Најважније из лекције
План-резиме
- Миграције и узроци
- миграције = просторно (механичко) кретање из сталног места боравка у друго место
- узроци: економски (лоши услови, незапосленост), политички (притисци, ратови), верски, природне непогоде (поплаве, земљотреси), породични, лични, психолошки
- данас највише економске миграције
- Имиграција, емиграција, миграциони салдо
- имиграција = досељавање (имигрант), емиграција = исељавање (емигрант)
- стопе се рачунају на 1.000 становника, у ‰
- миграциони салдо = имиграција − емиграција: позитиван, негативан или нула
- Врсте миграција
- по територији: унутрашње (најчешће село–град) и спољне
- по трајању: дневне, недељне, сезонске, привремене, трајне
- по начину: добровољне/присилне, организоване/неорганизоване
- дневне – радници и ђаци, највише у Београду
- недељне и сезонске – пијачни дани, вашари, сезонски послови (сетва, жетва, берба), грађевина; некада радници из Црне Траве и Босилеграда
- Србија – емиграциона држава
- „одлив мозгова“ – одлазак младих и образованих
- годишње губи 40.000–50.000 становника
- 2011: 55,0 % живи у месту рођења; досељени из друге области 17,1 %, из исте општине 9,7 %, из бивше СФРЈ 9,6 %
- Миграционе струје (Јован Цвијић)
- динарска – из Херцеговине, Црне Горе, Старог Влаха, Рашке ка Шумадији и западу; узрок сиромаштво
- косовско-метохијска – сеобе 1690. (Арсеније III Чарнојевић, 37.000 породица) и 1739. (Арсеније IV Јовановић Шакабента); долинама Лаба, Топлице, Ибра
- вардарско-моравска – од Вардара ка Сави и Дунаву; населила Поморавље
- преко Саве и Дунава – Војводина, Славонија, Барања, до Будимпеште и Русије
- Колонизација и савремене миграције
- планска колонизација Војводине (18. и 19. век): Немци, Мађари, Словаци, Русини
- после Другог светског рата (1945–1948) досељени из Хрватске, БиХ, Црне Горе, Централне Србије, Северне Македоније
- избеглице 1991–1995; исељавање са Косова и Метохије после 1999.
- европска мигрантска криза – економски мигранти и азиланти из Азије и Африке
Миграције становништва – просторно (механичко) кретање становништва из сталног места боравка у неко друго место.
Узроци миграција – разлози због којих људи мењају место становања.
- Економски – лоши услови живота, незапосленост
- Политички – политички притисци, ратни сукоби
- Верски – верска нетрпељивост
- Природне непогоде – поплаве, земљотреси
- Породични, лични и психолошки разлози
Данас су најзаступљеније економске миграције.
Имиграција – досељавање становништва; ко се досели је имигрант.
Емиграција – исељавање становништва; ко се исели је емигрант.
Стопа имиграције / емиграције – број досељених / исељених на 1.000 становника, изражава се у промилима (‰).
Миграциони салдо – разлика између имиграције и емиграције.
- Позитиван – више људи се досељава него што се исељава
- Негативан – више људи се исељава него што се досељава
- Једнак нули – број досељених и исељених је исти
- Према територији – унутрашње (унутар Србије) и спољне (између Србије и других земаља)
- Према трајању – дневне, недељне, сезонске, привремене и трајне
- Према начину спровођења – добровољне и присилне, организоване и неорганизоване
Од унутрашњих миграција у Србији су најчешће миграције село–град.
Дневне миграције – свакодневна путовања на посао или у школу и назад; сталне или повремене; највише учествују радници и ђаци; најизраженије у Београду.
Недељне и сезонске миграције – једном или више пута недељно и месечно; везане за трговину (вашари, пијачни дани), запослење, лечење, културне, туристичке и образовне манифестације.
Главни узрок сезонских миграција су сезонски послови – сетва, жетва, берба, грађевински радови, али и годишњи одмори.
- Ученик који свакодневно путује од куће до школе – дневни мигрант.
- Продавци на пијацама за време пијачног дана – недељни мигранти.
- Берачи паприке на пољопривредном добру у Војводини – сезонски мигранти.
- Грађевински радници из Црне Траве и Босилеграда радили су у прошлости широм Србије.
Емиграциона држава – држава из које се више људи исели него што се у њу досели; Србија је то традиционално.
„Одлив мозгова“ – масован одлазак младих, углавном образованијих људи у развијеније државе.
Због емиграције и негативног природног прираштаја Србија годишње губи од 40.000 до 50.000 становника.
- 2011. године – 55,0 % становника живи у истом месту од рођења
- Досељени из друге области – 17,1 % (највише)
- Из другог насеља исте општине – 9,7 %
- Из бивших република СФРЈ – 9,6 %
Јован Цвијић – проучавао историјске миграције и сврстао их у четири миграционе струје.
- Динарска – Срби из Херцеговине, Црне Горе, Старог Влаха и Рашке ка Босни, Далмацији, Лици, Славонији, Подрињу и Шумадији; узрок – сиромаштво у планинама
- Косовско-метохијска – најмасовнија; Велика сеоба 1690. (Арсеније III Чарнојевић, око 37.000 породица) и сеоба 1739. (Арсеније IV Јовановић Шакабента)
- Вардарско-моравска – из области око Вардара и западне Македоније, са становништвом Јужног Поморавља, ка Сави и Дунаву; највише насељено Поморавље
- Струја која је прешла Саву и Дунав – настала од претходних; населила Војводину, Славонију и Барању, стигла до Будимпеште и Русије
Косовско-метохијска струја кретала се долинама Лаба, Топлице и Ибра ка Поморављу, Темнићу, Левчу, Хомољу, Звижду и Тимочкој крајини; један крак ишао је ка северу Црне Горе и Рашкој области.
- Велики део становништва Шумадије, Поморавља и Мачве потиче из Херцеговине, Црне Горе и са Пештерске висоравни.
Планска колонизација Војводине – насељавање Немаца, Мађара, Словака, Русина и других које је у 18. и 19. веку спроводило Аустријско царство.
После Другог светског рата Немци су се иселили, а у Војводину су (1945–1948) досељене породице из Хрватске, БиХ, Црне Горе, Централне Србије и данашње Северне Македоније.
- 1991–1995 – велики број избеглица, највише из Хрватске и БиХ
- 1999 – после интервенције НАТО пакта и доласка УНМИК-а и КФОР-а многи Срби, Роми и Горанци напустили су Косово и Метохију
Европска мигрантска криза – кретање миграната преко Балканског полуострва и Србије ка Европској унији; учествују економски мигранти и избеглице (азиланти).
Већина миграната долази из Азије и Африке; Србија им није крајње одредиште, али им пружа одговарајућу помоћ.
Најважније:
- Миграције: просторно кретање становништва из сталног места боравка у друго место.
- Узроци: економски, политички, верски, природне непогоде, породични, лични и психолошки – данас највише економски.
- Миграциони салдо: разлика између имиграције (досељавања) и емиграције (исељавања); може бити позитиван, негативан или нула.
- Подела: унутрашње и спољне; дневне, недељне, сезонске, привремене и трајне; добровољне и присилне, организоване и неорганизоване.
- Дневне миграције: радници и ђаци, најизраженије у Београду; најчешће унутрашње миграције су село–град.
- Србија: традиционално емиграциона држава, „одлив мозгова“; годишње губи 40.000–50.000 становника.
- Цвијићеве струје: косовско-метохијска, динарска, вардарско-моравска и струја која је прешла Саву и Дунав.
- Велике сеобе Срба: 1690. (Арсеније III Чарнојевић, око 37.000 породица) и 1739. (Арсеније IV Јовановић Шакабента).
- Војводина: планска колонизација у 18. и 19. веку и колонизација 1945–1948.
- Савремене миграције: избеглице 1991–1995, исељавање са Косова и Метохије после 1999, европска мигрантска криза.
