Корице уџбеника

2.5.2. Угроженост биљног и животињског света и мере заштите

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Деловање човека: сеча шума, претварање степа у оранице, прекомеран лов и риболов, исушивање мочвара и загађење.

Одговор

Главни узрок је човек: сеча шума, претварање степа у оранице, прекомеран (незаконит) лов и риболов, исушивање мочвара, загађење (пестициди), уништавање станишта изградњом путева, насеља и фабрика и експлоатација шљунка и песка из речних корита.

Детаљан одговор

Главни узрок губитка биодиверзитета у Србији је човек и његово неодговорно понашање према природи. Најважнији узроци су:
  • сеча шума, нарочито непланска;
  • претварање степа у оранице и преоравање травнатих станишта;
  • прекомеран и незаконит лов и риболов;
  • исушивање мочвара;
  • различити облици загађења, на пример употреба пестицида у пољопривреди;
  • уништавање станишта због изградње путева, насеља и фабрика;
  • неконтролисана експлоатација шљунка и песка из речних корита.
Због тога биљке и животиње губе своја станишта, повлаче се, прилагођавају или потпуно нестају, па број угрожених и ишчезлих врста у Србији расте. Из Србије су заувек нестале, на пример, бела кања, мала дропља, црни лешинар, орао брадан и тетреб ружевац, као и крагујевачки слез и врањански слез.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Човек и биодиверзитет
    • биодиверзитет – разноврсност живог света; важан за еколошку равнотежу
    • одрживи развој – задовољава потребе људи, а не угрожава природу
    • човек је главни фактор смањења биодиверзитета: сеча шума, степе у оранице, прекомеран лов и риболов, исушивање мочвара, загађење
  2. Последице
    • губитак станишта (путеви, насеља, фабрике)
    • загађење екосистема – врсте се повлаче, прилагођавају или ишчезавају
    • све више угрожених и ишчезлих врста
  3. Црвена листа и Црвене књиге
    • Црвена листа Међународне уније за заштиту природе – светски списак угрожених врста
    • Црвена књига: опис врсте, распрострањеност, станиште, степен угрожености, бројност, мере заштите
    • у Србији: Црвена књига флоре, Црвене књиге фауне 1–4 (водоземци, гмизавци, птице, правокрилци), Црвена књига дневних лептира
  4. Ишчезле врсте
    • животиње: бела кања, мала дропља, црни лешинар, орао брадан, тетреб ружевац
    • биљке: крагујевачки слез, врањански слез, бесчекињаста удовичица, моравски орашак
  5. Заштита
    • поједине територије стављене под заштиту; НП „Фрушка гора“ – више од 200 заштићених биљака
    • панонска област: степски божур, горицвет, саса велика, локвањи; велика дропља, степски соко, орао крсташ, барска корњача
    • планинска област: тиса, молика, муника, Панчићева оморика, рунолист, српска рамонда; липљен, црни даждевњак, Аполонов лептир, велики тетреб, белоглави суп
    • госпина папучица (само Сува планина), шарка, балкански рис
Биодиверзитет – разноврсност биљног и животињског света.
Одрживи развој – развој који задовољава људске потребе, а при том не угрожава природну средину.
Биљни и животињски свет је важан за еколошку равнотежу, али га човек стално угрожава; човек је главни фактор смањења биодиверзитета.
  • Узроци – сеча шума, претварање степа у оранице, прекомеран лов и риболов, исушивање мочвара, различити облици загађења.
  • Губитак станишта – станишта се уништавају ради изградње путева, насеља и фабрика;
  • Загађење природних екосистема – врсте се повлаче из станишта, прилагођавају се или ишчезавају;
  • Пораст броја угрожених и ишчезлих врста.
Црвена листа – најпознатији светски списак угрожених врста; води је Међународна унија за заштиту природе.
Црвена књига – садржи опис врсте, распрострањеност, тип станишта, степен угрожености, бројност популације и мере заштите.
  • У Србији – Црвена књига флоре; Црвене књиге фауне 1–4 (водоземци, гмизавци, птице, правокрилци); Црвена књига дневних лептира Србије.
Због људске немарности број угрожених врста у Србији расте.
  • Ишчезле животиње – бела кања, мала дропља, црни лешинар, орао брадан, тетреб ружевац;
  • Ишчезле биљке – крагујевачки слез, врањански слез, бесчекињаста удовичица, моравски орашак.
Да би се очувао биодиверзитет, поједине територије су стављене под заштиту.
  • У НП „Фрушка гора“ више од 200 биљака има статус заштићених врста.
  • Биљке – степски божур (Делиблатска пешчара), горицвет, саса велика (Фрушка гора, пешчаре), бели и жути локвањ (стајаће и споротекуће воде), кошутица (влажне ливаде);
  • Птице – прдавац, степски соко, патка њорка, велика дропља (резерват „Пашњаци велике дропље“ на северу Баната), орао крсташ, гуска црвеновољка;
  • Остале животиње – обична чешњарка, барска корњача, степски твор, хермелин.
  • Биљке – тиса; молика и муника (Шар-планина, Проклетије, 1.200–1.900 m); Панчићева оморика (Тара, клисура Милешевке); росуља (Стара планина, Власина); рунолист (Копаоник, Мучањ, Проклетије); жута линцура; српска рамонда (кречњачке стене источне и јужне Србије);
  • Животиње – липљен, црни даждевњак (Проклетије, изнад 1.600 m), Аполонов лептир, гаћаста кукумавка, велики тетреб, белоглави суп (клисуре Увца, Милешевке и Трешњице), шарени твор, јеленак.
  • Госпина папучица – орхидеја која у Србији расте само на Сувој планини; шарка – строго заштићена и широко распрострањена; балкански рис – заштићен законом.
Најважније:
  1. Човек је главни узрок смањења биодиверзитета.
  2. Узроци: сеча шума, степе у оранице, прекомеран лов и риболов, исушивање мочвара, загађење.
  3. Последице: губитак станишта, загађење екосистема, све више угрожених и ишчезлих врста.
  4. Одрживи развој: задовољава потребе људи без угрожавања природе.
  5. Црвена листа Међународне уније за заштиту природе – светски списак угрожених врста.
  6. Црвене књиге Србије: флоре, фауне 1–4 и дневних лептира.
  7. Ишчезле врсте: бела кања, мала дропља, црни лешинар, орао брадан, тетреб ружевац; крагујевачки и врањански слез.
  8. Заштита: поједине територије стављене су под заштиту; заштићене су нпр. Панчићева оморика, молика, рунолист, велика дропља, белоглави суп.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: