиви и издржљиви једрењаци.
- Часовник: конструисан у XIV веку, у новом веку добио минутну и секундну казаљку.
- Штампарија:
-
Успон градова и друштвене промене
- Демографски раст: поједини градови прелазе 100.000 становника (Цариград, Лондон, Париз, Рим, Венеција, Амстердам, Лисабон, Москва).
- Грађанска класа: чине је трговци, занатлије и банкари; постаје носилац економског напретка и ступа у сукоб са племством ради стицања политичке моћи.
- Значајни центри:
- Венеција: средоземни трговачки и поморски центар (трговина свилом, зачинима, златан дукат и сребрни динар).
- Фиренца: врхунац под банкарском породицом Медичи (Козимо и Лоренцо Величанствени у XV веку), средиште ренесансне културе и уметности.
- Амстердам и Антверпен: развијају се у глобална трговачка и финансијска средишта (почетком XVII века у Амстердаму основани берза и банка).
- Померање трговачких путева: открићем новог света трговина се са Средоземља премешта на обале Атлантског океана.
-
Мануфактура као нови начин производње
- Дефиниција: ручна производња заснована на подели рада (сваки радник обавља део посла на једном производу).
- Центри настанка: Низоземска (Холандија и Белгија), Енглеска, Француска и немачке земље (производња сукна, свиле, коже, гоблена).
- Резултати и последице:
- Повећан обим, брзина и квалитет производње уз пад цене финалних производа.
- Јачање банкарства кроз финансирање производње.
- Богаћење грађанства и учвршћивање економских веза на глобалном нивоу.
Лекција кроз датуме
14 век | Конструкција првог механичког часовника
Током XIV века конструисан је први механички часовник. Током новог века овај изум је усавршен додавањем казаљке за минуте, а потом и казаљке за секунде.
14 век | Почетак владавине породице Медичи у Фиренци
У XIV веку започела је владавина утицајне банкарске породице Медичи у Фиренци. Родоначелник породице био је Козимо Медичи, банкар и власник мануфактура за производњу вуне и свиле.
15 век | Успон Фиренце под владавином Лоренца Величанственог
Током XV века, под владавином Козимовог унука Лоренца Величанственог, Фиренца је доживела врхунац моћи и постала један од најзначајнијих центара европске културе и уметности.
15 век | Почетак развоја мануфактурне производње у Европи
У XV веку започео је развој мануфактуре - новог начина ручне производње заснованог на подели рада. Прво се развила у градовима Низоземске, Енглеске, Француске и немачких земаља.
1450 г. | Јохан Гутенберг изумео технику штампања покретним словима
Средином XV века Немац Јохан Гутенберг изумео је штампање помоћу покретних слова и у својој штампарији одштампао прву књигу - Библију на латинском језику, чиме је прекинуто дуготрајно ручно преписивање књига и омогућено ширење писмености.
1492 г. | Откриће Америке и почетак великих географских открића
Морепловац Кристифор Колумбо открио је нови континент Америку 1492. године, чиме су почела велика географска открића и промењено дотадашње схватање да свет чине само Европа, Азија и Африка.
1492 г. | Почетак прединдустријског доба
Крајем XV века почиње прединдустријско доба које су обележили нови научни и технички проналасци, развој трговине, банкарства, саобраћаја и унапређена мануфактурна производња.
16 век | Научно доказано да је Земља округла
У првој половини XVI века научно је доказано да планета Земља има облик сфере/лопте, чиме је одбачено дотадашње црквено и општеприхваћено веровање да је Земља равна плоча.
16 век | Амстердам постаје светски трговачки центар
Током XVI века холандски град Амстердам израста у светски трговачки центар. У овом периоду изграђен је препознатљив градски амбијент са кућама специфичним по кукама за истовар робе са бродова.
17 век | Оснивање берзе и прве холандске банке у Амстердаму
Почетком XVII века у згради старе градске скупштине у Амстердаму основане су берза и прва холандска банка, чиме је ојачан међународни финансијски и трговачки положај града.
1650 г. | Изградња Краљевске палате у Амстердаму
Средином XVII века на главном градском тргу у Амстердаму подигнута је знаменита Краљевска палата.
18 век | Крај владавине породице Медичи у Фиренци
Током XVIII века завршена је вишевековна владавина банкарске и меценске породице Медичи над градом Фиренцом.
18 век | Крај прединдустријског доба и прелазак на машинску производњу
Крајем XVIII века завршава се прединдустријско доба у Европи, а дотадашњу доминантну ручну и мануфактурну производњу замењује машинска производња.
Прединдустријско доба, које је трајало од краја XV до XVIII века, представљало је период значајног преображаја свакодневног живота услед напретка технике, ширења трговине, успона новчарства и унапређења производних процеса. Иако је ручни рад доминирао све до увођења машина крајем XVIII века, грађанство је постало главни покретач економског и друштвеног развоја.
Научна открића
Током овог периода у потпуности је промењена слика о облику Земље и њеном месту у васиони. Превазиђено је средњовековно црквено учење о Земљи као равној плочи, а у првој половини XVI века научно је доказан њен сферални облик.
Географски хоризонти, до тада сведени на европски, азијски и афрички континент, радикално су проширени након што је Кристифор Колумбо 1492. године стигао до обала Америке.
Пољски научник Никола Коперник поставио је основе хелиоцентричног система утврдивши да се Земља окреће око своје осе и да, заједно са осталим планетама, кружи око Сунца. Његово учење продубили су италијански научници Ђордано Бруно и Галилео Галилеј. Упркос противљењу црквених структура, њихова сазнања означила су прекретницу у развоју физике, математике и астрономије.
Технички проналасци
Средином XV века немачки проналазач Јохан Гутенберг усавршио је штампарију са покретним словима и као прво дело одштампао латински превод Библије. Масовнија и јефтинија израда књига потиснула је дуготрајно преписивање и пресудно утицала на ширење писмености и образовања у Европи.
Почетак новог века обележила су и значајна технолошка побољшања:
- Часовници су, након настанка у XIV веку, добили казаљке за минуте и секунде.
- Каравеле, лаки и окретни једрењаци велике издржљивости, омогућиле су дуга путовања преко океана.
- Компас, астролаб и дурбин постали су основни навигациони инструменти који су служили за оријентацију на копну и мору, одређивање положаја помоћу небеских тела и посматрање удаљених објеката.
Успон градова
Током новог века дошло је до раста броја градског становништва, па су највећи европски центри – попут Париза, Лондона, Цариграда, Рима, Венеције, Амстердама, Антверпена, Лисабона и Москве – премашили 100.000 житеља, иако су ратови, болести и глад успоравали овај процес, а већина људи и даље остала на селу.
Градови су нудили личну сигурност унутар зидина, слободу рада и боље материјалне услове. Носилац новог друштва постала је грађанска класа (трговци, занатлије и банкари), која је улагала у модернизацију и градску хигијену:
- Венеција је држала контролу над средоземном трговином робом са Истока (зачини, свила), а њен новац (златни дукат и сребрни динар) био је међународно платежно средство.
- Фиренца је за време управе банкарске породице Медичи (XIV–XVIII век, са врхунцем под Лоренцом Величанственим у XV веку) постала главно европско средиште науке, уметности и библиотекарства.
- Атлантски центри: Након географских открића, трговачко тежиште се преместило са Средоземља на Атлантик, што је донело богатство Лондону, Антверпену и Амстердаму, у коме су почетком XVII века отворене берза и прва банка.
Мануфактура – нов начин производње
У раздобљу између XV и краја XVIII века у европским градовима (нарочито у Низоземској, Енглеској, Француској и немачким областима) развио се нови облик организације рада познат као мануфактура, пре свега у производњи свиле, сукна, коже и гоблена.
За разлику од средњовековног занатства, у коме је читав производ израђивао један мајстор, мануфактура је представљала ручну радионичку производњу засновану на детаљној подели рада. Сваки радник био је задужен за појединачну фазу израде, чиме је знатно убрзан процес, повећан обим и квалитет произведене робе, док су трошкови израде опали.
Овакав начин привређивања захтевао је банкарске позајмице за улагања, што је довело до даљег јачања финансијске моћи грађанства. Стекавши велики економски утицај, грађански слој је почео да тражи и политичку власт, улазећи у директан сукоб са владајућим племством.
