Најважније из лекције
План-резиме
- Средњовековне српске државе
- Срби се на Балкан насељавају почетком 7. века (цар Ираклије).
- Прве државе – кнежевине: Дукља, Травунија, Захумље, Паганија (Неретљанска област).
- Средиште прве српске државе – Рашка (Полимље, Горње Подриње, Ибарски крај, Западно Поморавље).
- Стефан Немања (1113–1199), оснивач династије Немањић – јединствена српска држава; 1196. основао Студеницу.
- Врхунац и пад
- Цар Стефан Душан, средина 14. века – око 250.000 km², од Дунава до Коринтског канала, излаз на Јадранско, Јонско и Егејско море.
- 1459. пад Смедерева – крај средњовековне српске државе.
- Обнова државе у 19. веку
- Први српски устанак – 15. фебруар 1804, Карађорђе; угушен 1813.
- Други српски устанак (1815) – аутономија, Кнежевина Србија (скупштина, устав, 24.440 km²).
- Хатишерифи 1830. и 1833. – пуна аутономија; кнез Милош Обреновић – слив Тимока, околина Крушевца, Јадар и Рађевина (37.740 km²).
- Ратови 1876–1878 – Топлички, Нишки, Пиротски и Врањски округ (48.300 km²).
- Независност и краљевина
- Берлински конгрес 1878 – независност.
- 1882. Краљевина Србија, први краљ Милан Обреновић.
- Балкански ратови, Букурешт 1913 – Србија од Дунава до залеђа Солунског поља; Стари Влах, Рашка, Косово, Метохија, већи део Македоније (87.800 km²).
- Карта проширења
- 1833 – исток и запад; 1878 – Ниш, Пирот, Врање; 1912 – Нови Пазар, Приштина, Призрен; 1918 – Војводина и крај око Пећи; 1919 – Димитровград и Босилеград.
Кнежевине – прве српске државе на Балканском полуострву: Дукља, Травунија, Захумље и Паганија (Неретљанска област).
Срби су се на Балканско полуострво населили почетком 7. века, за владавине византијског цара Ираклија (610–641).
Рашка – заједнички назив (од 11. века) за Полимље, Горње Подриње са сливовима Пиве и Таре, Ибарски крај и Западно Поморавље; средиште прве српске државе.
Стефан Немања (1113–1199) – велики жупан Рашке и оснивач династије Немањић, који је створио јединствену српску државу.
- Манастир Студеница – основао га је Стефан Немања 1196. године.
Врхунац територијалног ширења Србија је достигла средином 14. века, за владавине цара Стефана Душана (1308–1355).
- Површина – око 250.000 km².
- Простирање – од Дунава на северу до Коринтског канала на југу.
- Излаз на мора – Јадранско, Јонско и Егејско море.
Пад Смедерева 1459. године – крај постојања српске средњовековне државе и почетак турске власти.
Први српски устанак – подигао га је Ђорђе Петровић Карађорђе (1762–1817) 15. фебруара 1804. године; угушен је 1813. године.
- Ослобођени су Београдски пашалук, делови југозападне и западне Србије, Неготинска крајина и Крушевац са околином.
Други српски устанак (1815) – донео је аутономију у оквиру Турског царства.
Кнежевина Србија – аутономна српска држава са скупштином и уставом; површина 24.440 km².
Хатишерифи из 1830. и 1833. године – донели су пуну аутономију, уз вазални однос према Турској.
Под кнезом Милошем Обреновићем (1780–1860) Србији су 1833. године припојени слив Тимока, околина Крушевца, Јадар и Рађевина – површина 37.740 km².
После ослободилачких ратова 1876–1878. Србија се проширила на већи део слива Јужне Мораве (Топлички, Нишки, Пиротски и Врањски округ) – површина 48.300 km².
Берлински конгрес 1878. године – Србија је стекла независност.
Краљевина Србија – проглашена 1882. године; први краљ био је Милан Обреновић (1854–1901).
После балканских ратова (1912–1913), на Мировној конференцији у Букурешту 1913. године, Србија је постала централна држава Балканског полуострва – од Дунава до залеђа Солунског поља, површине 87.800 km².
- Тада су јој припојени Стари Влах, Рашка, Косово, Метохија и већи део Македоније (данашње Северне Македоније).
Залеђе – територија која се не налази у приморју, али због својих географских обележја гравитира њему.
- 1815–1833. – средишња Србија (Београд, Шабац, Крагујевац, Смедерево, Пожаревац, Ужице).
- 1833. – крајеви око Лознице, Ивањице и Рашке, као и око Неготина, Зајечара, Књажевца, Параћина и Алексинца.
- 1878. – Ниш, Пирот, Прокупље, Лесковац, Врање.
- 1912. – Прибој, Нови Пазар, Приштина, Призрен, Бујановац.
- 1918. – Војводина и крај око Пећи.
- 1919. – Димитровград и Босилеград.
Најважније:
- Досељење: Срби су се на Балкан доселили почетком 7. века.
- Прве државе: кнежевине Дукља, Травунија, Захумље и Паганија; средиште у Рашкој.
- Стефан Немања: створио јединствену српску државу, оснивач династије Немањић.
- Цар Душан: средином 14. века највећа територија – око 250.000 km², излаз на три мора.
- 1459: падом Смедерева нестаје средњовековна српска држава.
- 1804: Први српски устанак (Карађорђе); 1815. Други српски устанак и Кнежевина Србија.
- 1833: пуна аутономија и ширење под кнезом Милошем (37.740 km²).
- 1878: независност на Берлинском конгресу (48.300 km²); 1882. Краљевина Србија.
- 1913: после балканских ратова Србија је централна балканска држава (87.800 km²).
