Најважније из лекције
План-резиме
-
Историјски развој
- Срби на Балканском полуострву од почетка 7. века.
- Врхунац ширења: цар Стефан Душан, 14. век; пад Смедерева 1459.
- Први и Други српски устанак → Кнежевина Србија; независност 1878 (Берлински конгрес).
- КСХС 1918 → Краљевина Југославија 1929 → ФНРЈ → СФРЈ 1963 → дезинтеграција.
- Република Србија поново независна 2006.
-
Географски положај
- 41° 53′ – 46° 11′ N, 18° 49′ – 23° 00′ E.
- Најнижа тачка 28 m (ушће Тимока у Дунав), највиша Велика Рудока 2.660 m.
- Балканска (75,6 %), подунавска (Дунав 588 km, 93 % у сливу Црног мора), панонска, средњоевропска (24,4 %) и јужноевропска (75,6 %).
-
Територија и организација
- Површина 88.499 km².
- Општине, градови, град Београд, аутономне покрајине; 29 управних округа.
-
Државни симболи
- Грб, застава и химна – утврђени Уставом.
-
Границе
- 8 суседа, 2.361,7 km: копно 70,5 %, вода 29,5 %.
- Најдужа – Румунија 547,9 km; најкраћа – Албанија 113,5 km.
- Проблеми пограничних крајева: гранични спорови, демографски и економски проблеми, еколошки ризици.
- Почетак 7. века – Срби насељавају Балканско полуострво (цар Ираклије).
- Средина 14. века – врхунац територијалног ширења за време цара Стефана Душана.
- 1459. – пад Смедерева под турску власт, крај средњовековне државе.
- Први српски устанак – почетак обнове државе; Други српски устанак – аутономија и Кнежевина Србија.
- 1878. – независност одлукама Берлинског конгреса.
- Мировна конференција у Букурешту – Краљевина Србија постаје централна држава Балканског полуострва.
- 1. 12. 1918. – Краљевина Срба, Хрвата и Словенаца.
- 1929. – Краљевина Југославија.
- После Другог светског рата – ФНРЈ; 1963. – назив СФРЈ.
- 2006. – Република Србија поново независна, после проглашења независности Црне Горе.
Дезинтеграција – нарушавање целовитости, односно јединства сложене целине.
Узроци распада СФРЈ: економска криза, национализми и сепаратизми.
Србија се простире између 41° 53′ N и 46° 11′ N и између 18° 49′ E и 23° 00′ E.
Најнижа тачка – ушће Тимока у Дунав (28 m н. в.); највиша – Велика Рудока на Шар-планини (2.660 m н. в.).
- Балканска држава – 75,6 % територије на Балканском полуострву.
- Подунавска држава – Дунав тече кроз Србију 588 km; 93 % територије у сливу Црног мора.
- Панонска држава – север територије у Панонској низији.
- Средњоевропска (24,4 %) и јужноевропска (75,6 %) – граница између Средње и Јужне Европе су Сава и Дунав.
Површина Србије је 88.499 km².
Територијалне јединице – општине, градови и град Београд; аутономне покрајине – облик територијалне аутономије.
Управни окрузи – 29 округа, административна подела државе; обухватају општине и градове.
Државни симболи – грб, застава и химна, утврђени Уставом Републике Србије.
- Грб – утврђен Законом о грбу Краљевине Србије 1882; Велики и Мали грб.
- Застава – црвена, плава и бела тробојка са Малим грбом.
- Химна – „Боже правде“ (Јован Ђорђевић и Даворин Јенко), од 2006.
8 суседа; граница дуга 2.361,7 km – на копну 1.664,5 km (70,5 %), на води 697,3 km (29,5 %).
Најдужа граница – према Румунији (547,9 km); најкраћа – према Албанији (113,5 km).
- Природне границе – речне, језерске и планинске.
- Вештачке границе – пресецају природну целину, настају међународним уговором.
- Неетничке границе – преовлађују у Југоисточној Европи.
Проблеми пограничних крајева: гранични спорови, негативни демографски и економски процеси и потенцијални еколошки ризици.
Најважније:
- Средњи век: Срби на Балкану од 7. века; врхунац под Душаном (14. век); пад Смедерева 1459.
- Обнова: устанци, Кнежевина Србија, независност на Берлинском конгресу 1878.
- Југославија: КСХС 1918, Краљевина Југославија 1929, ФНРЈ, СФРЈ 1963, дезинтеграција крајем 20. века.
- Независност: Република Србија поново независна 2006.
- Положај: 41° 53′ – 46° 11′ N, 18° 49′ – 23° 00′ E; балканска, подунавска, панонска, средње- и јужноевропска држава.
- Висине: најнижа тачка 28 m (ушће Тимока), највиша 2.660 m (Велика Рудока).
- Територија: 88.499 km², 29 управних округа, аутономне покрајине.
- Симболи: грб, застава и химна.
- Границе: 8 суседа, 2.361,7 km; најдужа према Румунији, најкраћа према Албанији.
