Корице уџбеника

IV.4. Да Или Не?

Лекција IV.4 садржи следеће групе задатака:

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

Полином је рационални израз без дељења изразом са променљивом. Обрнуто не важи: \( \frac{1}{x} \) јесте рационални израз, али није полином.

Детаљно решење

Према дефиницији из уводног дела лекције: полином (цели алгебарски израз) јесте рационални алгебарски израз у чијем формирању не учествује операција дељења изразом који садржи променљиву. Дакле, сваки полином јесте рационални алгебарски израз, али обрнуто не важи. Постоје рационални алгебарски изрази код којих се дели изразом који садржи променљиву, па они нису полиноми. На пример, израз \( \frac{1}{x} \) или \( \frac{1}{x^2+x+5} \) јесте рационални алгебарски израз, али није полином, јер се дели изразом који садржи променљиву. Закључак: одговор је НЕ — није сваки рационални алгебарски израз полином.

Кратак запис решења:

Не.

Најважније из лекције

Шта је полином? Израз састављен од бројева и променљивих код којег нема дељења променљивом.
Моном: Само множење (нпр. \( 5x^2y \)). Има свој коефицијент (\( 5 \)) и степен (\( 2+1=3 \)).
Врсте полинома: Бином (2 члана, нпр. \( x+3 \)) и трином (3 члана, нпр. \( x^2+x+1 \)).
Степен полинома: Одређује се према члану (моному) са највећим степеном.
Слични мономи: Мономи који имају потпуно исти променљиви део (нпр. \( 4ab \) и \( -7ab \)).
Рационални алгебарски изрази су реални бројеви (константе) и променљиве, као и сви изрази који настају њиховим сабирањем, одузимањем, множењем, дељењем и степеновањем природним бројем.
Дељење је дозвољено само под условом да је делилац различит од нуле (\( B \neq 0 \)).
Примери рационалних алгебарских израза:
\( 2 + a \)
\( \sqrt{2} \cdot z \)
\( (s - 0,5p)^2 \)
\( \frac{x+1}{y} \)
Полином (цели алгебарски израз) јесте рационални алгебарски израз у чијем формирању не учествује операција дељења изразом који садржи променљиву.
Полиноми се обично обележавају великим латиничним словима уз навођење променљивих у загради, на пример: \( A(x) \), \( P(a,b) \), \( Q(x,y,z) \).
Изрази \( 5 \), \( -\sqrt{2} \), \( x \), \( \frac{1}{3}ab \) и \( 2x^2 - 9x + 8 \) јесу полиноми.
Израз \( \frac{x-2}{x-3} \) није полином, јер садржи дељење изразом \( x-3 \) који садржи променљиву.
Да ли је израз \( P(x) = \frac{x}{5} + 3x^2 \) полином?
Одговор: Да, јесте. Иако постоји разломак (дељење), делилац је константа (\( 5 \)), а не променљива.
Моном је полином у чијем формирању не учествују операције сабирања и одузимања (састоји се само од множења константи и променљивих).
Сваки моном се састоји од коефицијента (производ константи) и променљивог дела (производ променљивих).
Ако константа није написана, коефицијент је \( 1 \) или \( -1 \) (нпр. за моном \( x \) коефицијент је \( 1 \), за \( -ab \) је \( -1 \)).
Моном Коефицијент Променљиви део
\( 3x^2 \) \( 3 \) \( x^2 \)
\( -0,5ab \) \( -0,5 \) \( ab \)
\( -5 \) \( -5 \) нема
Степен монома је збир изложилаца свих степена променљивих у моному. Константа различита од нуле има степен \( 0 \).
Степен монома \( -2z^3 \) је \( 3 \).
Степен монома \( \frac{1}{7}x^2y^3 \) је \( 5 \) (\( 2 + 3 = 5 \)).
Степен монома \( -5 \) је \( 0 \).
Одреди коефицијент, променљиви део и степен монома \( M(a,b,c) = -a^3bc^2 \).
Коефицијент: \( -1 \)
Променљиви део: \( a^3bc^2 \)
Степен монома: \( 3 + 1 + 2 = 6 \) (не заборавите да је \( b = b^1 \)).
Слични мономи су мономи који имају потпуно једнаке променљиве делове (разликују се само у коефицијенту).
Мономи \( A = 3x^2 \) и \( B = -\frac{1}{2}x^2 \) јесу слични.
Мономи \( 2x \) и \( 2x^2 \) нису слични (иако имају исти коефицијент, променљиви делови \( x \) и \( x^2 \) нису исти).
Сваки полином се може представити као збир несличних монома. Ти мономи се називају чланови полинома.
Према броју чланова, полиноми могу бити:
Бином – збир два неслична монома (нпр. \( 2x - 3 \)).
Трином – збир три неслична монома (нпр. \( x^2 + 6x - 0,1 \)).
Степен полинома јесте највећи од степена монома који су чланови тог полинома (након што се полином сведе на збир несличних монома).
За полином \( -3x^2y^4 + 4x^3y^2 - xy \):
• Први члан \( -3x^2y^4 \) има степен \( 6 \) (\( 2+4 \)).
• Други члан \( 4x^3y^2 \) има степен \( 5 \) (\( 3+2 \)).
• Трећи члан \( -xy \) има степен \( 2 \) (\( 1+1 \)).
Највећи степен је \( 6 \), па је степен целог полинома \( 6 \).
Вредност полинома се добија када се све променљиве замене конкретним бројевима и изврше се рачунске операције.
Израчунај вредност бинома \( Q(x) = 2x^2 - 1 \) за \( x = -3 \).
Мењамо \( x \) са \( -3 \): \[ Q(-3) = 2 \cdot (-3)^2 - 1 = 2 \cdot 9 - 1 = 18 - 1 = 17 \] Одговор: Вредност полинома је \( 17 \).

Задаци за вежбање

Лак: Дат је моном \( M(x) = -7x^4 \). Одреди његов коефицијент и степен.
Коефицијент је број који множи променљиву, а степен је изложилац променљиве.
Одговор: Коефицијент је \( -7 \), а степен је \( 4 \).
Средњи: Дат је полином \( P(x, y) = 5xy^3 - 2x^2y + 8 \). Ког је степена овај полином и како се назива према броју чланова?
Рачунамо степене сваког члана:
1. члан: \( 5xy^3 \rightarrow \) степен \( 1 + 3 = 4 \).
2. члан: \( -2x^2y \rightarrow \) степен \( 2 + 1 = 3 \).
3. члан: \( 8 \rightarrow \) степен \( 0 \).
Највећи степен је 4. Полином се састоји од три неслична члана.
Одговор: Полином је 4. степена и назива се трином.
Тежак: Израчунај вредност полинома \( S(x, y) = -x^3 + 2x^2y - xy^2 \) за \( x = -2 \) и \( y = \frac{1}{2} \).
Замењујемо вредности у израз: \[ S(-2, \frac{1}{2}) = -(-2)^3 + 2 \cdot (-2)^2 \cdot (\frac{1}{2}) - (-2) \cdot (\frac{1}{2})^2 \] \[ = -(-8) + 2 \cdot 4 \cdot \frac{1}{2} - (-2) \cdot \frac{1}{4} \] \[ = 8 + 4 - (-\frac{2}{4}) \] \[ = 12 + \frac{1}{2} = 12,5 \] Одговор: Вредност полинома је \( 12,5 \) (или \( 12 \frac{1}{2} \)).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: