Најважније из лекције
План-резиме
- Морски сливови
- Црноморски 92,5 %, Јадрански 5,3 %, Егејски 2,2 %
- хидрографски чвор – Дрманска глава (1.359 m), Језерска планина
- вештачка бифуркација – Неродимка (Лепенац → Сазлија, Ситница)
- Водни режим
- режим протицаја и водостаја; кишни, снежни, мешовити
- већина река кишно-снежни: највиши водостај март–мај, најнижи август–септембар
- на високим планинама највиши водостај почетком лета
- Црноморски слив
- Дунав – 2.850 km (у Србији 588 km); Ђердап 98 km: Голубачка клисура, Љупковска котлина, Госпођин вир, Доњемилановачка котлина, Казан, Оршавска котлина, Сипска клисура; дубина 82 m
- леве притоке Тиса (притока Бегеј) и Тамиш; десне Сава, Велика Морава, Тимок
- Сава – Обедска бара, притоке Дрина и Колубара; Дрина – притоке Лим и Јадар
- Велика Морава – од Јужне и Западне Мораве код Сталаћа; Западна Морава – Овчарско-кабларска клисура, притоке Ибар, Гружа, Расина
- Тимок – од Белог и Црног Тимока код Зајечара
- Јадрански и Егејски слив
- Бели Дрим – Пећка Бистрица, Клина, Мируша, Дечанска Бистрица, Ереник, Топлуга
- Лепенац, Пчиња (у Вардар), Драговиштица (у Струму)
- Значај река
- наводњавање, водоснабдевање, струја, риболов, рекреација, пловидба
- пловне целим током: Дунав, Сава, Тиса, Бегеј; хидропотенцијал: Дрина, Дунав, Западна Морава
Србија има разгранату речну мрежу, али су реке углавном кратке и сиромашне водом.
- Црноморски слив – 92,5 % територије;
- Јадрански слив – 5,3 %;
- Егејски слив – 2,2 %.
Хидрографски чвор – развође између три морска слива; у Србији на врху Дрманска глава (1.359 m) на Језерској планини (АП Косово и Метохија).
Вештачка бифуркација – код Урошевца део воде Неродимке (притока Лепенца, Егејски слив) скренут је ка Сазлији (притока Ситнице, Црноморски слив).
Водни режим – режим протицаја и водостаја; зависи од положаја изворишта и територије кроз коју река тече. Може бити кишни, снежни или мешовити.
- Кишно-снежни режим (већина река Србије) – највиши водостај у пролеће (март–мај), најнижи у августу и септембру.
- Високе планине – снег се касније топи, највиши водостај почетком лета.
- Средњи месечни протицаји Велике, Западне и Јужне Мораве највећи су у марту и априлу, а најмањи у августу и септембру.
Дунав – 2.850 km (у Србији 588 km), 5.750 m³/s; друга река Европе по дужини, тече кроз десет држава; улази 8 km узводно од Бездана, излази код ушћа Тимока.
Ђердап – композитна долина дуга 98 km: Голубачка клисура, Љупковска котлина, Госпођин вир, Доњемилановачка котлина, Казан, Оршавска котлина, Сипска клисура; највећа дубина Дунава 82 m.
- Леве притоке Дунава: Тиса и Тамиш; десне: Сава, Велика Морава и Тимок.
- Тиса – 966 km, најдужа притока Дунава; извире на Карпатима, улива се код Старог Сланкамена; меандри претворени у мртваје; притока Бегеј.
- Сава – 945 km, 1.685 m³/s; настаје од Саве Бохињке и Саве Долинке; мртваја Обедска бара; улива се у Београду; притоке Дрина и Колубара; Савско језеро код Аде Циганлије.
- Дрина – 346 km, од Пиве и Таре код Шћепан Поља; веома чиста, велики хидроенергетски потенцијал; притоке Лим и Јадар.
- Колубара – притока Саве; Колубарски басен лигнита.
- Велика Морава – настаје код Сталаћа од Јужне и Западне Мораве; ток скраћен за 60 km; притоке Лепеница, Јасеница, Црница, Ресава.
- Јужна Морава – од Биначке Мораве и Прешевске Моравице; десне притоке Нишава, Врла, Власина, Сокобањска Моравица; леве Ветерница, Јабланица, Пуста река, Топлица.
- Западна Морава – од Голијске Моравице и Ђетиње; котлине Пожешка, Чачанско-краљевачка, Врњачка, Крушевачка; Овчарско-кабларска клисура; притоке Ибар, Гружа, Расина.
- Ибар – извире на Хајли, улива се код Краљева; притока Ситница.
- Тимок – најдужа река Источне Србије; од Белог и Црног Тимока код Зајечара.
Композитна долина – речна долина састављена од више сужења и проширења, тј. клисура и котлина.
Јадрански слив – Метохијска котлина и планине њеног обода.
- Бели Дрим – од крашких врела на планини Жљеб код Пећи; притоке Пећка Бистрица, Клина, Мируша, Дечанска Бистрица, Ереник, Топлуга.
Егејски слив – Лепенац, Пчиња и Драговиштица.
- Лепенац – са Шар-планине, кроз Качаничку клисуру у Вардар.
- Пчиња – из југоисточне Србије, у Вардар.
- Драговиштица – од Божичке и Љубатске реке код Босилеграда, притока Струме у Бугарској.
Реке се користе за наводњавање, водоснабдевање, производњу електричне енергије, риболов, рекреацију и пловидбу.
- Пловне целим током кроз Србију: Дунав, Сава, Тиса и Бегеј.
- Највећи хидроенергетски потенцијал: Дрина, Дунав и Западна Морава.
Најважније:
- Три морска слива: Црноморски 92,5 %, Јадрански 5,3 %, Егејски 2,2 %.
- Хидрографски чвор: Дрманска глава (1.359 m) на Језерској планини; вештачка бифуркација Неродимке.
- Водни режим: већина река кишно-снежни – највиши водостај март–мај, најнижи август–септембар.
- Дунав: 2.850 km, у Србији 588 km; Ђердап 98 km, 4 клисуре и 3 котлине, дубина 82 m.
- Притоке Дунава: леве Тиса и Тамиш, десне Сава, Велика Морава и Тимок.
- Велика Морава: од Јужне и Западне Мораве код Сталаћа.
- Јадрански слив: Бели Дрим са притокама у Метохији.
- Егејски слив: Лепенац, Пчиња, Драговиштица.
- Значај: пловне Дунав, Сава, Тиса и Бегеј; највећи хидропотенцијал Дрина, Дунав и Западна Морава.
