Најважније из лекције
План-резиме
- Еколошки фактори
- абиотички: рељеф, вода, земљиште, клима (инсолација, температура, падавине, ветрови, влажност)
- биотички: узајамни односи живих бића и њихов утицај на неживу природу
- хоризонтална зоналност – са географском ширином; вертикална (висинска) – са надморском висином
- Биогеографске области Србије
- панонска и планинска; вертикална зоналност највише у планинској
- Панонска област – биљке
- степа (континентална клима) → већином културна степа (оранице: житарице, индустријско и сточно биље)
- степске биљке: вијук, ђиповина, мајчина душица, ковиље, жута луцерка, ливадска жалфија, звончић
- листопадне шуме на Фрушкој гори и Вршачким планинама; плавне шуме врбе, тополе и храста лужњака; мочваре: рогоз, трска, шаша, локвањ
- Панонска област – животиње
- сисари: вук, јелен, зец, текуница, степски мрмот, слепо куче
- птице: јаребица, препелица, фазан, степски соко, степски орао; на води ждралови, чапље, лабудови
- рибе: сом, смуђ, кечига, шаран, штука, деверика
- претње: незаконит лов и риболов, преоравање, пестициди, сеча шума, вађење шљунка и песка
- Планинска област
- вертикалну зоналност условљавају надморска висина, експозиција и нагиб (храст на присојним, буква на хладнијим странама)
- спратови: листопадне (сладун, цер, медунац, граб) → букове → мешовите (буква, јела, смрча) → четинарске (смрча, бор, јела) → високопланински пашњаци
- горња граница шума: 1.900–2.100 m
- Копаоник: сладун и цер до 800 m, китњак до 1.000 m, буква до 1.400 m, смрча, клека, алпска вегетација (Панчићев врх 2.017 m)
- Ендеми и реликти
- ендем – врста уског распрострањења; реликт – некад раширена, данас на малом подручју
- Панчићева оморика, молика и муника
- животиње четинарских шума: медвед, рис, тетреб, златни орао, крстокљун
Еколошки фактори – услови средине који одређују распрострањење биљног и животињског света.
- Абиотички фактори – утицаји неживе природе: рељеф, вода, земљиште и клима (инсолација, температура ваздуха, падавине, ветрови, влажност ваздуха);
- Биотички фактори – утицаји живе природе: узајамни односи живих бића и њихов утицај на неживу природу.
Хоризонтална зоналност живог света – смена живог света са променом географске ширине.
Вертикална (висинска) зоналност живог света – смена живог света са променом надморске висине.
Према распрострањењу природних зона (биома) у Србији се издвајају две биогеографске области: панонска и планинска.
Вертикална зоналност је у Србији изражена највише у планинској области.
Степа – природна зона (биом) травнатих површина која захвата север Србије (Панонску низију); настала у условима континенталне климе.
Културна степа – природна степа претворена у оранице насељавањем и развојем пољопривреде; гаје се житарице, индустријско и сточно биље.
- Биљке природне степе – вијук, ђиповина, мајчина душица, лопушник, хајдучка трава, ковиље, усколисна грахорица, жута луцерка, ливадска жалфија, звончић;
- Листопадне шуме (Фрушка гора, Вршачке планине) – храст, буква, граб, липа;
- Плавне шуме на алувијалним равнима – врба, топола, храст лужњак;
- Хидрофилна вегетација у мочварама – рогоз, трска, шаша, локвањ, сочивица.
- Сисари – вук, лисица, јелен, дивља свиња, веверица, зец, ласица, текуница, куна златица, јазавац, степски мрмот, слепо куче;
- Гмизавци – степски смук, степски гуштер; уз воду барска корњача и змије;
- Инсекти – зрикавци, попци, скакавци, лептири;
- Птице – јаребица, препелица, фазан, голуб, степски соко, степски орао; на воденим стаништима дивље патке, гуске, барске коке, ждралови, чапље, гњурци, корморани, галебови, шљуке, лабудови;
- Водоземци – жабе, велики мрмољак, шарени даждевњак;
- Рибе – сом, смуђ, кечига, шаран, штука, деверика.
Вукови су се у Војводини одржали само у Делиблатској пешчари и на Вршачким планинама.
Претње: незаконит лов и риболов, преоравање травнатих станишта, пестициди, непланска сеча шума, неконтролисано вађење шљунка и песка из речних корита.
На вертикалну зоналност највише утиче рељеф: надморска висина, експозиција и нагиб. Храстове шуме су на присојним, топлијим и сувљим странама, букове на хладнијим.
Са висином: падавине прво расту, па опадају; температура опада; земљиште је све тање и мање плодно; на стеновитим врховима вегетација је ретка или је нема.
- Листопадне шуме – најнижи спрат: храст (сладун, цер, медунац) и граб;
- Букове шуме;
- Мешовите шуме – буква и четинари (јела, смрча);
- Четинарске шуме – смрча, црни и бели бор, јела; Панчићева оморика; на највишим теренима молика, муника, кривуљ;
- Високопланински пашњаци (алпски појас, алпска тундра) – траве и ниско жбуње.
Горња граница шума – надморска висина до које успевају шуме; зависи од температуре, земљишта и влаге; у Србији на 1.900–2.100 m.
- Копаоник: храст сладун и цер до око 800 m, храст китњак 800–1.000 m, буква 1.000–1.400 m, затим смрча, клека и алпска вегетација до Панчићевог врха (2.017 m).
Листопадне шуме имају три спрата: дрвеће (храст, буква, граб, јасен, јавор), жбунови (глог, трњина, леска, купина, боровница, зова, бршљан, дивља лоза) и приземни спрат (траве, шумска јагода, маховина, лишајеви, гљиве).
- Животиње листопадних шума – веверица, зец, јелен, срна, дивља свиња, дивља мачка, вук, медвед, рис, лисица, куне, јазавац; птице (сова, јастреб, детлић, креја, сеница); гмизавци (смук, шарка, поскок, зелембаћ); жабе и шарени даждевњак;
- Животиње четинарских шума – срна, вук, рис, снежна волухарица, медвед, тетреб, ушаста сова, сиви соко, златни орао, планинска шева, јелова сеница, крстокљун;
- Рибе планинских река – поточна пастрмка, липљен, скобаљ, клен, мрена, штука.
Ендем – врста чије је распрострањење уско, ограничено на мали простор.
Реликт – врста која је у прошлости била широко распрострањена, а данас је сведена на мала подручја.
- Панчићева оморика – ендемична и реликтна врста; молика и муника – ендеми и реликти Балканског полуострва.
Најважније:
- Еколошки фактори: абиотички (рељеф, вода, земљиште, клима) и биотички (односи живих бића).
- Зоналност: хоризонтална – са географском ширином; вертикална – са надморском висином.
- Две биогеографске области: панонска и планинска.
- Панонска област: степа, данас углавном културна степа (оранице); листопадне шуме на Фрушкој гори и Вршачким планинама, плавне шуме уз реке, мочварна вегетација.
- Типичне панонске животиње: текуница, степски мрмот, слепо куче, степски соко и орао, ждралови, чапље, сом, шаран, кечига.
- Планинска област: вертикална смена – листопадне (храстове), букове, мешовите, четинарске шуме и високопланински пашњаци.
- Горња граница шума: у Србији 1.900–2.100 m.
- Ендеми и реликти: Панчићева оморика, молика и муника.
