Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратко решење

а)
За подзадатак а):
1. <strong>Поглед одозго:</strong> Нацртај четири јединична квадратића. Први квадратић постави на позицију (0,0), други на (1,0) и трећи на (2,0), формирајући хоризонтални ред на доњој ивици приказа. Четврти квадратић постави на позицију (1,1), директно изнад средњег квадратића овог хоризонталног реда (који се налази на позицији (1,0)). Ова четири квадратића формирају облик обрнутог слова 'Т'.
2. <strong>Поглед спреда:</strong> Нацртај три јединична квадратића. Први квадратић постави на позицију (0,0) и други на (1,0), формирајући хоризонтални ред на доњој ивици приказа. Трећи квадратић постави на позицију (1,1), директно изнад десног квадратића овог хоризонталног реда (који се налази на позицији (1,0)). Ова три квадратића формирају облик слова 'L' ротираног за 90 степени улево, са вертикалним делом на десној страни.
3. <strong>Поглед са десног бока:</strong> Нацртај три јединична квадратића. Први квадратић постави на позицију (0,0) и други на (1,0), формирајући хоризонтални ред на доњој ивици приказа. Трећи квадратић постави на позицију (0,1), директно изнад левог квадратића овог хоризонталног реда (који се налази на позицији (0,0)).
б)
За подзадатак б):
1. Поглед одозго: Нацртај мрежу 2x2 квадратића. Прикажи доњи леви, доњи десни и горњи леви квадратић. Горњи десни квадратић треба да буде празан, тако да укупан приказ формира облик слова 'L' састављен од три квадратића.
2. Поглед спреда: Нацртај пун квадрат 2x2, који се састоји од четири појединачна квадратића. Два квадратића треба да буду постављена један поред другог у доњем реду, а друга два квадратића директно изнад њих у горњем реду.
3. Поглед са десног бока: Нацртај мрежу 2x2 квадратића. Прикажи доњи леви, доњи десни и горњи десни квадратић. Горњи леви квадратић треба да буде празан, тако да укупан приказ формира облик слова 'L' састављен од три квадратића.
в)
За подзадатак в):
1. Поглед одозго: Нацртај три квадратне ћелије, свака димензија 1x1 јединицу, поређане у једном хоризонталном реду. Укупна димензија ове пројекције је 3 јединице ширине и 1 јединица дубине.
2. Поглед спреда: Нацртај пројекцију која се састоји од укупно пет квадратних ћелија, димензија 1x1 јединицу. Прва колона, смештена на левој страни пројекције, има три ћелије наслагане вертикално, једна изнад друге, почевши од доњег реда (висина 3 јединице). Друга колона, одмах поред прве, има једну ћелију смештену у доњем реду (висина 1 јединица). Трећа колона, одмах поред друге, такође има једну ћелију смештену у доњем реду (висина 1 јединица). Ова конфигурација формира облик слова 'L', са максималном висином од 3 јединице и максималном ширином од 3 јединице.
3. Поглед са десног бока: Нацртај пројекцију која приказује један вертикални стуб. Овај стуб је формиран од три квадратне ћелије, димензија 1x1 јединицу, наслагане вертикално једна изнад друге. Укупна димензија овог стуба је 1 јединица ширине (дубине) и 3 јединице висине.

Детаљно решење

а)

Посматрање објекта из три правца

Дати објекат се састоји од четири јединичне коцке. Пратећи стрелице са слике: - Поглед одозго (плава боја): облик латиничног слова 'Z' или степенасте фигуре – доњи ред има 2 квадратића (леви и средњи), а горњи ред има 2 квадратића (средњи и десни). - Поглед спреда (црвена боја): видимо ширину од 2 квадратића и висину од 2 квадратића; доњи ред садржи 2 квадратића, а горњи ред садржи један квадратић лево (или с десна према усмерењу). - Поглед са десног бока (зелена боја): висина и дубина су по 2 квадратића.
За подзадатак а): 1. Поглед одозго: Нацртај четири јединична квадратића. Први квадратић постави на позицију (0,0), други на (1,0) и трећи на (2,0), формирајући хоризонтални ред на доњој ивици приказа. Четврти квадратић постави на позицију (1,1), директно изнад средњег квадратића овог хоризонталног реда (који се налази на позицији (1,0)). Ова четири квадратића формирају облик обрнутог слова 'Т'. 2. Поглед спреда: Нацртај три јединична квадратића. Први квадратић постави на позицију (0,0) и други на (1,0), формирајући хоризонтални ред на доњој ивици приказа. Трећи квадратић постави на позицију (1,1), директно изнад десног квадратића овог хоризонталног реда (који се налази на позицији (1,0)). Ова три квадратића формирају облик слова 'L' ротираног за 90 степени улево, са вертикалним делом на десној страни. 3. Поглед са десног бока: Нацртај три јединична квадратића. Први квадратић постави на позицију (0,0) и други на (1,0), формирајући хоризонтални ред на доњој ивици приказа. Трећи квадратић постави на позицију (0,1), директно изнад левог квадратића овог хоризонталног реда (који се налази на позицији (0,0)).

б)

Посматрање објекта из три правца

Објекат под б) се састоји од коцки сложених тако да формирају угаони распоред: - Поглед одозго: видимо 3 хоризонталне површине распоређене у облику слова „Г“ (или 'L'). - Поглед спреда: видимо предње стране коцки које попуњавају мрежу \( 2 \times 2 \). - Поглед са десног бока: приказ формира угаони облик од 3 квадратића.
За подзадатак б): 1. Поглед одозго: Нацртај мрежу 2x2 квадратића. Прикажи доњи леви, доњи десни и горњи леви квадратић. Горњи десни квадратић треба да буде празан, тако да укупан приказ формира облик слова 'L' састављен од три квадратића. 2. Поглед спреда: Нацртај пун квадрат 2x2, који се састоји од четири појединачна квадратића. Два квадратића треба да буду постављена један поред другог у доњем реду, а друга два квадратића директно изнад њих у горњем реду. 3. Поглед са десног бока: Нацртај мрежу 2x2 квадратића. Прикажи доњи леви, доњи десни и горњи десни квадратић. Горњи леви квадратић треба да буде празан, тако да укупан приказ формира облик слова 'L' састављен од три квадратића.

в)

Посматрање објекта из три правца

Објекат под в) чини вертикални стуб од 3 коцке са наставком од 2 коцке у основи: - Поглед одозго: одозго се види један ред од 3 квадратића димензија \( 3 \times 1 \). - Поглед спреда: призор је у облику слова 'L', висине 3 јединице на левој страни и висине 1 јединица за преостале две коцке у основи. - Поглед са десног бока: са десне стране се види вертикални стуб од 3 квадратића, димензија \( 1 \times 3 \).
За подзадатак в): 1. Поглед одозго: Нацртај три квадратне ћелије, свака димензија 1x1 јединицу, поређане у једном хоризонталном реду. Укупна димензија ове пројекције је 3 јединице ширине и 1 јединица дубине. 2. Поглед спреда: Нацртај пројекцију која се састоји од укупно пет квадратних ћелија, димензија 1x1 јединицу. Прва колона, смештена на левој страни пројекције, има три ћелије наслагане вертикално, једна изнад друге, почевши од доњег реда (висина 3 јединице). Друга колона, одмах поред прве, има једну ћелију смештену у доњем реду (висина 1 јединица). Трећа колона, одмах поред друге, такође има једну ћелију смештену у доњем реду (висина 1 јединица). Ова конфигурација формира облик слова 'L', са максималном висином од 3 јединице и максималном ширином од 3 јединице. 3. Поглед са десног бока: Нацртај пројекцију која приказује један вертикални стуб. Овај стуб је формиран од три квадратне ћелије, димензија 1x1 јединицу, наслагане вертикално једна изнад друге. Укупна димензија овог стуба је 1 јединица ширине (дубине) и 3 јединице висине.

Кратак запис решења:

а) б) в)

Најважније из лекције

  • Пројекција тачке: Добија се спуштањем нормале из тачке на пројекцијску раван.
  • Растојање тачке од равни: Представља дужину дужи чији су крајеви дата тачка и њена ортогонална пројекција на раван.
  • Нагибни угао: Угао који права заклапа са својом пројекцијом на раван.
  • Пројекција дужи: Може бити дуж (једнаке дужине ако је паралелна са равни, или краћа ако је укошена) или тачка (ако је дуж нормална на раван). Рачуна се пројектовањем крајњих тачака и најчешће применом Питагорине теореме.
За сваку раван и сваку тачку постоји само једна права која садржи ту тачку и нормална је на дату раван.
Ортогонална пројекција тачке на раван је продор нормале из те тачке на дату раван. Раван на коју пројектујемо назива се пројекцијска раван, а нормала из тачке на ту раван назива се пројектујући зрак.
Илустрација 3Д сцене која приказује пројекцијску раван \(\pi\) (приказану као сиви паралелограм у перспективи). Изнад равни \(\pi\) налази се тачка A. Из тачке A спушта се права линија (пројектујући зрак) која је нормална на раван \(\pi\). Тачка у којој пројектујући зрак продире раван \(\pi\) означена је као A_1, представљајући ортогоналну пројекцију тачке A на раван \(\pi\). Линија AA_1 је приказана као испрекидана или пуна линија са симболом правог угла на месту пресека A_1 са равни \(\pi\), наглашавајући нормалност.
Ако се тачка налази у равни пројекције, онда се она поклапа са својом ортогоналном пројекцијом.
Ако тачка \(A\) не припада равни \(\pi\), растојање између тачке \(A\) и њене ортогоналне пројекције \(A_1\) представља растојање између тачке \(A\) и равни \(\pi\).
Тачка \(A\) се налази ван равни \(\pi\), а њена ортогонална пројекција на ту раван је тачка \(A_1\). У равни \(\pi\) се налази тачка \(P\). Ако је растојање тачке \(A\) од равни \(12\text{ cm}\), а растојање између тачака \(A\) и \(P\) износи \(13\text{ cm}\), колико је растојање од тачке \(P\) до пројекције \(A_1\)?
Троугао \(AA_1P\) је правоугли, јер је \(AA_1 \perp PA_1\) (нормала на раван је нормална на сваку праву у тој равни која пролази кроз продор). Применом Питагорине теореме: \[ PA_1 = \sqrt{PA^2 - AA_1^2} = \sqrt{13^2 - 12^2} = \sqrt{169 - 144} = \sqrt{25} = 5\text{ cm} \]
Ортогонална пројекција праве \(p\) на раван \(\pi\) зависи од њеног положаја у односу на раван:
  • Пројекција је права, уколико \(p\) није нормална на \(\pi\).
  • Пројекција је тачка, ако је права \(p\) нормална на \(\pi\).
Нагибни угао: Ако права сече пројекцијску раван и није нормална на њу, угао између те праве и њене пројекције на раван назива се нагибни угао праве према равни.
Ако је права паралелна пројекцијској равни, онда је паралелна и својој пројекцији на ту раван.
Која је ортогонална пројекција праве која је нормална на пројекцијску раван?
Ортогонална пројекција праве која је нормална на раван је само једна тачка (продор те праве кроз раван).
Ортогонална пројекција дужи одређује се тако што се одреде ортогоналне пројекције њених крајњих тачака.
Геометријски цртеж приказује раван \(\pi\) (пројекцијска раван) представљену у 3D перспективи и три различите дужи у простору, заједно са њиховим ортогоналним пројекцијама на раван \(\pi\).

1.  **Дуж паралелна равни:** Дуж \(AB\) је постављена у простору изнад равни \(\pi\), паралелно са њом. Тачке \(A\) и \(B\) су на једнакој удаљености од равни \(\pi\). Из тачака \(A\) и \(B\) спуштају се испрекидане пројекцијске линије \(AA_1\) и \(BB_1\), које су нормалне на раван \(\pi\), до тачака \(A_1\) и \(B_1\) на равни. Пројекција дужи \(AB\) је дуж \(A_1B_1\), која је подударна и паралелна са \(AB\) (\(AB = A_1B_1\)).
2.  **Укошена дуж:** Дуж \(CD\) је постављена у простору изнад равни \(\pi\), тако да није ни паралелна ни нормална на њу (укошена је). Тачке \(C\) и \(D\) су на различитим удаљеностима од равни \(\pi\). Из тачака \(C\) и \(D\) спуштају се испрекидане пројекцијске линије \(CC_1\) и \(DD_1\), које су нормалне на раван \(\pi\), до тачака \(C_1\) и \(D_1\) на равни. Пројекција дужи \(CD\) је дуж \(C_1D_1\), која је краћа од почетне дужи (\(CD > C_1D_1\)).
3.  **Дуж нормална на раван:** Дуж \(EF\) је постављена у простору нормално на раван \(\pi\). Обе крајње тачке, \(E\) и \(F\), пројектују се у исту тачку \(E_1\) на равни \(\pi\). Испрекидане пројекцијске линије из \(E\) и \(F\) су нормалне на \(\pi\) и воде до тачке \(E_1\). Ортогонална пројекција дужи \(EF\) на раван \(\pi\) је тачка \(E_1\).

Све пројекцијске линије треба да буду приказане испрекиданим линијама, а места где пројекцијске линије секу раван треба да буду означена симболом правог угла. Дужи \(AB\), \(CD\) и \(EF\) треба да буду пуне линије. Раван \(\pi\) треба да буде полупровидна.
У зависности од положаја праве која садржи дуж према равни, разликујемо три случаја:
  1. Ако је паралелна са равни, пројекција је дуж подударна (једнаке дужине) почетној дужи.
  2. Ако сече раван и није нормална на њу, пројекција је дуж која је краћа од почетне дужи.
  3. Ако је нормална на раван, пројекција дужи је тачка.
Дата је дуж \(PQ = 5\text{ cm}\), при чему су тачке \(P\) и \(Q\) са исте стране равни \(\pi\). Растојања тачака \(P\) и \(Q\) од равни \(\pi\) су \(4\text{ cm}\) и \(7\text{ cm}\). Одредити дужину пројекције те дужи на раван.
Нека су \(P_1\) и \(Q_1\) пројекције. Формира се правоугли трапез \(Q_1QPP_1\) где су основе растојања \(4\text{ cm}\) и \(7\text{ cm}\), а крак \(PQ = 5\text{ cm}\). Висина овог трапеза једнака је дужини пројекције \(P_1Q_1\).
Повлачењем висине из темена \(P\) добијамо правоугли троугао чија је хипотенуза \(5\text{ cm}\), а једна катета разлика растојања: \(7 - 4 = 3\text{ cm}\). \[ P_1Q_1 = \sqrt{PQ^2 - (QQ_1 - PP_1)^2} = \sqrt{5^2 - 3^2} = \sqrt{25 - 9} = \sqrt{16} = 4\text{ cm} \]

Задаци за вежбање

Лак: Тачка \(M\) припада пројекцијској равни \(\alpha\). Колико износи растојање између тачке \(M\) и њене ортогоналне пројекције \(M_1\) на раван \(\alpha\)?
Ако тачка припада равни, она се поклапа са својом пројекцијом.
Одговор: Растојање је \(0\text{ cm}\).
Средњи: Права \(a\) сече раван \(\alpha\) у тачки \(A\). Нагибни угао праве према равни је \(60^\circ\). На правој \(a\) дата је тачка \(T\) тако да је \(AT = 4\text{ cm}\). Колика је дужина пројекције дужи \(AT\) на раван \(\alpha\)?
Пројекција тачке \(A\) је сама тачка \(A\). Нека је \(T_1\) пројекција тачке \(T\). Троугао \(ATT_1\) је правоугли са хипотенузом \(AT = 4\text{ cm}\) и углом код темена \(A\) од \(60^\circ\).
У правоуглом троуглу са угловима од \(30^\circ\) и \(60^\circ\), катета налегала углу од \(60^\circ\) (што је дужина пројекције \(AT_1\)) једнака је половини хипотенузе.
Одговор: Дужина пројекције \(AT_1\) је \(2\text{ cm}\).
Тежак: Дата је дуж \(PQ = 15\text{ cm}\), при чему се тачке \(P\) и \(Q\) налазе са различитих страна равни \(\pi\). Растојања тачака \(P\) и \(Q\) од равни \(\pi\) једнака су \(4\text{ cm}\) и \(5\text{ cm}\). Одредити дужину ортогоналне пројекције дужи \(PQ\) на раван \(\pi\).
Нека је \(O\) пресек дужи \(PQ\) са равни \(\pi\). Добијају се два слична правоугла троугла: \(PP_1O\) и \(QQ_1O\).
Однос хипотенуза и катета је исти (Талесова теорема): \(\frac{PO}{OQ} = \frac{4}{5}\).
Пошто је \(PO + OQ = 15\text{ cm}\), рачунамо да је \(PO = \frac{20}{3}\text{ cm}\) и \(OQ = \frac{25}{3}\text{ cm}\).
Применом Питагорине теореме на оба троугла:
\(P_1O = \sqrt{(\frac{20}{3})^2 - 4^2} = \sqrt{\frac{400}{9} - 16} = \sqrt{\frac{256}{9}} = \frac{16}{3}\text{ cm}\)
\(Q_1O = \sqrt{(\frac{25}{3})^2 - 5^2} = \sqrt{\frac{625}{9} - 25} = \sqrt{\frac{400}{9}} = \frac{20}{3}\text{ cm}\)
Укупна дужина пројекције је \(P_1Q_1 = P_1O + Q_1O = \frac{16}{3} + \frac{20}{3} = \frac{36}{3} = 12\text{ cm}\).

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: