Најважније из лекције
План-резиме
- Подела језера
- према постанку језерског басена: природна и вештачка
- планинска језера најчешће ледничка, равничарска речна и еолска
- Еолска и крашка језера
- еолска – басен створио ветар, испунила га изданска вода
- Палићко језеро (Суботица) – највеће природно: 5,6 km², дубина до 3,5 m
- Лудашко, Келебијско, Крваво и Слано језеро (северна Бачка)
- крашка – у вртачама, увалама, крашким пољима (Беровичко језеро)
- Речна језера – мртваје
- настају одвајањем меандра од речног тока
- Обедска бара (Сава), Русанда (Тиса, код Меленаца), Царска бара (Тиса и Бегеј), Ечка – рибњак
- Урвинска и ледничка језера
- урвинска – реку прегради клизиште или земљотрес: Завојско језеро на Височици (1963)
- ледничка – ерозивна (цирк, валов) и акумулативна (морене)
- Проклетије: Црно, Травно, Велико и Мало Ђеравичко; Шар-планина: Шутманско, Ливадичко (Штрбачко)
- Вештачка језера
- бројнија од природних; намена: водоснабдевање, наводњавање, струја, одбрана од поплава, туризам
- Ђердапско (Дунав, 1972, ХЕ „Ђердап I“) – највеће; Газиводе (Ибар) – најдубље; Власинско – највише (1.213 m)
- Дрина: Перућачко, Зворничко; Лим: Потпећко; Увац: Златарско, Сјеничко, Радоињско; Западна Морава: Овчарско-кабларско, Међувршје
- рекреација: Сребрно, Савско и Белоцркванска језера
Језерски басен – удубљење на копну које испуњава вода; према његовом постанку језера се деле на природна и вештачка.
- Природна језера Србије – еолска, крашка, речна, урвинска и ледничка;
- Вештачка језера – настала радом човека, најчешће преграђивањем река бранама.
Планинска језера Србије најчешће су ледничка, а равничарска претежно речна и еолска.
Еолска језера – у басенима које је створио ветар ерозијом; басен испуњава изданска вода.
- Палићко језеро код Суботице – највеће природно језеро Србије: 5,6 km², највећа дубина 3,5 m, туристичко одредиште;
- Лудашко, Келебијско, Крваво и Слано језеро – у међудинским улегнућима северне Бачке.
Крашка језера – у вртачама, увалама и крашким пољима.
- Беровичко језеро у сливу реке Јерме.
Речна језера (мртваје) – настају одвајањем меандара од речног тока; вода се задржава у одсеченом меандру.
Јављају се уз Дунав, Саву, Тису, Тамиш, Велику Мораву и друге равничарске реке. Нека су богата живим светом, а нека су претворена у рибњаке.
- Обедска бара – одсечени меандар Саве;
- Русанда – некадашњи меандар Тисе, код Меленаца;
- Царска бара – између Тисе и Бегеја;
- Ечка – речно језеро претворено у рибњак.
Урвинска језера – настају преграђивањем речног тока услед клизишта или земљотреса.
- Завојско језеро на Височици (десна притока Нишаве), на Старој планини код Пирота – настало 1963. године, кад је клизиште преградило реку.
Ледничка (глацијална) језера – сведоци некадашње глацијације на високим планинама.
- Ерозивна – најбројнија, у цирковима и валовима;
- Акумулативна – тамо где се наталожио моренски материјал који је ледник носио.
- Проклетије: Црно, Травно, Велико и Мало Ђеравичко језеро;
- Шар-планина: Шутманско и Ливадичко (Штрбачко) језеро.
Вештачка језера – бројнија од природних; служе за водоснабдевање насеља и индустрије, наводњавање, производњу електричне енергије, одбрану од поплава, риболов, туризам и рекреацију.
- Ђердапско језеро (Дунав) – највеће; настало 1972. изградњом ХЕ „Ђердап I“ (Србија и Румунија);
- Газиводе (Ибар) – најдубље; и за наводњавање и одбрану од поплава северног дела Косова и Метохије;
- Власинско језеро – највише, на 1.213 m н. в.
Језера на рекама западне Србије углавном служе за производњу електричне енергије.
- Дрина – Перућачко и Зворничко; Лим – Потпећко; Увац – Златарско, Сјеничко (Увачко) и Радоињско; Западна Морава – Овчарско-кабларско и Међувршје.
- Рекреација и туризам: Сребрно језеро (Дунав, код Великог Градишта), Савско језеро (Београд), седам Белоцркванских језера (настала ископавањем шљунка).
- Гружанско језеро – водоснабдевање Крагујевца.
Најважније:
- Подела: по постанку басена језера су природна и вештачка.
- Природна језера: еолска, крашка, речна, урвинска и ледничка.
- Палићко језеро: еолско, код Суботице, највеће природно језеро (5,6 km², до 3,5 m дубине).
- Речна језера: мртваје – одсечени меандри (Обедска бара, Русанда, Царска бара).
- Урвинска: клизиште или земљотрес прегради реку – Завојско језеро (1963).
- Ледничка: у цирковима и валовима Проклетија и Шар-планине.
- Вештачка језера: бројнија од природних; највеће Ђердапско (1972), најдубље Газиводе, највише Власинско (1.213 m).
- Намена: струја, водоснабдевање, наводњавање, одбрана од поплава, туризам и рекреација.
