Најважније из лекције
План-резиме
- Земљиште и плодност
- земљиште – танак растресити површински слој литосфере
- настаје деловањем матичне стене, климе и живих бића
- плодност – присуство хранљивих материја: органских (хумус) и минералних (распадање стена)
- Распоред типова
- Панонска низија: черноземи, ритске црнице, алувијална земљишта, слатине
- Перипанонски обод: смонице, гајњаче, псеудоглеј, алувијална земљишта
- Планинско-котлинска област: смеђа кисела земљишта, планинске црнице, ранкери
- Земљишта Панонске низије
- чернозем – тамноцрн, мрвичаст, на лесу, под степом; најплодније земљиште (Војводина, Мачва, Стиг, Браничево); претња: еолска ерозија
- ритске црнице – у ритовима (Панчевачки рит), висока подземна вода
- алувијална – речни нанос; млада и плодна (кукуруз, поврће)
- слатине – засићене сољу; најзаслањеније солончаци (Слано Копово)
- еолска – на песку; мале плодности (винова лоза, воће)
- Земљишта Перипанонског обода
- смонице – на језерским седиментима; црне, глиновите, лепљиве; плодне, тешке за обраду
- гајњаче – мркосмеђе, оцедне, 100–500 m; воћарство (шљива), виноградарство, ратарство
- северне експозиције смонице, јужне гајњаче
- псеудоглеј – вода изнад непропусног слоја (Мачва, Колубара, Западна Морава)
- Земљишта планинских предела
- смеђа кисела – најраспрострањенија у Србији, 500–1.100 m, букове и јелове шуме
- планинске црнице (кречњак, доломит), ранкери (до 2.000 m: Златибор, Копаоник, Шар-планина)
- црвеница – крас, оксиди гвожђа и алуминијума, за виноградарство
- подзоли (пепељуше) – изнад 900–1.000 m; камењари – високе планине
- Антропогена земљишта
- променио их човек; копови и депоније неплодни
Земљиште – танак растресити површински слој литосфере настао узајамним деловањем геолошке подлоге (матичне стене), климе и живих бића (биљке, животиње, микроорганизми).
Један од најважнијих природних ресурса: обезбеђује производњу хране и услов је опстанка живог света.
Плодност – основна карактеристика земљишта; присуство хранљивих материја у њему.
- Органске материје (хумус) – потичу од угинулих биљака и животиња;
- Минералне материје – настају распадањем стена.
Типови земљишта – разликују се по боји, дебљини, садржају хумуса и другим одликама.
- Панонска низија – черноземи (црнице), ритске црнице, алувијална земљишта, слатине;
- Перипанонски обод – смонице, гајњаче, псеудоглеј, алувијална земљишта;
- Планинско-котлинска област – смеђа кисела земљишта, планинске црнице, ранкери и др.
На карти се издвајају и еолска земљишта и кречњачко-доломитске црнице и рендзине.
Чернозем – тамноцрно земљиште мрвичасте структуре (руски: црна земља); настао у континенталној клими, најчешће на лесу, под степом; много хумуса.
Наше најплодније земљиште – висок и стабилан принос житарица и индустријског биља; највећа претња је еолска ерозија; у Србији покрива око милион хектара.
- Војводина (лесне заравни и лесне терасе), местимично Мачва, Стиг и Браничево.
Ритске црнице – у ритовима (депресијама), под утицајем високе подземне воде, поплавних вода и хидрофилне вегетације; много хумуса.
- Долине Дунава (Панчевачки рит), Саве, Тисе, Бегеја и Велике Мораве; највише у Војводини.
Алувијална земљишта – настају таложењем речног материјала (шљунак, песак, глина, муљ) у приобаљу; млада и плодна, за кукуруз и поврће; шуме тополе и врбе.
Слатине – земљишта засићена сољу из високо минерализованих подземних вода; највише у Војводини; са највећом концентрацијом соли су солончаци; оскудне ливаде и пашњаци.
- Слано Копово – беличаста кора соли настала испаравањем воде.
Еолска земљишта – на песку који премешта ветар (пешчаре, лесне заравни); веома мале плодности; местимично винова лоза и воће.
Смонице – на језерским седиментима (глина, песак); црне, глиновите и лепљиве; дубоке и плодне, али збијене и тешке за обраду (у суши пуцају).
- Шумадија, Поморавље, Источна Србија, Косово и Метохија; житарице, воће, сточно и индустријско биље.
Гајњаче – у умерено-континенталној клими под листопадним шумама (гај – шума) и травама; мркосмеђе, умерено плодне, дубоке и добро оцедне; 100–500 m н. в.
- Шумадија, Поморавље, Источна Србија, Мачва, Косово и Метохија; воћарство (шљива), виноградарство, ратарство.
Смонице и гајњаче су често једна поред друге: северне експозиције под смоницама, јужне под гајњачама.
Псеудоглеј – неповољних особина јер се вода задржава изнад водонепропусног слоја; Мачва, сливови Колубаре и Западне Мораве; ратарство и воћарство.
Смеђа кисела земљишта – најраспрострањенији тип у Србији; 500–1.100 m, на киселим стенама (гранит, гнајс, пешчари), под шумама букве и јеле; ливаде, пашњаци, кромпир, раж, овас, јечам.
Планинске црнице – на кречњачко-доломитским планинама источне и западне Србије; пашњаци и шуме.
Ранкери – плитка, водопропусна, тамна земљишта до 2.000 m, под мешовитим и четинарским шумама; пашњаци и ливаде.
- Златибор, Копаоник, Шар-планина, Чемерник, Дукат, Варденик.
Црвеница – настаје растварањем кречњака на дну вртача, увала и крашких поља; црвена од оксида гвожђа и алуминијума; слабо плодна, погодна за виноградарство; Динарске и Карпатско-балканске планине.
Подзоли (пепељуше) – шумска земљишта мале плодности у планинској клими; падавине испирају хранљиве материје; изнад 900–1.000 m (Копаоник), под четинарима.
Камењари – непродуктивна, шљунковита и каменита земљишта високих планина, на компактним стенама.
Антропогена земљишта – земљишта чије је особине променио човек (орање, наводњавање, одводњавање, уклањање камена, грађевински радови, експлоатација минералних сировина).
Земљишта површинских копова и депонија постала су неплодна; за њихово поновно коришћење потребна су велика улагања.
Најважније:
- Земљиште: растресити површински слој литосфере; настаје деловањем матичне стене, климе и живих бића.
- Плодност: зависи од хранљивих материја – органских (хумус) и минералних.
- Чернозем: наше најплодније земљиште, на лесу у Војводини, под степом.
- Ритске црнице, алувијална земљишта, слатине, еолска земљишта: земљишта Панонске низије.
- Смонице и гајњаче: Перипанонски обод; гајњаче најпогодније за воћарство и виноградарство.
- Смеђа кисела земљишта: најраспрострањенији тип у Србији (500–1.100 m).
- Планинске црнице, ранкери, црвенице, подзоли, камењари: планински предели.
- Антропогена земљишта: променио их је човек; копови и депоније су неплодни.
