Најважније из лекције
План-резиме
- Глацијални рељеф
- настао радом леда у леденом добу; снежна граница била је на 1.500–1.950 m
- високе планине на југу Србије: Косово и Метохија, граница према Црној Гори, Албанији и Северној Македонији; око 1 % територије
- најдужи ледници: Проклетије и Шар-планина; најсевернији трагови: Мокра гора
- Глацијални облици
- цирк – полукружно удубљење у највишем делу планине, отворено према валову
- фосилни циркови (Богићевица, Ђеравица, Јуничка планина)
- циркна језера (горске очи) – Велико Ђеравичко језеро
- валов – долина стрмих страна и широког дна; фосилни валов Сиринићког ледника – река Лепенац
- Еолски рељеф
- нема активних еолских процеса – само фосилни облици: пешчаре и лесне заравни
- Панонска и Понтијска низија; у траговима долина Велике Мораве
- материјал из наноса Дунава, Тисе, Тамиша; разнео га ветар (кошава)
- процес заустављен пошумљавањем и травном и жбунастом вегетацијом; простори еколошки осетљиви
- Пешчаре
- Делиблатска (Банатска) – око 600 km², највећа континентална пешчара у Европи; фосилне дине
- Суботичка – око 150 km², дине 4–6 m, Палићко језеро
- Рамско-голубачка – око 80 km², уз Дунав од Рама до Голупца
- Кладовска, Радујевачка, Неготинска – крајњи североисток, уз Дунав
- Лесне заравни
- настале навејавањем лесне прашине; плодно земљиште
- Бачка (долови), Тителска (Тителски брег), Сремска, Тамишка, Банатска
Глацијални рељеф – рељеф настао радом леда (ледника).
За време леденог доба снежна граница у Србији била је на 1.500–1.950 m, па су се снег и лед стално задржавали на највишим планинама на југу Србије.
- Где – највећим делом на планинама Косова и Метохије, у граничним деловима према Црној Гори, Албанији и Северној Македонији;
- Колико – око 1 % територије Србије;
- Најдужи ледници – на Проклетијама и Шар-планини;
- Најсевернији трагови – западни делови Мокре горе (најсевернија Проклетијска планина).
Цирк – полукружно удубљење у највишем делу планине у коме се скупљао лед; најчешће је отворен према валову.
Фосилни цирк – цирк из кога се ледник повукао због отопљавања климе.
Циркно језеро (горско око) – језеро у фосилном цирку у коме се задржава вода.
Валов – долина стрмих страна и широког дна којом се креће ледник; после повлачења ледника настаје фосилни валов.
- Фосилни циркови око Богићевице, Ђеравице и Јуничке планине.
- Велико Ђеравичко језеро на Проклетијама – циркно језеро.
- Река Лепенац тече фосилним валовом Сиринићког ледника.
Еолски рељеф – рељеф настао радом ветра.
У Србији нема активних еолских процеса – постоје само фосилни еолски облици: пешчаре и лесне заравни. Има их у Панонској и Понтијској низији, а ван њих само у траговима (долина Велике Мораве).
- Порекло материјала – песак и лес потичу од наноса Дунава, Тисе, Тамиша и других река, које је ветар развејао и наталожио;
- Заустављање процеса – пошумљавањем и развојем травне и жбунасте вегетације, која је везала песак и лес;
- Еколошка осетљивост – сечом шума или уклањањем вегетације еолски процес може поново да постане активан.
Пешчара – простор прекривен навејаним песком, са динама.
Фосилне дине – дине чији је песак везан вегетацијом, па се више не креће; имају облик пешчаних узвишења, бедема и коса.
- Делиблатска (Банатска) – југоисточни Банат, између Тамиша, Дунава и Караша; око 600 km², највећа континентална пешчара у Европи; елипсаста, правац северозапад–југоисток; песак из карпатских река и Дунава донела кошава; активне дине до пре око сто година;
- Суботичка (Бачка) – између Суботице и границе са Мађарском; око 150 km²; наставља се у Бајску пешчару; фосилне дине 4–6 m; виногради и воћњаци; еолска језера (Палићко језеро);
- Рамско-голубачка – десна обала Дунава од Рама до Голупца; око 80 km²; дели се на Рамско-затоњску, Градиштанску и Пожеженску; дине и међудинске депресије;
- Кладовска (дунавски Кључ), Радујевачка и Неготинска (Тимочка крајина) – на крајњем североистоку, поред Дунава; тамо је и најјужнија пешчара у Србији.
Лесна зараван – акумулативни облик рељефа настао навејавањем лесне прашине.
Долови – посебне долине у лесу, којима је рашчлањена Бачка лесна зараван.
- Бачка (Суботичка) – између Суботице, Сомбора и Врбаса; благо заталасана, плодна;
- Тителска (Тителски брег) – између Шајкаша, Титела и Тисе; плато са скоро вертикалним одсецима према Тиси;
- Сремска – од Земуна до Вуковара, јужне падине Фрушке горе;
- Тамишка – између Бегеја и Тамиша;
- Банатска – окружује Делиблатску пешчару.
Земљишта лесних заравни су плодна и погодна за пољопривреду.
Најважније:
- Ледено доба: снежна граница у Србији била је на 1.500–1.950 m, ледници су покривали високе планине на југу.
- Глацијација: трагови на око 1 % територије, највише на Проклетијама и Шар-планини; најсевернији на Мокрој гори.
- Глацијални облици: фосилни циркови, циркна језера (Велико Ђеравичко језеро) и фосилни валови (Сиринићки ледник – Лепенац).
- Еолски рељеф: у Србији нема активних еолских процеса – пешчаре и лесне заравни су фосилни облици.
- Настанак: ветар (кошава) је развејао нанос Дунава, Тисе, Тамиша и других река; вегетација је затим везала песак и лес.
- Највећа пешчара: Делиблатска – око 600 km², највећа континентална пешчара у Европи.
- Остале пешчаре: Суботичка, Рамско-голубачка, Кладовска, Радујевачка и Неготинска.
- Лесне заравни: Бачка, Тителска, Сремска, Тамишка и Банатска – плодна земљишта.
- Осетљивост: сеча шума и уклањање вегетације могу поново покренути еолски процес.
