Најважније из лекције
План-резиме
- Падински процеси
- разарање и пренос материјала низ падину под утицајем гравитације
- точила (удубљења) и сипари (купе у дну) – Динарске и Карпатско-балканске планине
- одрони – после киша, топљења снега, земљотреса; највећи Јоц (1974, Ђердап)
- клизишта – кретање растреситог слоја; и природни и антропогени узроци; уз Дунав, Саву, Јужну Мораву, Лим
- Флувијални ерозивни облици
- речно корито – у планинама уско и дубоко, у равницама широко и кривудаво; мртваје (Обедска бара)
- кањони (Лазарев – 4,5 km, до преко 500 m дубок), клисуре облика V, нормалне и композитне долине (Ђердап)
- речне терасе – остаци некадашњег дна долине
- Флувијални акумулативни облици
- плавина – највећа Мачва (Мачванско-семберијска плавина Дрине)
- аде – Нештинска, Черевићка, Крчединска, Форконтумац; Велико и Мало ратно острво
- алувијалне равни – Дунав, Сава, Тиса, Тамиш, Бегеј; плодне
- Крашки процес
- хемијска ерозија кречњака и доломита; кречњак ≈ 9 % Србије
- површински облици: шкрапе, вртаче, увале, крашка поља (Пештерско, Коштам, Одоровско)
- прерасти (Вратна) и крашка врела
- Подземни крашки облици
- јаме, понори, понорнице (Бороштица)
- пећине – дворане и ходници; најдужа Лазарева (Злотска), 12.175 m
- туристичке: Ресавска (прва, 1972), Рајкова, Церемошња, Потпећка, Стопића
Падински процеси – разарање, распадање, ерозија и пренос материјала низ падину под утицајем силе гравитације.
- Точила – коритаста удубљења низ која се спушта уситњено камење (ерозивни облик);
- Сипар – купасто узвишење од материјала у дну точила (акумулативни облик);
- Одрони – стене се котрљају низ падину после киша, топљења снега или земљотреса;
- Клизишта – кретање површинског распаднутог и растреситог слоја низ падину.
Точила и сипари типични су за Динарске и Карпатско-балканске планине, изграђене од карбонатних стена.
- Сипари на Шар-планини; одрон Јоц (1974, Голубачка клисура у Ђердапу, око 400.000 m³) – највећи забележени у Србији.
Настају узајамним деловањем природних услова и процеса, али и антропогеног утицаја (човека). Трајно мењају рељеф, наносе велику штету и угрожавају животе; санација је дуга и скупа.
Највећа су уз стрме обале Дунава, Саве, Јужне Мораве и Лима.
- На Дунаву: Черевићко, Чергановачко, Крчединско, Рамадан, Ритопечко, Рујиште; на Сави: Умка и Дубоко; на Јужној Морави: Мрамор и Свети Спас; околина Прибоја и Пријепоља на Лиму.
- Крупањ, 19. мај 2014 – катастрофалне поплаве и клизишта; потпорни зидови у Грделичкој клисури.
Флувијални процес – обликовање рељефа деловањем река; најизраженији у Планинско-котлинској области (већи нагиби, више падавина, растресите стене).
Речно корито – у планинама дубоко и уско, у равницама широко, плитко и кривудаво.
Мртваја – напуштени меандар на алувијалној равни (Обедска бара у Срему).
Речна долина – настаје истовременом хоризонталном и вертикалном ерозијом.
- Кањон – скоро вертикалне стране (Лазарев, Јерме, Лим, Увац, Ђетиња, Дрина);
- Клисура – веома стрме стране у облику слова V (Сићевачка, Грделичка, Багрданска, Овчарско-кабларска, Ибарска…);
- Нормална долина – благе стране и пространо дно;
- Композитна долина – низ проширења и сужења (Ђердап).
Речна тераса – зараван на странама долине, остатак некадашњег дна; изглед полица или степеница.
- Лазарев кањон: дуг око 4,5 km, дубок 350 m (лево) и више од 500 m (десно); споменик природе од 1949.
Настају тамо где слаби преносна снага реке.
Плавина – купасто узвишење од наноса где стрмо корито притоке излази на дно долине главне реке; највећа је Мачва (са Семберијом – Мачванско-семберијска плавина Дрине).
Речно острво (ада) – настаје у кориту на подводним спрудовима или на ставама река које се успоравају.
Алувијална раван – равница од речног наноса око корита, најнижа речна тераса; широка од неколико метара до неколико десетина километара; плодна.
- Аде на Дунаву: Нештинска, Черевићка, Крчединска, Форконтумац; Велико и Мало ратно острво на ушћу Саве у Дунав.
- Алувијалне равни: Дунав, Сава, Тиса, Тамиш, Бегеј.
Крашки процес – обликовање рељефа хемијском ерозијом у кречњацима и доломитима; кречњак чини око 9 % територије Србије.
- Шкрапе – бразде у кречњаку које вода продубљује;
- Вртаче – овална удубљења (ширење пукотина или урушавање таваница пећина);
- Увале – пространа издужена удубљења (спајање вртача или некадашње речне долине);
- Крашка поља – пространа удубљења равног дна и стрмих страна.
За крас су карактеристична и крашка врела и прерасти – природни камени мостови (Велика и Мала прераст у клисури Вратне).
- Шкрапе и вртаче: Мокра гора, Гиљева, Сува планина, Бељаница; увале: Кучај, Бељаница, Видлич, Тара, Јавор, Пештерска висораван.
- Крашка поља: Пештерско и Коштам поље код Новог Пазара, Одоровско поље код Пирота.
Јама – вертикални канал са отвором на површини; понор – јама у којој нестаје површински ток; понорница – таква река (Бороштица у Пештерском пољу).
Пећина – хоризонтални канал у кречњаку, састављен од дворана (проширења) и ходника (сужења).
- Лазарева (Злотска) – 12.175 m, најдужа;
- Ушачки пећински систем – 6.185 m;
- Церјанска – 6.025 m;
- Боговинска – 5.842 m;
- Самар – 3.829 m.
- Туристички уређене: Ресавска (Деспотовац, отворена 1972, канали 2.830 m, стазе око 800 m), Рајкова (Мајданпек), део Лазареве, Церемошња (Кучево), Потпећка (Ужице), Стопића (Златибор).
Најважније:
- Падински процеси: покреће их гравитација; облици су точила, сипари, одрони и клизишта.
- Клизишта: настају и деловањем човека; највећа уз стрме обале Дунава, Саве, Јужне Мораве и Лима.
- Флувијални процес: најизраженији у Планинско-котлинској области.
- Долине: кањони (Лазарев), клисуре облика V, нормалне и композитне (Ђердап).
- Акумулација река: плавине (Мачва), аде (Форконтумац), алувијалне равни (Дунав, Сава).
- Крас: хемијска ерозија кречњака, који чини око 9 % Србије.
- Површински крас: шкрапе, вртаче, увале, крашка поља (Пештерско).
- Подземни крас: јаме, понори и пећине; најдужа је Лазарева пећина (12.175 m).
