Најважније из лекције
План-резиме
- Клима и фактори
- клима – просечно стање времена, мерено најмање 30 година; време – тренутно стање климатских елемената
- фактори: географска ширина, распоред копна и мора, рељеф, вегетација, људске активности
- Србија је у северном умереном топлотном појасу, углавном јужно од 45° N – четири годишња доба
- Ваздушне масе
- Атлантски океан (1.800 km) – влажне масе, западни ветрови, кише у касно пролеће и рано лето
- Сахара и Средоземље – топле и суве масе после преласка Динарида
- Сибир (често) и Арктик (ређе) – зимски продори хладноће, мразеви
- продор новог ваздуха сваких 3–4 дана
- Рељеф, вегетација, човек
- са висином опадају температура и притисак, расту падавине (1.000 m – око 7 °C)
- Динарске планине задржавају влажне масе; Панонска низија и моравске долине их пропуштају
- превоји и долине усмеравају ветрове (Краљево, Димитровград)
- вегетација ублажава климу; урбано острво топлоте у Београду
- Температура и инсолација
- просек 10–12 °C; најтоплији јул, најхладнији јануар
- максимум 44,9 °C (Смедеревска Паланка), минимум −39,5 °C (Карајукића бунари, Пештер)
- температурна инверзија – „језеро хладног ваздуха“ у котлинама
- инсолација 1.500–2.200 h: Кикинда 2.178, Пожега 1.495
- Притисак и ветрови
- ветар дува из високог ка ниском притиску
- лети северозападни и западни, у хладнијем делу године источни и југоисточни
- кошава – суво и хладно, 2–3 дана (највише 27), најјача у југоисточном Банату и Подунављу
- Падавине
- континентални режим (максимум у топлом делу године), осим Метохије
- најсушније: североисток и долина Јужне Мораве (испод 600 mm); највлажније: Проклетије (до 1.500 mm)
- најкишовитији мај и јун
Клима – просечно стање времена у неком месту или области, утврђено мерењима током најмање 30 година.
Време – тренутно стање климатских елемената у атмосфери изнад неког места.
Климатски фактори – оно што одређује климу: географска ширина, распоред копна и мора, рељеф, вегетација и људске активности.
Клима утиче на рељеф, воде, биљни и животињски свет, земљиште, насеља и привреду.
Србија је у северном умереном топлотном појасу, углавном јужно од 45° N, па има умерену климу са четири годишња доба. Са порастом географске ширине упадни угао Сунчевих зрака се смањује и температура опада.
- Атлантски океан (око 1.800 km) – влажне масе и западни ветрови; највише утичу на падавине, важне у касно пролеће и рано лето.
- Средоземље и Северна Африка – топли ваздух из Сахаре се над морем овлажи, на Динаридима излучи кишу и у Србију стигне топао и сув (зими изнад 20 °C, лети изнад 40 °C).
- Сибир и Арктик – хладни продори са истока и севера зими, нагли пад температуре и јаки мразеви.
Сваких 3–4 дана Србијом прође по један продор хладног, сувог или влажног ваздуха; у току дана температура може пасти и до 10 °C.
Рељеф – утиче надморском висином, правцем пружања планина, експозицијом и рашчлањеношћу; у Србији јаче од географске ширине.
- Са висином опадају температура и притисак, а расту падавине (300 m – око 11 °C, 1.000 m – око 7 °C, 1.700 m – око 3 °C).
- Динарске планине задржавају влажне масе са запада и југа; Панонска низија и долине Велике и Јужне Мораве пропуштају ваздушне масе ка југу.
- Превоји и долине усмеравају ветрове.
Вегетација – ублажава климу: шуме спречавају прегревање и хлађење, задржавају влагу и слабе ветар.
Урбано острво топлоте – град (нарочито Београд) топлији је од околине због бетона, саобраћаја и загађења.
- Краљево – источни и западни ветрови (долина Западне Мораве); Димитровград – југоисточни и северозападни (долина Нишаве).
- Пешчаре и лесне заравни без вегетације лети су топлије.
Просечна годишња температура у Србији је 10–12 °C; најтоплији месец је јул, најхладнији јануар.
- Апсолутни максимум – 44,9 °C, Смедеревска Паланка (јул 2007).
- Апсолутни минимум – −39,5 °C, Карајукића бунари на Пештерској висоравни (јануар).
Температурна инверзија – пораст температуре са висином; зими се хладан, тежак ваздух спушта на дно котлине и ствара „језеро хладног ваздуха“.
Инсолација – просечно трајање Сунчевог сјаја: у Србији 1.500–2.200 сати годишње; највећа лети, када је облачност најмања.
- Кикинда – 2.178 сати (највише); Пожега – 1.495 сати (најмање).
Ветрови дувају из области високог ка области ниског ваздушног притиска.
- Лето – северозападни и западни ветрови.
- Хладнији део године – источни и југоисточни (кошава).
- Планине југозападне Србије – југозападни ветрови.
Кошава – хладан и сув ветар са истока и југоистока; настаје када је висок притисак источно од Карпата, а низак над западним Средоземљем и Јадраном. Траје најчешће 2–3 дана (највише 27), дува у јесен, зими и рано пролеће.
- Најјача у југоисточном Банату и Подунављу; допире до Ниша и Суботице.
Количина падавина зависи од надморске висине, удаљености од мора и особина ваздушних маса.
Континентални режим падавина – више падавина у топлом делу године; изузетак је Метохијска котлина (максимум октобар–март).
- Најсушније: североисток Србије и долина Јужне Мораве – испод 600 mm.
- Највлажније: западни и југозападни делови; Проклетије до 1.500 mm.
- Најкишовитији месеци: мај и јун; најсушнији: фебруар, јануар, март и октобар.
Снег пада зими у целој Србији, а најдуже се задржава на планинама.
Најважније:
- Клима: просечно стање времена мерено најмање 30 година.
- Фактори: географска ширина, распоред копна и мора, рељеф, вегетација и људске активности.
- Положај: северни умерени топлотни појас, углавном јужно од 45° N – четири годишња доба.
- Ваздушне масе: атлантске доносе кишу, сахарске топлоту, сибирске и арктичке хладноћу.
- Рељеф: са висином опадају температура и притисак, расту падавине; Динариди задржавају влажне масе.
- Елементи: температура, инсолација, облачност, притисак, ветар, влажност и падавине.
- Температура: просек 10–12 °C; максимум 44,9 °C (Смедеревска Паланка), минимум −39,5 °C (Пештер).
- Ветрови: лети северозападни и западни, зими источни и југоисточни – кошава, најјача у југоисточном Банату.
- Падавине: највише у мају и јуну; најсушнији североисток и долина Јужне Мораве, највлажније Проклетије.
