Најважније из лекције
План-резиме
- Настанак рељефа
- ендогени процеси – унутрашње силе (Земљина гравитација и топлота) → тектонски и магматски покрети, иницијални рељеф
- егзогени процеси – спољашње силе (топлота Сунца, вода, ветар) → ерозија и акумулација
- Низије и висије
- изражена висинска зоналност
- низије 28–200 m, 36,7% – Војводина, Мачва, Велико Поморавље, дунавски Кључ, Неготинска крајина
- висије изнад 200 m: побрђа 200–500 m (24,6%), ниске планине 500–1.000 m (27,5%), средње 1.000–2.000 m (10,9%), високе 2.000–2.660 m (0,3%)
- високопланински терени: Шарске, Проклетијске планине, Стара планина
- Надморска висина
- просечна 473 m
- највиша: Велика Рудока 2.660 m (Шар-планина); најнижа: ушће Тимока у Дунав 28 m
- разлика 2.632 m
- Планине по постанку
- набране – венци, оштри врхови, стрме падине (Стара планина)
- раседне – издизање и спуштање дуж раседа, благе падине, одвојене котлинама (Јухор)
- вулканске – само трагови (Островица на Руднику); вулканизам престао пре око 6 милиона година
- Облици од спољашњих сила
- падински: одрони, клизишта, вододерине, јаруге
- флувијални: клисуре, кањони, долине; делте, аде, алувијалне равни
- еолски: лесне заравни, пешчаре
- крашки: пећине, јаме, вртаче, увале, крашка поља
- глацијални: циркови, валови, морене
Рељеф Србије – сва узвишења, удубљења, равнице и неравнине на њеној територији, настала кроз дугу геолошку историју.
Ендогени процеси – деловање унутрашњих сила (Земљина гравитација и Земљина топлота); стварају тектонске и магматске покрете у Земљиној кори и иницијални рељеф великих регионалних размера.
Егзогени процеси – деловање спољашњих сила (топлота Сунца, вода и ветар); врше ерозију и акумулацију.
Облици рељефа се разликују по начину и времену постанка, величини и изгледу.
Висинска зоналност рељефа – смењивање висинских појасева; основни облици рељефа Србије су низије и висије.
Низије – пространи, релативно уравњени простори малог нагиба, на 28–200 m надморске висине; 36,7% територије.
Висије – терени изнад 200 m: побрђа и планине.
- Побрђа (200–500 m) – 24,6% територије
- Ниске планине (500–1.000 m) – 27,5%
- Средње планине (1.000–2.000 m) – 10,9%
- Високе планине (2.000–2.660 m) – 0,3%
- Низије: Војводина, Мачва, Велико Поморавље, дунавски Кључ, Неготинска крајина.
- Побрђа: Подриње, Поцерина, Шумадија, Стиг, Тимочка крајина.
- Високопланински терени: највиши делови Шарских и Проклетијских планина и Старе планине.
Просечна надморска висина Србије – 473 m.
- Највиша тачка – Велика Рудока (2.660 m) на Шар-планини
- Најнижа тачка – ушће Тимока у Дунав (28 m), српско-румунско-бугарска тромеђа
Висинска разлика између највише и најниже тачке износи 2.632 m.
Набране планине – пружају се у виду венаца или ланаца, имају оштре врхове и стрме падине, одвојене су дубоким долинама; најчешће највише и највеће планине.
Раседне планине – настају издизањем и спуштањем слојева дуж раседа; масивне, благих врхова и падина, међусобно неповезане и одвојене котлинама.
Вулканске планине – у Србији нема типичних вулканских планина ни активних вулкана, већ само трагова некадашње вулканске активности.
Покрети набирања и раседања активни су и данас; вулканска активност престала је пре око 6 милиона година. Од тада те области мења ерозија, која је открила и магматске масе охлађене у Земљиној кори. Вулканске стене покривају неколико хиљада квадратних километара.
- Набрана: Стара планина. Раседна: Јухор. Трагови вулканизма: Островица на Руднику.
- Падински рељеф – одрони, клизишта, вододерине, јаруге (гравитација и вода)
- Флувијални рељеф – ерозијом клисуре, кањони, речна корита и долине; акумулацијом делте, речна острва и алувијалне равни
- Еолски рељеф – лесне заравни и пешчаре (ветар)
- Крашки рељеф – пећине, јаме, вртаче, увале, крашка поља на карбонатним стенама
- Глацијални рељеф – ерозијом циркови и валови, акумулацијом морене
Крашки облици су највише заступљени у Динарским и Карпатско-балканским планинама, а глацијални на високим планинама које су у леденом добу биле под ледницима.
- Клизиште у Умци; Форконтумац код Београда (ада на Дунаву); алувијална раван Црног Рзава; дине Делиблатске пешчаре; Банатска лесна зараван; Стопића пећина на Златибору; фосилни валов на Шар-планини.
Најважније:
- Силе: рељеф обликују унутрашње (гравитација, топлота Земље) и спољашње силе (топлота Сунца, вода, ветар).
- Ендогени процеси: тектонски и магматски покрети стварају иницијални рељеф.
- Егзогени процеси: ерозијом и акумулацијом мењају постојећи рељеф.
- Низије: 28–200 m, 36,7% Србије – највише у Војводини, Мачви, Великом Поморављу, Кључу и Неготинској крајини.
- Висије: побрђа 24,6%, ниске планине 27,5%, средње 10,9%, високе 0,3%.
- Висине: просек 473 m; Велика Рудока 2.660 m; ушће Тимока 28 m; разлика 2.632 m.
- Планине по постанку: набране (Стара планина), раседне (Јухор), трагови вулканских (Островица на Руднику).
- Спољашњи облици: падински, флувијални, еолски, крашки и глацијални рељеф.
