Најважније из лекције
План-резиме
- Антропогени рељеф
- рељеф измењен људским делатностима
- мењају га грађевинарство, рударство, индустрија, саобраћај, пољопривреда
- Антропогени процеси
- директни – надземна изградња, ископавање, уређење објеката
- индиректни – убрзана ерозија и акумулација, слегање и урушавање земљишта, антропогена клизишта, деформација падина
- падавине у коповима: спирање јаловишта, слегање, пропадање таваница у тунелима, клизишта, јаруге
- Облици антропогене ерозије (удубљења)
- подземне гараже, тунели, површински копови, усеци, канали (Војводина), шљункаре (Белоцркванска језера), базени
- највећи: копови угља – Колубарски, Косовски, Костолачки басен; копови бакра – Бор, Мајданпек
- Облици антропогене акумулације (узвишења)
- депоније, јаловишта, насипи (Панчевачки рит), бране (Дрина, Западна Морава), обрадиве терасе
- последица: острва у вештачким језерима (Овчарско-кабларска клисура)
- Облици антропогене апланације (уравњене површине)
- Нови Београд, депонија у Винчи, аеродром „Никола Тесла“ (1958–1962), стадиони, Коридор 10
- Панчевачки рит
- некада мочвара; насип 88,8 km (1929–1933); 800 km канала и 73 km регулисаних река
Антропогени рељеф – рељеф измењен под утицајем људских делатности.
Технолошким развојем расту потребе за енергијом, минералним ресурсима, обрадивим и грађевинским земљиштем, па човек све више мења рељеф.
- Делатности које мењају рељеф – грађевинарство, рударство, индустрија, саобраћај и пољопривреда;
- Облици – облици антропогене ерозије, акумулације и апланације.
Директни антропогени процеси – човек непосредно мења рељеф: надземна изградња, ископавање и уређење објеката.
Индиректни антропогени процеси – последице људских активности: убрзавање ерозије и акумулације, слегање и урушавање земљишта, антропогена клизишта, деформација падина.
- Падавине које дотичу у копове изазивају флувијални процес: спирање јаловишта, слегање земљишта, пропадање таваница у тунелима, клизишта и јаруге.
Облици антропогене ерозије – удубљења у рељефу настала директним процесима (ископавањем).
- подземне гараже, тунели, површински копови, усеци на путевима;
- канали – мрежа канала у Војводини (Канал Дунав–Тиса–Дунав);
- шљункаре – Белоцркванска језера; базени за рекреацију.
Највећи облици: површински копови угља у Колубарском, Косовском и Костолачком басену и копови руда бакра у Бору и Мајданпеку.
Облици антропогене акумулације – узвишења у рељефу настала људском активношћу.
- напуштене депоније;
- јаловишта – Колубарски и Костолачки басен;
- насипи – поред Панчевачког рита;
- бране – на Дрини и Западној Морави;
- обрадиве терасе – уз мање токове у брдско-планинском делу;
- узвишења од песка извађеног из Дунава.
Последице: материјал са брана и насипа шири природне акумулативне облике низводно; у вештачким језерима настају острва.
- Острва у Овчарско-кабларској клисури настала су после изградње брана на Западној Морави.
Облици антропогене апланације – уравњене површине настале уклањањем природних узвишења и попуњавањем природних удубљења.
- простори за стамбене зграде – Нови Београд;
- простори за депоније – Винча;
- аеродроми – аеродром „Никола Тесла“ (уравњивање 1958–1962);
- стадиони и путеви – Коридор 10.
Некада плављена мочвара у алувијалној равни Дунава (69,5–79 m), данас уређен простор у банатском делу Београда.
- насип дуг 88,8 km подигнут 1929–1933. ради заштите од високих водостаја;
- одводњавање – систем канала и продубљена речна корита;
- око 800 km канала и 73 km регулисаних река – најдужа мрежа у Југоисточној Европи;
- наводњавање још није решено.
Најважније:
- Антропогени рељеф: рељеф измењен људским делатностима.
- Узрочници: грађевинарство, рударство, индустрија, саобраћај и пољопривреда.
- Директни процеси: изградња, ископавање и уређење објеката.
- Индиректни процеси: убрзана ерозија и акумулација, слегање и урушавање тла, антропогена клизишта.
- Антропогена ерозија: удубљења – копови, тунели, канали, усеци, шљункаре.
- Највећи копови: угаљ у Колубарском, Косовском и Костолачком басену; бакар у Бору и Мајданпеку.
- Антропогена акумулација: узвишења – депоније, јаловишта, насипи, бране, обрадиве терасе.
- Антропогена апланација: уравњене површине – Нови Београд, депонија у Винчи, аеродром „Никола Тесла“, стадиони.
- Последица брана: острва у вештачким језерима (Овчарско-кабларска клисура).
