Најважније из лекције
План-резиме
- Апсолутан положај – координате
- Србија: 41° 53′ N – 46° 11′ N и 18° 49′ E – 23° 00′ E
- крајње тачке: Рестелица (југ, општина Гора), Бачки Брег (запад), Сребрна Глава 1.932 m (исток), Келебија (север)
- најнижа тачка: ушће Тимока у Дунав (28 m), највиша: Велика Рудока на Шар-планини (2.660 m)
- географски центар: село Драча код Крагујевца (44° 01′ N, 20° 54′ E)
- Часовна зона
- средњоевропско време (UTC + 1), по меридијану 15° 00′ E
- део источно од 22° 30′ E је у источноевропској зони, али користи средњоевропско време
- пружање 4° 11′ → разлика месног времена 16 min 44 s
- Физичко-географска компонента
- континентална држава (без мора)
- балканска (75,6 % на Балкану), подунавска (Дунав 588 km, 93 % у сливу Црног мора), панонска (север у Панонској низији)
- Релативан положај
- регионално-географски: Сава и Дунав деле Средњу и Јужну Европу → средњоевропска (24,4 %) и јужноевропска (75,6 %) држава
- политичко-географски: однос према државама, организацијама, центрима моћи, жариштима; 8 суседа – у ЕУ: Хрватска, Мађарска, Бугарска, Румунија
- саобраћајно-географски: транзитни и чворни значај; Коридор 10 (Моравско-вардарска и Нишавско-маричка удолина), Коридор 7 (Дунав, систем Дунав–Мајна–Рајна 3.500 km); ширење ТЕН–Т
- Територија и организација
- површина 88.499 km²
- АП Војводина 24,4 %, АП Косово и Метохија 12,3 % (од 1999. под управом УН), Централна Србија 63,3 %
- 29 управних округа – административна подела државе
- 5 статистичких региона – Београдски, Војводине, Шумадије и Западне Србије, Јужне и Источне Србије, Косово и Метохија
Апсолутан географски положај – положај одређен географским координатама и природним целинама; има математичко-географску и физичко-географску компоненту.
Математичко-географска компонента – положај Србије одређен њеним географским координатама: између 41° 53′ N и 46° 11′ N и између 18° 49′ E и 23° 00′ E.
- Најјужнија тачка – 41° 53′ N, Рестелица (општина Гора)
- Најзападнија тачка – 18° 49′ E, Бачки Брег (општина Сомбор)
- Најисточнија тачка – 23° 00′ E, врх Сребрна Глава (1.932 m) на Старој планини (општина Димитровград)
- Најсевернија тачка – 46° 11′ N, Келебија (општина Суботица)
Најнижа тачка Србије је ушће Тимока у Дунав (28 m н. в.), а највиша Велика Рудока на Шар-планини (2.660 m н. в.). Паралела 45° 00′ N пролази кроз Руму.
Географски центар Србије – село Драча (општина Крагујевац), 44° 01′ N и 20° 54′ E.
- Гора – најјужнија микрорегија Србије, на југу Метохијске котлине (295 km², 19 насеља, градско насеље Драгаш).
Средњоевропска часовна зона (UTC + 1) – зона у којој се налази скоро цела Србија; време се рачуна по месном времену меридијана 15° 00′ E.
Мали део територије источно од 22° 30′ E припада источноевропској часовној зони, али се и тамо користи средњоевропско време.
Србија се од запада ка истоку пружа 4° 11′, па је разлика у месном времену између најзападније и најисточније тачке само 16 минута и 44 секунде.
Физичко-географска компонента – однос територије Србије према физичко-географским целинама.
Континентална држава – Србија нема излаз на море.
- Балканска држава – 75,6 % територије је на Балканском полуострву, чију северну границу чине Сава и Дунав.
- Подунавска држава – Дунав тече кроз Србију 588 km; 93 % територије припада сливу Црног мора.
- Панонска држава – северни део Србије лежи у Панонској низији.
- Београд на Дунаву – међународна раскрсница пловних, копнених и ваздушних путева.
Релативан географски положај – положај Србије према географским регијама и међународним организацијама; има регионално-географску, политичко-географску и саобраћајно-географску компоненту.
Регионално-географска компонента – положај у географској регији: Сава и Дунав су граница Средње и Јужне Европе, па је Србија средњоевропска (24,4 %) и јужноевропска (75,6 %) држава.
Политичко-географска компонента – положај према другим државама, политичким организацијама, центрима политичке моћи, ратним жариштима и подручјима политичке стабилности; произлази из значаја Балкана и Подунавља.
- Суседи у ЕУ – Хрватска, Мађарска, Бугарска, Румунија
- Суседи који теже ЕУ (као и Србија) – Црна Гора, БиХ, Северна Македонија, Албанија
Саобраћајно-географска компонента – значај положаја за саобраћај; расте развојем инфраструктуре, робне размене и броја путника. Србија има транзитни и чворни значај.
Услови за копнени саобраћај су повољни: отворена Панонска низија на северу и речне долине кроз планине средишњег и јужног дела.
- Коридор 10 – Моравско-вардарска и Нишавско-маричка удолина; повезује Средњу Европу са Јужном Европом и Југозападном Азијом.
- Коридор 7 – река Дунав; део система Дунав–Мајна–Рајна (3.500 km) који повезује Црно море са Северним морем и Атлантским океаном.
- Трансевропска саобраћајна мрежа (ТЕН–Т) – друмска, железничка, речна и ваздушна инфраструктура ЕУ; њено ширење убрзава развој саобраћаја у Србији.
- Ауто-пут Е75 Ниш – Београд; Жежељев мост на Дунаву (Нови Сад – Петроварадин).
Територија Србије – површина 88.499 km².
Територијална организација – општине, градови и град Београд као територијалне јединице и аутономне покрајине као облик територијалне аутономије.
- АП Војводина – 24,4 % територије
- АП Косово и Метохија – 12,3 % територије; од 1999. под управом УН (Резолуција 1244)
- Централна Србија – 63,3 % територије
Управни окрузи – 29 округа; административна подела државе, начин обављања државне управе (нису део територијалне организације).
Статистички региони – 5 функционалних целина ради регионалног развоја: Београдски, Војводине, Шумадије и Западне Србије, Јужне и Источне Србије, Косово и Метохија.
Укупно: 30 области, 29 округа, 145 општина, 29 градова, 6158 насеља (193 градска).
Најважније:
- Координате: Србија лежи између 41° 53′ и 46° 11′ N и између 18° 49′ и 23° 00′ E.
- Крајње тачке: Рестелица (југ), Бачки Брег (запад), Сребрна Глава (исток), Келебија (север).
- Висине: најнижа тачка ушће Тимока у Дунав (28 m), највиша Велика Рудока (2.660 m).
- Центар: географски центар је село Драча код Крагујевца.
- Време: средњоевропско време (UTC + 1), разлика месног времена 16 min 44 s.
- Физички положај: континентална, балканска, подунавска и панонска држава.
- Регионални положај: средњоевропска (24,4 %) и јужноевропска (75,6 %) држава.
- Саобраћај: Коридор 10 (Моравско-вардарска и Нишавско-маричка удолина) и Коридор 7 (Дунав).
- Територија: 88.499 km², две аутономне покрајине, 29 управних округа, 5 статистичких региона.
