Корице уџбеника

IV.4. Примене Ставова Подударности

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

У сва четири случаја посматрамо троуглове \( ABC \) и \( ADC \), којима је \( AC \) заједничка страница. а) \( BC = DC \), \( \angle BCA = \angle DCA \), \( CA = CA \) \( \Rightarrow \) СУС \( \Rightarrow \triangle ABC \cong \triangle ADC \Rightarrow \angle BAC = \angle DAC \), \( \angle ABC = \angle ADC \), \( AB = AD \). б) \( \angle BAC = \angle DAC \), \( AC = AC \), \( \angle BCA = \angle DCA \) \( \Rightarrow \) УСУ \( \Rightarrow \angle ABC = \angle ADC \), \( AB = AD \), \( CB = CD \). в) \( AB = AD \), \( BC = DC \), \( CA = CA \) \( \Rightarrow \) ССС \( \Rightarrow \angle BAC = \angle DAC \), \( \angle ABC = \angle ADC \), \( \angle ACB = \angle ACD \). г) \( AB = AD \), \( AC = AC \), \( \angle ABC = \angle ADC = 107^\circ \) наспрам веће странице \( AC \) \( \Rightarrow \) ССУ \( \Rightarrow \angle BAC = \angle DAC \), \( \angle ACB = \angle ACD \), \( CB = CD \).

Детаљно решење

Шта је заједничко за све четири слике

На свакој слици дијагонала \( AC \) дели четвороугао \( ABCD \) на троуглове \( ABC \) и \( ADC \). Та дијагонала је заједничка страница та два троугла, па у сваком случају већ имамо једну једнакост: \( AC = AC \). Треба само уочити који став подударности можемо применити са подацима са слике.

а) Дато: \( BC = DC = 2\ \text{cm} \), \( \angle BCA = \angle DCA = 41^\circ \)

Посматрамо троуглове \( ABC \) и \( ADC \): \( BC = DC \) (са слике), \( \angle BCA = \angle DCA \) (са слике), \( CA = CA \) (заједничка страница). Угао \( \angle BCA \) је захваћен страницама \( BC \) и \( CA \), а угао \( \angle DCA \) страницама \( DC \) и \( CA \), дакле једнаки су по две странице и њима захваћени угао. По ставу СУС следи \( \triangle ABC \cong \triangle ADC \). Из подударности су сви одговарајући елементи једнаки, па је \( \angle BAC = \angle DAC \), \( \angle ABC = \angle ADC \) и \( AB = AD \), што је и требало доказати.

б) Дато: \( \angle BAC = \angle DAC = 28^\circ \), \( \angle BCA = \angle DCA = 41^\circ \)

Посматрамо троуглове \( ABC \) и \( ADC \): \( \angle BAC = \angle DAC \), \( AC = AC \) (заједничка страница), \( \angle BCA = \angle DCA \). Оба дата угла належу на страницу \( AC \) (угао код темена \( A \) и угао код темена \( C \)), па су у оба троугла једнаки једна страница и на њој належући углови. По ставу УСУ следи \( \triangle ABC \cong \triangle ADC \). Одатле је \( \angle ABC = \angle ADC \), \( AB = AD \) и \( CB = CD \).

в) Дато: \( AB = AD = 3,4\ \text{cm} \), \( BC = DC = 1,7\ \text{cm} \)

Посматрамо троуглове \( ABC \) и \( ADC \): \( AB = AD \), \( BC = DC \), \( CA = CA \). Све три странице једног троугла једнаке су страницама другог, па по ставу ССС важи \( \triangle ABC \cong \triangle ADC \). Одатле су једнаки и сви одговарајући углови: \( \angle BAC = \angle DAC \), \( \angle ABC = \angle ADC \) и \( \angle ACB = \angle ACD \).

г) Дато: \( AB = AD = 3,2\ \text{cm} \), \( \angle ABC = \angle ADC = 107^\circ \)

Посматрамо троуглове \( ABC \) и \( ADC \). Заједничке су им странице \( AC = AC \), а дато је \( AB = AD \). Угао \( \angle ABC = 107^\circ \) је туп, па је он највећи угао троугла \( ABC \); зато је наспрамна страница \( AC \) највећа страница тог троугла, тј. \( AC \gt AB \). Исто важи и у троуглу \( ADC \). Дакле, две странице једног троугла једнаке су двема страницама другог (\( AB = AD \), \( AC = AC \)), а угао наспрам веће од њих у једном троуглу (\( \angle ABC \), наспрам \( AC \)) једнак је углу наспрам веће странице у другом (\( \angle ADC \)). По ставу ССУ следи \( \triangle ABC \cong \triangle ADC \). Одатле је \( \angle BAC = \angle DAC \), \( \angle ACB = \angle ACD \) и \( CB = CD \).

Кратак запис решења:

Дијагонала \( AC \) је заједничка страница троуглова \( ABC \) и \( ADC \), па је \( \triangle ABC \cong \triangle ADC \): по СУС у а), по УСУ у б), по ССС у в) и по ССУ у г). Тражене једнакости су једнакости одговарајућих елемената подударних троуглова.

Најважније из лекције

Ставови подударности: Да би два троугла била подударна, довољно је да испуњавају један од ставова: СУС, УСУ, ССС или ССУ.

Паралелограм: Ако су наспрамне странице четвороугла једнаке, онда је тај четвороугао паралелограм (и обрнуто).

Описана кружница: Постоји код правоугаоника и квадрата. Центар је у пресеку дијагонала, а полупречник је пола дијагонале (\( R = \frac{d}{2} \)).

Уписана кружница: Постоји код ромба и квадрата. Центар је у пресеку дијагонала, а полупречник је пола висине (\( r = \frac{h}{2} \)).
Да бисмо доказали да су два троугла подударна (једнака у свему), користимо четири основна става.
  • СУС (Страница - Угао - Страница): Два троугла су подударна ако су им једнаке две странице и угао захваћен тим страницама.
  • УСУ (Угао - Страница - Угао): Два троугла су подударна ако су им једнаки једна страница и оба угла налегла на ту страницу.
  • ССС (Страница - Страница - Страница): Два троугла су подударна ако су им све три странице једнаке.
  • ССУ (Страница - Страница - Угао): Два троугла су подударна ако су им једнаке две странице и угао наспрам дуже од тих страница.
Ако за троуглове \( \Delta ABC \) и \( \Delta DEF \) важи да је \( AB = DE \), \( BC = EF \) и \( AC = DF \), на основу ког става су они подударни?
Одговор: На основу става ССС (пошто су им све три одговарајуће странице једнаке).
Четвороугао чије су наспрамне странице паралелне назива се паралелограм. Коришћењем ставова о подударности троуглова могу се доказати његове важне особине.
Наспрамне странице паралелограма су једнаке. Такође важи и обрнуто: Четвороугао чије су наспрамне странице једнаке јесте паралелограм.
Ако дијагонала подели паралелограм на два троугла, ти троуглови ће бити подударни на основу става УСУ (због наизменичних углова на трансверзали и заједничке странице). Из њихове подударности директно следи да су наспрамне странице једнаке дужине.
Ако за четвороугао \( PQRS \) важи да је \( PQ = 7 \text{ cm} \), \( RS = 7 \text{ cm} \), \( QR = 5 \text{ cm} \) и \( PS = 5 \text{ cm} \), да ли је он паралелограм?
Одговор: Да. Пошто су наспрамне странице једнаке (\( PQ = RS \) и \( QR = PS \)), тај четвороугао мора бити паралелограм.
Описана кружница многоугла је кружница којој припадају сва темена тог многоугла.
  • Око сваког правоугаоника (и квадрата, јер је он врста правоугаоника) може се описати кружница.
  • Центар описане кружнице правоугаоника је пресек његових дијагонала.
  • Полупречник (\( R \)) описане кружнице је половина дужине дијагонале.
Правоугаоник са уцртаним дијагоналама чији је пресек центар кружнице. Приказана је описана кружница која пролази кроз сва четири темена. Полупречник R је обележен као половина дијагонале.
Дијагонала правоугаоника износи \( 12 \text{ cm} \). Колики је полупречник кружнице описане око тог правоугаоника?
Одговор: Полупречник \( R \) је једнак половини дијагонале. Дакле, \( R = 12 \text{ cm} : 2 = 6 \text{ cm} \).
Уписана кружница многоугла је кружница која додирује све странице тог многоугла (странице су јој тангенте).
  • У сваки ромб (и квадрат, јер је он врста ромба) може се уписати кружница.
  • Центар уписане кружнице ромба је пресек дијагонала (што је уједно и пресек симетрала унутрашњих углова).
  • Полупречник (\( r \)) уписане кружнице је половина висине ромба (дуж од центра под правим углом на страницу).
Ромб са уцртаним дијагоналама чији је пресек центар. Уписана кружница додирује све четири странице ромба. Полупречник r је приказан као нормала спуштена из центра на једну страницу.
Ако је висина ромба \( 8 \text{ cm} \), колики је полупречник уписане кружнице?
Одговор: Полупречник \( r \) је једнак половини висине ромба. Дакле, \( r = 8 \text{ cm} : 2 = 4 \text{ cm} \).
Тежишна дуж је дуж која спаја теме троугла са средиштем наспрамне странице.
Висина троугла је нормала спуштена из темена троугла на праву која садржи наспрамну страницу.
Ако су два троугла подударна, онда су и њихови одговарајући елементи једнаки. То значи да подударни троуглови имају једнаке одговарајуће тежишне дужи, као и једнаке одговарајуће висине. Ово се доказује применом ставова о подударности (најчешће СУС или УСУ) на мање троуглове који настају повлачењем висине или тежишне дужи.
Троуглови \( \Delta ABC \) и \( \Delta DEF \) су подударни. Ако је тежишна дуж из темена \( A \) дужине \( 6 \text{ cm} \), колика је дужина одговарајуће тежишне дужи из темена \( D \)?
Одговор: Дужина тежишне дужи из темена \( D \) је такође \( 6 \text{ cm} \), јер подударни троуглови имају једнаке одговарајуће елементе.

Задаци за вежбање

Лак: Дат је правоугаоник чије су странице \( a = 6 \text{ cm} \) и \( b = 8 \text{ cm} \). Израчунај полупречник кружнице описане око овог правоугаоника.
Прво морамо наћи дужину дијагонале \( d \) помоћу Питагорине теореме: \[ d^2 = a^2 + b^2 = 6^2 + 8^2 = 36 + 64 = 100 \] \[ d = 10 \text{ cm} \] Полупречник описане кружнице је половина дијагонале: \[ R = \frac{d}{2} = \frac{10}{2} = 5 \text{ cm} \] Одговор: \( R = 5 \text{ cm} \).
Средњи: У квадрат је уписана кружница полупречника \( r = 4 \text{ cm} \). Колика је дужина странице тог квадрата, а колики је полупречник кружнице која је описана око истог квадрата?
Код квадрата (као и код ромба), полупречник уписане кружнице је половина висине. Код квадрата, висина је једнака страници квадрата (\( a \)). \[ a = 2 \cdot r = 2 \cdot 4 \text{ cm} = 8 \text{ cm} \] За описану кружницу потребна нам је дијагонала \( d \): \[ d = a\sqrt{2} = 8\sqrt{2} \text{ cm} \] Полупречник описане кружнице \( R \) је половина дијагонале: \[ R = \frac{d}{2} = \frac{8\sqrt{2}}{2} = 4\sqrt{2} \text{ cm} \] Одговор: Страница квадрата је \( 8 \text{ cm} \), а полупречник описане кружнице је \( 4\sqrt{2} \text{ cm} \).
Тежак: Нека су \( AD \) и \( BC \) две дужи које се секу у тачки \( S \), тако да их тачка \( S \) полови (\( AS = SD \) и \( BS = SC \)). Докажи да су дужи \( AB \) и \( CD \) паралелне и једнаке.
Посматрамо троуглове \( \Delta ASB \) и \( \Delta DSC \): 1. \( AS = SD \) (дато у задатку) 2. \( BS = SC \) (дато у задатку) 3. \( \angle ASB = \angle DSC \) (унакрсни углови)
На основу става СУС, следи да су троуглови подударни: \( \Delta ASB \cong \Delta DSC \). Из подударности следи да су одговарајуће странице једнаке: \( \mathbf{AB = CD} \). Такође, одговарајући углови су једнаки: \( \angle SAB = \angle SDC \). Пошто су ови углови наизменични углови на правој \( AD \) која сече праве \( AB \) и \( CD \), из њихове једнакости следи да су праве \( AB \) и \( CD \) паралелне.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: