Корице уџбеника

II.5. Задаци

Лекција II.5 садржи следеће групе задатака:

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

За једнакокраки троугао висина на основицу даје правоугли троугао са катетама \( h_a \) и \( \dfrac{a}{2} \) и хипотенузом \( b \), па важи \( b^2 = h_a^2 + \left(\dfrac{a}{2}\right)^2 \).

а) \( b=13,\ \frac{a}{2}=5 \)

\[ h_a=\sqrt{13^2-5^2}=\sqrt{144}=12 \text{ cm}. \]

б) \( b=\sqrt{5},\ h_a=1 \)

\[ \frac{a}{2}=\sqrt{5-1}=2,\quad a=4 \text{ dm}. \]

в) \( \frac{a}{2}=\sqrt{6},\ h_a=\sqrt{3} \)

\[ b=\sqrt{6+3}=\sqrt{9}=3 \text{ dm}. \]

г) \( b=5,\ \frac{a}{2}=3 \)

\[ h_a=\sqrt{25-9}=\sqrt{16}=4 \text{ m}. \]

Детаљно решење

Основна идеја

Свака од фигура на слици 4.1 је једнакокраки троугао. Висина \( h_a \) која одговара основици једнакокраког троугла пада у средиште основице и дели троугао на два подударна правоугла троугла. У сваком од њих су катете \( h_a \) и \( \dfrac{a}{2} \), а хипотенуза је крак \( b \). Зато важи Питагорина теорема у облику: \[ b^2 = h_a^2 + \left(\frac{a}{2}\right)^2 . \] Ову једну формулу примењујемо у свим тачкама, само мењамо шта нам је дато, а шта тражимо.

а) Дужина висине \( h_a \)

Са слике: крак \( b = 13 \text{ cm} \), а половина основице је \( \dfrac{a}{2} = 5 \text{ cm} \) (означено дуж \( DC \)). Из \( b^2 = h_a^2 + \left(\dfrac{a}{2}\right)^2 \) изразимо \( h_a \): \[ h_a^2 = b^2 - \left(\frac{a}{2}\right)^2 = 13^2 - 5^2 = 169 - 25 = 144 \] \[ h_a = \sqrt{144} = 12 \text{ cm}. \]

б) Дужина основице \( a \)

Са слике: крак \( b = \sqrt{5} \text{ dm} \), висина \( h_a = 1 \text{ dm} \). Из исте формуле изразимо половину основице: \[ \left(\frac{a}{2}\right)^2 = b^2 - h_a^2 = \left(\sqrt{5}\right)^2 - 1^2 = 5 - 1 = 4 \] \[ \frac{a}{2} = \sqrt{4} = 2 \text{ dm}. \] Дакле, цела основица је: \[ a = 2 \cdot 2 = 4 \text{ dm}. \]

в) Дужина крака \( b \)

Са слике: основица \( a = 2\sqrt{6} \text{ dm} \) (па је \( \dfrac{a}{2} = \sqrt{6} \text{ dm} \)) и висина \( h_a = \sqrt{3} \text{ dm} \). Овде директно рачунамо крак из основне формуле: \[ b^2 = h_a^2 + \left(\frac{a}{2}\right)^2 = \left(\sqrt{3}\right)^2 + \left(\sqrt{6}\right)^2 = 3 + 6 = 9 \] \[ b = \sqrt{9} = 3 \text{ dm}. \]

г) Дужина висине \( h_a \)

Са слике: крак \( b = 5 \text{ m} \), основица \( a = 6 \text{ m} \), па је \( \dfrac{a}{2} = 3 \text{ m} \). \[ h_a^2 = b^2 - \left(\frac{a}{2}\right)^2 = 5^2 - 3^2 = 25 - 9 = 16 \] \[ h_a = \sqrt{16} = 4 \text{ m}. \]

Коначни резултати

а) \( h_a = 12 \text{ cm} \);\; б) \( a = 4 \text{ dm} \);\; в) \( b = 3 \text{ dm} \);\; г) \( h_a = 4 \text{ m} \).

Кратак запис решења:

Преко \( b^2=h_a^2+\left(\frac{a}{2}\right)^2 \): а) \( h_a=12\text{ cm} \); б) \( a=4\text{ dm} \); в) \( b=3\text{ dm} \); г) \( h_a=4\text{ m} \).

Најважније из лекције

  • Једнакокраки троугао: Питагорина теорема се примењује на половину троугла: \( b^2 = (\frac{a}{2})^2 + h_a^2 \).
  • Једнакостранични троугао: Висина се рачуна као \( h = \frac{a\sqrt{3}}{2} \), а површина као \( P = \frac{a^2\sqrt{3}}{4} \).
  • Правоугли троугао (30° и 60°): Катета наспрам 30° је \( \frac{c}{2} \), а наспрам 60° је \( \frac{c\sqrt{3}}{2} \).
  • Кружнице једнакостраничног троугла: Полупречник описане је \( R = \frac{a\sqrt{3}}{3} \), уписане је \( r = \frac{a\sqrt{3}}{6} \). Важи \( R = 2r \).
Сваки једнакокраки троугао висином која одговара основици може се поделити на два подударна правоугла троугла. Хипотенуза тог правоуглог троугла је крак (\( b \)), а катете су висина (\( h_a \)) и половина основице (\( \frac{a}{2} \)).
Једнакокраки троугао са основицом a и крацима b. Висина h_a спуштена на основицу дели је на два једнака дела дужине a/2 и формира два правоугла троугла.
Питагорина теорема за једнакокраки троугао: \[ b^2 = \left( \frac{a}{2} \right)^2 + h_a^2 \] Обим и површина: \[ O = a + 2b \quad \text{и} \quad P = \frac{a \cdot h_a}{2} \]
Правоугли једнакокраки троугао се може посматрати као део квадрата. Његове катете се поклапају са половинама дијагонала квадрата, док је хипотенуза заправо страница тог квадрата.
Израчунај дужину крака једнакокраког троугла чија је основица \( a = 16 \text{ cm} \), а висина која одговара основици \( h_a = 15 \text{ cm} \).
Примењујемо Питагорину теорему: \[ b^2 = \left( \frac{16}{2} \right)^2 + 15^2 \] \[ b^2 = 8^2 + 15^2 = 64 + 225 = 289 \] \[ b = \sqrt{289} = 17 \text{ cm} \]
Висина једнакостраничног троугла дели га на два подударна правоугла троугла, где је хипотенуза страница (\( a \)), а катете су висина (\( h \)) и половина странице (\( \frac{a}{2} \)).
Питагорина теорема за једнакостранични троугао: \[ a^2 = \left( \frac{a}{2} \right)^2 + h^2 \] Висина и површина: \[ h = \frac{a\sqrt{3}}{2} \quad \text{и} \quad P = \frac{a^2\sqrt{3}}{4} \]
Одреди висину и површину једнакостраничног троугла чија је страница \( a = 6 \text{ cm} \).
Висина: \[ h = \frac{6\sqrt{3}}{2} = 3\sqrt{3} \text{ cm} \] Површина: \[ P = \frac{6^2\sqrt{3}}{4} = \frac{36\sqrt{3}}{4} = 9\sqrt{3} \text{ cm}^2 \]
Правоугли троугао чији су оштри углови \( 30^\circ \) и \( 60^\circ \) представља тачно половину једнакостраничног троугла. Хипотенуза тог правоуглог троугла одговара страници једнакостраничног троугла.
Правоугли троугао са угловима од 30 и 60 степени. Хипотенуза је означена са c. Катета наспрам угла од 30 степени износи c/2, а катета наспрам угла од 60 степени износи (c√3)/2.
Ако је хипотенуза једнака \( c \), тада важи:
  • Катета наспрам угла од \( 30^\circ \) је: \( \frac{c}{2} \)
  • Катета наспрам угла од \( 60^\circ \) је: \( \frac{c\sqrt{3}}{2} \)
У правоуглом троуглу са углом од \( 30^\circ \), хипотенуза износи \( 10 \text{ cm} \). Одреди дужине обе катете.
Катета наспрам угла од \( 30^\circ \) је половина хипотенузе: \( \frac{10}{2} = 5 \text{ cm} \).
Катета наспрам угла од \( 60^\circ \) је: \( \frac{10\sqrt{3}}{2} = 5\sqrt{3} \text{ cm} \).
Код једнакостраничног троугла, центри уписане и описане кружнице се поклапају и деле висину у размери 2:1, посматрано од темена.
Полупречник описане кружнице (\( R \)): \[ R = \frac{2}{3}h = \frac{a\sqrt{3}}{3} \] Полупречник уписане кружнице (\( r \)): \[ r = \frac{1}{3}h = \frac{a\sqrt{3}}{6} \] Веза између полупречника: \[ R = 2r \]

Задаци за вежбање

Лак: Израчунај обим једнакокраког троугла чија је основица \( a = 10 \text{ cm} \), а висина која одговара основици \( h_a = 12 \text{ cm} \).
Прво рачунамо крак применом Питагорине теореме: \[ b^2 = \left( \frac{a}{2} \right)^2 + h_a^2 \] \[ b^2 = 5^2 + 12^2 = 25 + 144 = 169 \Rightarrow b = 13 \text{ cm} \] Обим је: \[ O = a + 2b = 10 + 2 \cdot 13 = 10 + 26 = 36 \text{ cm} \]
Средњи: Површина једнакостраничног троугла је \( 25\sqrt{3} \text{ cm}^2 \). Колики је обим тог троугла?
Из формуле за површину израчунавамо страницу \( a \): \[ \frac{a^2\sqrt{3}}{4} = 25\sqrt{3} \] Скраћујемо \( \sqrt{3} \) са обе стране и множимо са 4: \[ a^2 = 25 \cdot 4 = 100 \Rightarrow a = 10 \text{ cm} \] Обим троугла је: \[ O = 3a = 3 \cdot 10 = 30 \text{ cm} \]
Тежак: Један унутрашњи угао правоуглог троугла има меру \( 30^\circ \), а краћа катета је \( 4\sqrt{3} \text{ cm} \). Одреди површину овог троугла.
Краћа катета се налази наспрам мањег угла (наспрам \( 30^\circ \)). Знамо да је катета наспрам \( 30^\circ \) једнака половини хипотенузе: \[ \frac{c}{2} = 4\sqrt{3} \Rightarrow c = 8\sqrt{3} \text{ cm} \] Дужа катета (наспрам \( 60^\circ \)) рачуна се по формули \( \frac{c\sqrt{3}}{2} \): \[ \text{Дужа катета} = \frac{8\sqrt{3} \cdot \sqrt{3}}{2} = \frac{8 \cdot 3}{2} = 12 \text{ cm} \] Површина правоуглог троугла је половина производа катета: \[ P = \frac{4\sqrt{3} \cdot 12}{2} = 24\sqrt{3} \text{ cm}^2 \]
Средњи/Тежак: Обим једнакостраничног троугла је \( 18 \text{ cm} \). Израчунај полупречник његове описане кружнице (\( R \)).
Прво налазимо страницу \( a \): \[ 3a = 18 \Rightarrow a = 6 \text{ cm} \] Полупречник описане кружнице се рачуна по формули: \[ R = \frac{a\sqrt{3}}{3} \] Убацујемо вредност за \( a \): \[ R = \frac{6\sqrt{3}}{3} = 2\sqrt{3} \text{ cm} \]

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: