Најважније из лекције
План-резиме
- Тектонски процеси
- најстарије копно: Српско-македонска маса; на североистоку Мезијско копно
- колизија Афричке и Евроазијске плоче → субдукција коре Тетиса, набирање и издизање седимената
- покрети од краја мезозоика, најјачи у терцијару
- Алпска орогенеза
- западно од Српско-македонске масе: Динариди и планине Вардарске зоне
- источно: Карпато-балканиде
- Панонски басен
- спуштање Панонског копна; Панонско море пре 16–11 милиона година
- Панонско језеро отекло кроз Ђердап пре око 2 милиона година
- наслаге седимената, нафта и гас
- Геотектонске јединице
- Српско-македонска маса – раседне планине и котлине, пробоји магматских стена
- Карпатско-балканске планине – источна зона набраних планина
- Вардарска зона – додир Српско-македонске масе и Динарида; Копаонички, Шумадијски, Јадарски блок; вулканизам у терцијару (Цер, Борања, Букуља, Рудник, Борач, Котленик, Копаоник)
- Динарске планине – западна зона, најпространији систем (Старовлашке, Проклетијске, Шарске планине)
- Панонски басен – северно од линије Темерин–Јаша Томић
- Влашко-понтијски басен – крајњи североисток; наставља се у Бугарској и Румунији
- Морфоструктуре
- низије (Панонска, Понтијска), ободи низија (Перипанонски, Перипонтијски), Планинско-котлинска област
Српско-македонска маса – најстарије копно у Србији; источно и западно од ње било је море у коме су се таложили седименти.
Мезијско копно – копно на североистоку (данашња Неготинска крајина и дунавски Кључ).
Колизија – судар две континенталне литосферне плоче, најчешће праћен издизањем планина.
Субдукција – подвлачење океанске литосферне плоче под континенталну или океанску плочу.
Тетис – праокеан између Лауразије и Гондване; његов остатак је Средоземно море.
Колизија Афричке и Евроазијске плоче довела је до субдукције коре Тетиса, набирања морских седимената и њиховог издизања и разламања. Покрети су почели крајем мезозоика (пре 250–66 милиона година), а појачали се у терцијару (пре 66–2,5 милиона година).
Орогенеза – период интензивних тектонских покрета у коме настају планине.
Потисак – сила која делује на одређено тело супротно гравитацији.
- Динарске планине (Динариди) и планине Вардарске зоне – западно од Српско-македонске масе
- Карпатско-балканске планине (Карпато-балканиде) – источно од ње
Српско-македонска маса се истовремено разламала – настале су раседне планине и котлине.
Панонски басен – настао у терцијару спуштањем и разламањем Панонског копна, северно од линије Темерин–Јаша Томић.
- Панонско море – пре 16–11 милиона година, вода из Тетиса; бројни заливи, наслаге стена, лежишта нафте и гаса
- Панонско језеро – настало снижавањем нивоа мора; отекло кроз Ђердап пре око 2 милиона година
После отицања језера почиње копнена фаза Панонске низије и настаје речна мрежа Панонске низије и Перипанонског обода.
- Српско-македонска маса – централни и југоисточни део; раседне планине и котлине; залив Панонског језера; пробоји магматских стена (Бујановац, Сурдулица, Јастребац, Радан, околина Врања)
- Карпатско-балканске планине – источна зона набраних планина, између Дунава, Руја, границе са Бугарском и Српско-македонске масе
- Вардарска зона – додир Српско-македонске масе и Динарида; Копаонички, Шумадијски и Јадарски блок; вулканизам у терцијару
- Динарске планине – западна зона набраних планина, најпространији планински систем (Старовлашке, Проклетијске, Шарске планине)
- Панонски басен – север Србије
- Влашко-понтијски басен – крајњи североисток; наставља се у Бугарској и Румунији
- Магматски комплекси Вардарске зоне: Цер, Борања, Букуља, Рудник, Борач, Котленик, Копаоник.
Морфоструктуре – три велике целине тектонског рељефа Србије.
- Низије – Панонска и Понтијска низија
- Ободи низија – Перипанонски и Перипонтијски обод
- Планинско-котлинска област
Најважније:
- Најстарије копно: Српско-македонска маса.
- Колизија и субдукција: Афричка плоча се сударила са Евроазијском, кора Тетиса се подвукла под Евроазијску.
- Алпска орогенеза: створила Динариде, планине Вардарске зоне и Карпато-балканиде.
- Време: покрети почели крајем мезозоика, најјачи у терцијару.
- Панонско море: пре 16–11 милиона година; језеро отекло кроз Ђердап пре око 2 милиона година.
- Геотектонске јединице: Панонски басен, Вардарска зона, Динарске планине, Српско-македонска маса, Карпатско-балканске планине, Влашко-понтијски басен.
- Морфоструктуре: низије, ободи низија и Планинско-котлинска област.
