Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и границе
- југоисточни део Панонске низије, у Панонском басену између Алпа, Карпата и Динарида
- границе са Румунијом, Мађарском, Хрватском и БиХ
- јужна граница: доњи токови Дрине, Колубаре, Велике Мораве и Млаве, до насеља Рам
- Обележја и рељеф
- низијски рељеф, широке речне долине, плодно земљиште, лежишта енергетских сировина
- облици: острвске планине, пешчаре, лесне заравни, алувијалне равни
- Острвске планине
- Фрушка гора (највиши делови – Вардарска зона) и Вршачке планине (Српско-македонска маса)
- биле острва у Панонском мору; Гудурички врх 641 m – највиши у Војводини
- Војводина
- Срем – између Дунава, Саве и границе са Хрватском
- Банат – између Тисе, Дунава и граница са Мађарском и Румунијом
- Бачка – између Дунава, Тисе и границе са Мађарском
- пешчаре: Делиблатска и Суботичка; лесне заравни: Бачка, Тителска, Сремска, Банатска, Тамишка
- алувијалне равни поред Дунава, Саве, Тамиша
- Јужно од Саве и Дунава
- Мачва, Посавина, Доњоколубарска долина, северни део долине Велике Мораве (Лапово – ушће), Стиг (доњи ток Млаве)
Панонска низија – морфоструктура у Панонском басену, између Алпа, Карпата и Динарида; Србији припада њен југоисточни део.
- Државне границе – са Румунијом, Мађарском, Хрватском и БиХ
- Јужна граница – од границе са БиХ преко доњих токова Дрине, Колубаре, Велике Мораве и Млаве до насеља Рам на граници са Румунијом
Низија је дно некадашњег Панонског мора и језера, покривено дебелим наслагама седимената.
- Основна обележја – низијски рељеф, широке речне долине, плодно земљиште, лежишта енергетских сировина
- Облици рељефа – острвске планине, пешчаре, лесне заравни, алувијалне равни
Острвске планине – Фрушка гора и Вршачке планине; делови некадашњег Панонског копна који су били острва у Панонском мору (касније језеру).
Највиши делови Фрушке горе припадају Вардарској зони, а Вршачке планине Српско-македонској маси. Вршачке планине су највише у Војводини – Гудурички врх 641 m.
- Срем – између Дунава (север и исток), Саве (југ) и границе са Хрватском (запад)
- Банат – између Тисе (запад), Дунава (запад и југ), границе са Мађарском (север) и Румунијом (исток)
- Бачка – између Дунава (запад и југ), Тисе (исток) и границе са Мађарском (север)
Пешчаре – Делиблатска (Банатска) и Суботичка (Бачка).
Лесне заравни – Бачка, Тителска, Сремска, Банатска и Тамишка.
Алувијалне равни – равни поред великих река настале таложењем речног наноса.
- Алувијалне равни Дунава, Саве и Тамиша.
- Мачва – између Саве (север и исток), Дрине (запад) и Поцерине (југ); седиментне стене од наноса Саве и Дрине
- Посавина – равница поред Саве до њеног ушћа у Дунав
- Доњоколубарска долина – најнизводнији део око Колубаре
- Долина Велике Мораве – северни део, од Лапова до ушћа у Дунав
- Стиг – равница око доњег тока Млаве
Најважније:
- Положај: југоисточни део Панонске низије, на северу Србије, између Алпа, Карпата и Динарида.
- Јужна граница: доњи токови Дрине, Колубаре, Велике Мораве и Млаве до Рама.
- Обележја: низијски рељеф, широке долине, плодно земљиште, енергетске сировине.
- Острвске планине: Фрушка гора и Вршачке планине (Гудурички врх 641 m).
- Војводина: Срем, Банат и Бачка.
- Еолски облици: Делиблатска и Суботичка пешчара; пет лесних заравни.
- Јужно од Саве и Дунава: Мачва, Посавина, Доњоколубарска долина, северни део долине Велике Мораве, Стиг.
