Најважније из лекције
План-резиме
-
Дужина границе
- 8 суседа, укупно 2.361,7 km: на копну 1.664,5 km (70,5 %), на води 697,3 km (29,5 %).
- Најдужа према Румунији (547,9 km), најкраћа према Албанији (113,5 km).
- Остали: БиХ 370,89, Бугарска 360,46, С. Македонија 283,12, Хрватска 261,71, Црна Гора 249,51, Мађарска 174,71 km.
-
Природне и вештачке границе
- Природне – прате реке (Дунав, Сава, Дрина, Тимок, Тиса), Ђердапско језеро и планине (Вршачке планине, Стара планина, Шар-планина, Рујан, Црна гора, Проклетије).
- Вештачке – пресецају природну целину, настају међународним уговором.
- Албанија 1913 (Лондонски уговор); Бугарска, Румунија, Мађарска Париз 1919; Хрватска, БиХ, С. Македонија – после распада СФРЈ; Црна Гора 2006.
-
Етничке и неетничке границе
- Етничка – раздваја територије различитих народа.
- У Југоисточној Европи преовлађују неетничке – исти народи живе с обе стране границе.
-
Гранични прелази
- Места контролисаног промета људи и робе.
- Најпрометнији друмски: Хоргош 1, Батровци, Градина, Прешево.
- Унутрашњи: речни (Апатин, Нови Сад, Београд) и аеродромски (Београд, Ниш, Краљево, Приштина).
-
Проблеми пограничних крајева
- Гранични спорови: Хрватска – 145 km Дунава и Шаренградска ада; БиХ – пруга Београд–Бар (12 km), Међуречје, Дрина.
- Демографски: депопулација, деаграризација, сенилизација, девастација; старачка домаћинства.
- Економски: незапосленост, сиромаштво, социјална изолованост.
- Еколошки: загађење Тисе 2000, НЕ „Козлодуј“ и НЕ „Пакш“.
Србија има осам суседа, а укупна дужина државне границе је 2.361,7 km.
- На копну – 1.664,5 km (70,5 %)
- На води – 697,3 km (29,5 %)
Најдужа граница је према Румунији (547,9 km), а најкраћа према Албанији (113,5 km).
- Дужине граница: Румунија 547,96 km, БиХ 370,89 km, Бугарска 360,46 km, Северна Македонија 283,12 km, Хрватска 261,71 km, Црна Гора 249,51 km, Мађарска 174,71 km, Албанија 113,50 km.
- Граница на води: Дунав (Румунија 235,46 km, Хрватска 138,38 km), Дрина 228,48 km и Сава 32,56 km (БиХ), Нера 21,86 km, Тимок 16,95 km, Студва 8,99 km, Тиса 4,70 km, Лим 3,69 km, Смогва 3,25 km, Пчиња 1,72 km, Ибар 0,89 km, Бели Дрим 0,41 km.
Природне границе – границе које прате речне токове, језера и планинске гребене.
- Речне – Дунав према Румунији и Хрватској, Сава и Дрина према БиХ.
- Језерска – Ђердапско језеро према Румунији.
- Планинске – Вршачке планине (Румунија), Стара планина (Бугарска), Шар-планина (Албанија), Шар-планина, Рујан и Црна гора (Северна Македонија), Проклетије (Црна Гора).
Вештачке границе – границе које пресецају неку природну целину и настају на основу међународног уговора.
- Албанија – највећим делом после Првог балканског рата 1913. (Лондонски уговор).
- Бугарска, Румунија, Мађарска – Мировна конференција у Паризу 1919.
- Хрватска, БиХ, Северна Македонија – наслеђене границе бивших република после дезинтеграције СФРЈ.
- Црна Гора – 2006, када је Црна Гора прогласила независност; Србија је преузела међународно-правни субјективитет заједничке државе.
Етничка граница – граница која раздваја територије на којима живе различити народи.
Неетничка граница – граница са чије обе стране живе припадници истих народа; таквих граница има највише у Југоисточној Европи.
- Срби, Мађари, Албанци, Бошњаци, Хрвати, Румуни, Бугари и други народи живе и у Србији и у суседним државама.
Међународни гранични прелази – места контролисаног промета људи и робе између две државе.
Најпрометнији друмски прелази: Хоргош 1 (Мађарска), Батровци (Хрватска), Градина (Бугарска), Прешево (Северна Македонија).
Унутрашњи међународни гранични прелази – прелази у унутрашњости државе: речни (Апатин, Нови Сад, Београд) и аеродромски (Београд, Ниш, Краљево, Приштина).
- Железнички прелази: Суботица и Хоргош (Мађарска), Кикинда и Вршац (Румунија), Димитровград (Бугарска), Ђенерал Јанковић и Прешево (Северна Македонија), Пријепоље (Црна Гора), Сремска Рача, Мали Зворник и Прибој (БиХ), Богојево и Шид (Хрватска).
- Речни прелази на граници: Бездан и Кањижа (Мађарска); Велико Градиште, Кладово, Доњи Милановац, Прахово и Текија (Румунија).
- Према Албанији постоје само друмски прелази – Ћафа Прушит и Врбница.
Гранични спорови Србије везани су за границе са Хрватском и БиХ.
- Хрватска – спор око приближно 145 km речне границе на Дунаву и око Шаренградске аде, ненасељеног речног острва.
- БиХ – траса пруге Београд–Бар (12 km преко територије БиХ), село Међуречје у општини Рудо и речна граница на Дрини.
Депопулација – смањење броја становника на некој територији; последица негативног природног прираштаја и емиграције.
Деаграризација – процес напуштања пољопривреде као делатности и извора прихода становништва.
Сенилизација – старење становништва (демографско старење).
Девастација – запуштање, пустошење, разарање.
У пограничним крајевима број сеоског становништва опада брже него број пољопривредног; преовлађују села са старијим становништвом и старачка домаћинства.
Економски проблеми – незапосленост, сиромаштво (посебно пољопривредних домаћинстава) и социјална изолованост, због негативних демографских процеса, недостатка инфраструктуре и удаљености од главних саобраћајница и градова.
Еколошки ризици настају када се река загади узводно у суседној земљи или када ветар донесе загађујуће материје из постројења близу границе.
- Загађење Тисе у Мађарској 2000. године погоршало је квалитет воде у Тиси у Србији.
- Потенцијална опасност: нуклеарне електране НЕ „Козлодуј“ (Бугарска) и НЕ „Пакш“ (Мађарска).
Најважније:
- Граница: 8 суседа, 2.361,7 km – 70,5 % на копну, 29,5 % на води.
- Најдужа и најкраћа: према Румунији 547,9 km, према Албанији 113,5 km.
- Природне границе: реке (Дунав, Сава, Дрина), Ђердапско језеро и планине (Стара планина, Шар-планина, Проклетије...).
- Вештачке границе: пресецају природну целину и одређене су међународним уговором (1913, 1919, после распада СФРЈ, 2006).
- Неетничке границе: преовлађују у Југоисточној Европи – исти народи живе с обе стране границе.
- Прелази: најпрометнији Хоргош 1, Батровци, Градина, Прешево; унутрашњи – речни и аеродромски.
- Спорови: са Хрватском (Дунав, Шаренградска ада) и са БиХ (пруга Београд–Бар, Међуречје, Дрина).
- Демографија: депопулација, деаграризација, сенилизација и девастација пограничног простора.
- Екологија: узводна загађења река и загађење из постројења близу границе.
