Корице уџбеника

V.4. Обим Круга

Изабери решење задатка:

Задатак 6

Кратко решење

а) Дијагонала квадрата је пречник описаног круга: \( d^2 = 7^2 + 7^2 = 98 \), \( d = 7\sqrt{2}\ \text{cm} \), па је \( O = 7\sqrt{2}\,\pi\ \text{cm} \approx 31{,}08\ \text{cm} \). б) \( d^2 = 8^2 + 15^2 = 289 \), \( d = 17\ \text{cm} \), па је \( O = 17\pi\ \text{cm} \approx 53{,}38\ \text{cm} \). в) За једнакостранични троугао је \( R = \dfrac{a\sqrt{3}}{3} = \dfrac{3\sqrt{3}}{3} = \sqrt{3}\ \text{cm} \), па је \( O = 2\sqrt{3}\,\pi\ \text{cm} \approx 10{,}88\ \text{cm} \).

Детаљно решење

Идеја

Круг описан око многоугла пролази кроз све његове темена. Зато у сваком случају прво одређујемо полупречник \( R \) (или пречник \( 2R \)) описаног круга, а тек онда рачунамо \( O = 2R\pi \).

а) Квадрат странице \( a = 7\ \text{cm} \)

Центар описаног круга квадрата је пресек његових дијагонала, па је дијагонала квадрата пречник описаног круга. Дијагоналу рачунамо Питагорином теоремом: \[ d^2 = a^2 + a^2 = 7^2 + 7^2 = 49 + 49 = 98, \] \[ d = \sqrt{98} = \sqrt{49 \cdot 2} = 7\sqrt{2}\ \text{cm}. \] Обим описаног круга је \[ O = d\pi = 7\sqrt{2}\,\pi\ \text{cm}. \] Приближно, за \( \sqrt{2} \approx 1{,}414 \) и \( \pi \approx 3{,}14 \): \[ O \approx 7 \cdot 1{,}414 \cdot 3{,}14 = 9{,}898 \cdot 3{,}14 \approx 31{,}08\ \text{cm}. \]

б) Правоугаоник страница \( 8\ \text{cm} \) и \( 15\ \text{cm} \)

И код правоугаоника се дијагонале полове, па је дијагонала пречник описаног круга. \[ d^2 = 8^2 + 15^2 = 64 + 225 = 289, \qquad d = \sqrt{289} = 17\ \text{cm}. \] \[ O = d\pi = 17\pi\ \text{cm} \approx 17 \cdot 3{,}14 = 53{,}38\ \text{cm}. \]

в) Једнакостранични троугао странице \( a = 3\ \text{cm} \)

Код једнакостраничног троугла центар описаног круга лежи на висини \( h \). Висину рачунамо Питагорином теоремом: \[ h^2 = a^2 - \left(\frac{a}{2}\right)^2 = \frac{3a^2}{4}, \qquad h = \frac{a\sqrt{3}}{2}. \] Означимо са \( R \) полупречник описаног круга. Центар је на висини, на растојању \( R \) од темена, а на растојању \( h - R \) од средишта основице. Из правоуглог троугла који чине половина основице, дуж \( h - R \) и полупречник \( R \) следи: \[ R^2 = \left(\frac{a}{2}\right)^2 + (h - R)^2 = \frac{a^2}{4} + h^2 - 2hR + R^2. \] Скраћивањем \( R^2 \) и заменом \( h^2 = \dfrac{3a^2}{4} \) добијамо: \[ 0 = \frac{a^2}{4} + \frac{3a^2}{4} - 2hR, \qquad 2hR = a^2, \qquad R = \frac{a^2}{2h} = \frac{a^2}{a\sqrt{3}} = \frac{a\sqrt{3}}{3}. \] За \( a = 3\ \text{cm} \): \[ R = \frac{3\sqrt{3}}{3} = \sqrt{3}\ \text{cm}. \] \[ O = 2R\pi = 2\sqrt{3}\,\pi\ \text{cm} \approx 2 \cdot 1{,}732 \cdot 3{,}14 = 3{,}464 \cdot 3{,}14 \approx 10{,}88\ \text{cm}. \]

Провера резултата

Под а) дијагонала \( 7\sqrt{2} \approx 9{,}9\ \text{cm} \) заиста је већа од странице \( 7\ \text{cm} \), а мања од \( 14\ \text{cm} \). Под б) уочавамо Питагорину тројку \( 8,\ 15,\ 17 \): \( 64 + 225 = 289 \). Под в) полупречник \( R = \sqrt{3} \approx 1{,}73\ \text{cm} \) већи је од полупречника уписаног круга \( \dfrac{a\sqrt{3}}{6} \approx 0{,}87\ \text{cm} \) и мањи од странице \( 3\ \text{cm} \), што је у складу са цртежом.

Кратак запис решења:

а) \( d = 7\sqrt{2} \Rightarrow O = 7\sqrt{2}\,\pi \approx 31{,}08\ \text{cm} \); б) \( d = 17 \Rightarrow O = 17\pi \approx 53{,}38\ \text{cm} \); в) \( R = \sqrt{3} \Rightarrow O = 2\sqrt{3}\,\pi \approx 10{,}88\ \text{cm} \).

Најважније из лекције

Број \(\pi\): Константа која представља количник обима и пречника круга. Најчешће се узима \(\pi \approx 3,14\).
Формула за обим: Обим круга се рачуна по формули \(O = 2r\pi\) (где је \(r\) полупречник) или \(O = d\pi\) (где је \(d\) пречник).
Ротација точка: Један пун обртај точка прелази пут једнак његовом обиму.
Правилни многоуглови: Примените одговарајуће формуле за полупречнике уписаног (\(r\)) и описаног (\(R\)) круга зависно од облика (квадрат, троугао, шестоугао) како бисте израчунали њихов обим.
Количник дужине кружнице (обима) и дужине њеног пречника је сталан (константан) број за сваки круг. Тај број се обележава словом грчког алфабета \(\pi\) (чита се: „пи”).
Број \(\pi\) је ирационалан број, што значи да има бесконачан непериодичан децимални запис (\(3,14159265...\)). У пракси се најчешће користе приближне вредности: \(\pi \approx 3,14\) или \(\pi \approx 3,1\).
Приликом записа производа неког броја и броја \(\pi\), знак за множење се обично изоставља. На пример, пишемо \(5\pi\) уместо \(5 \cdot \pi\).
Обим круга је дужина одговарајуће кружнице која га ограничава.
\[ O = 2r\pi \] где је \(O\) обим круга, а \(r\) полупречник круга.
Пошто је пречник круга \(d\) једнак двоструком полупречнику (\(d = 2r\)), формула за обим се може записати и као \(O = d\pi\).
Ако је полупречник круга \(r = 5 \text{ cm}\), његов обим је:
\(O = 2 \cdot 5 \cdot \pi \text{ cm} = 10\pi \text{ cm}\).
Ако узмемо приближну вредност \(\pi \approx 3,14\), тада је \(O \approx 10 \cdot 3,14 \text{ cm} = 31,4 \text{ cm}\).
Одреди дужину полупречника \(r\) и пречника \(d\) ако је обим круга \(15,7 \text{ cm}\). (Узети \(\pi \approx 3,14\))
Како је формула за обим \(O = 2r\pi\), важи:
\(15,7 = 2r \cdot 3,14\)
\(15,7 = 6,28 \cdot r\)
\(r = 15,7 : 6,28 = 2,5 \text{ cm}\)
Пречник је двоструко већи: \(d = 2 \cdot 2,5 = 5 \text{ cm}\).
За израчунавање обима описаног или уписаног круга код правилних многоуглова, потребно је знати формуле које повезују страницу многоугла (\(a\)) и полупречнике тих кругова (\(R\) за описани, \(r\) за уписани).
Многоугао Полупречник описаног круга (\(R\)) Полупречник уписаног круга (\(r\))
Квадрат \(R = \frac{a\sqrt{2}}{2}\) \(r = \frac{a}{2}\)
Једнакостранични троугао \(R = \frac{a\sqrt{3}}{3}\) \(r = \frac{a\sqrt{3}}{6}\)
Правилни шестоугао \(R = a\) \(r = \frac{a\sqrt{3}}{2}\)
Израчунавање обима уписаног круга квадрата странице \(a = 4 \text{ cm}\):
Полупречник уписаног круга је \(r = \frac{a}{2} = \frac{4}{2} = 2 \text{ cm}\).
Обим уписаног круга је \(O = 2r\pi = 2 \cdot 2 \cdot \pi = 4\pi \text{ cm}\).
Пут који точак пређе док направи тачно један пун обртај једнак је обиму тог точка (\(O\)).
Укупан пређени пут (\(s\)) једнак је производу броја обртаја (\(n\)) и обима точка: \[ s = n \cdot O \]
Ако је полупречник точка на бициклу \(40 \text{ cm}\), колики ће пут бицикл прећи након \(100\) пуних обртаја точка? (Узети \(\pi \approx 3,14\))
Прво рачунамо обим точка (пут током једног обртаја):
\(O = 2r\pi \approx 2 \cdot 40 \cdot 3,14 = 80 \cdot 3,14 = 251,2 \text{ cm}\)
За \(100\) обртаја пређени пут је:
\(s = 100 \cdot O = 100 \cdot 251,2 = 25\,120 \text{ cm} = 251,2 \text{ m}\).

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај обим круга чији је пречник \(d = 12 \text{ cm}\).
Користимо формулу \(O = d\pi\).
\(O = 12\pi \text{ cm}\).
Средњи: Обим описаног круга једнакостраничног троугла износи \(4\sqrt{3}\pi \text{ cm}\). Колики је полупречник тог описаног круга (\(R\)) и колика је страница троугла (\(a\))?
Из формуле за обим \(O = 2R\pi\) следи:
\(4\sqrt{3}\pi = 2R\pi\) (делимо са \(\pi\))
\(4\sqrt{3} = 2R \implies R = 2\sqrt{3} \text{ cm}\)

Из везе полупречника описаног круга и странице једнакостраничног троугла \(R = \frac{a\sqrt{3}}{3}\) добијамо:
\(2\sqrt{3} = \frac{a\sqrt{3}}{3}\)
Множимо једначину са \(3\):
\(6\sqrt{3} = a\sqrt{3} \implies a = 6 \text{ cm}\).
Тежак: Стаза за трчање дуга је \(7,8 \text{ km}\). Бициклиста прелази ову стазу, при чему се точак његовог бицикла окрене тачно \(4\,000\) пута. Колики је пречник точка овог бицикла у метрима? (Узети \(\pi \approx 3\))
Претворимо дужину стазе у метре: \(s = 7,8 \text{ km} = 7\,800 \text{ m}\).
Укупан пут једнак је \(s = n \cdot O\), где је \(n = 4\,000\) број обртаја.
Налазимо обим точка: \(O = \frac{s}{n} = \frac{7\,800}{4\,000} = 1,95 \text{ m}\).
Користимо формулу за обим преко пречника \(O = d\pi\):
\(1,95 \approx d \cdot 3\)
\(d = 1,95 : 3 = 0,65 \text{ m}\).
Одговор: Пречник точка је \(0,65 \text{ m}\) (односно \(65 \text{ cm}\)).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: