Најважније из лекције
План-резиме
- Врсте структура
- биолошке: полна и старосна
- друштвено-економске: образовна, економска, расна, етничка, језичка, верска
- Полна структура
- однос мушкараца и жена; рађа се 5–6 % више дечака, али жене живе дуже
- Централна Србија и Војводина: 51,3 % жена, 48,7 % мушкараца
- Старосна структура и старење
- младо (0–14), зрело (15–64), старо (65 и више)
- низак наталитет и дуг живот → старење становништва
- просечна старост 42,1 → 43,2 године (2011–2018); старијих од 65: 17,3 % → 20,2 %
- најгоре у планинским и пограничним насељима (преко 50 % старијих од 60)
- Економска структура
- активно: запослени и незапослени – 41,3 %
- неактивно: лица са личним примањима и издржавано становништво
- највише запослених у терцијарном и квартарном сектору, најмање у примарном
- Образовање
- неписмени: 37 % (1948) → 1,9 % (2011)
- сваки шести има факултет, 48,9 % средњу школу; 34,2 % компјутерски писмено
- Вере
- православље (преко 6 милиона), римокатолицизам (Војводина), ислам
- протестанти, Јевреји, гркокатолици, атеисти
- Народи
- вишенационална држава: Срби 83,3 %
- мањине: Албанци, Мађари, Роми, Бошњаци, Хрвати, Словаци, Црногорци, Власи, Румуни, Македонци, Бугари
- у Војводини службени и мађарски, словачки, русински, хрватски, румунски
Структуре становништва – састав становништва према биолошким и друштвено-економским обележјима.
- Биолошке структуре – полна и старосна;
- Друштвено-економске структуре – образовна, економска, расна, етничка, језичка, верска и друге.
Полна структура – бројни однос мушкараца и жена.
Рађа се 5–6 % више дечака него девојчица, али жене живе дуже, па у Централној Србији и Војводини има 51,3 % жена и 48,7 % мушкараца.
Старосна структура – број становника према периоду живота; један од најважнијих показатеља биодинамике популације.
- Младо становништво – 0–14 година;
- Зрело становништво – 15–64 године;
- Старо становништво – 65 година и више.
Старење становништва – повећање удела старијих особа у укупном становништву, због пада наталитета и дужег животног века.
Висок наталитет прати висок удео младих и обрнуто. Централна Србија и Војводина имају висок удео старих због дужег животног века и негативног природног прираштаја.
- Просечна старост: 42,1 (2011) → 43,2 године (2018).
- Животни век: мушкарци 71,6 → 73,2, жене 76,8 → 78,1 године.
- Удео млађих од 15 година: 14,3 % (непромењен); старијих од 65: 17,3 % → 20,2 %; 15–64 године: 68,3 % → 65,5 %.
- У планинским и пограничним насељима старији од 60 година чине више од 50 % становника.
Економска структура – састав становништва према економској активности, делатности и другим мерилима.
- Економски активно становништво – запослена и незапослена лица;
- Економски неактивно становништво – лица са личним примањима (пензионери, стипендисти, примаоци социјалне помоћи) и издржавано становништво (деца, ученици, студенти, домаћице).
Активно је 41,3 % становника Србије; међу активнима је 57,2 % мушкараца и 42,8 % жена.
После Другог светског рата већина је радила у пољопривреди; данас највише у терцијарном и квартарном сектору, затим у секундарном, а најмање у примарном. У неразвијеним крајевима и даље преовлађује пољопривреда.
Писменост становништва – удео писмених и неписмених лица старијих од 10 година.
Образовна структура – удео становника са основним, средњим и високим образовањем.
- Неписмени: 37 % (1948) → 1,9 % (2011), углавном старији и социјално угрожени.
- 2011: сваки шести становник има факултет, 48,9 % средњу школу.
- Компјутерски писмено: 34,2 % лица старих 15 и више година, највише млади.
Религијска припадност – лични избор, на који утичу средина, култура, традиција народа и породица.
- Православље – више од 6 милиона (Срби, Румуни, Власи, Бугари, Роми); Српска православна црква, седиште у Београду, на челу патријарх; није државна религија.
- Римокатолицизам – други по бројности, највише у Војводини (Мађари, Хрвати, Буњевци, Шокци).
- Ислам – трећи (Бошњаци, Албанци, Роми, Горанци, Турци).
- Протестанти (Словаци, део Мађара), Јевреји, гркокатолици (Русини), атеисти.
Вишенационална држава – држава у којој поред већинског народа живе и националне мањине; у Србији Срби чине 83,3 % (2011).
Мањине су сачувале језик, веру, културу и обичаје и уживају пуна грађанска права. У Војводини су уз српски службени мађарски, словачки, русински, хрватски и румунски језик.
- Срби – државотворан, јужнословенски народ, на Балкану од 7. века; ћирилица, екавски и ијекавски изговор; крсна слава.
- Албанци – скоро 90 % на Косову и Метохији, и у Прешеву, Бујановцу и Медвеђи.
- Мађари – угро-фински народ, север Бачке, центар Суботица.
- Роми – из Индије (око 1000. године), највише на југу, у Банату и Београду.
- Бошњаци – југозапад Србије, центар Нови Пазар.
- Словаци – Бачки Петровац, Ковачица, Стара Пазова; Русини – Руски Крстур; Власи – источна Србија; Румуни – Банат; Бугари – Димитровград и Босилеград; Горанци – општина Гора.
Најважније:
- Подела: биолошке (полна, старосна) и друштвено-економске структуре.
- Полна структура: 51,3 % жена и 48,7 % мушкараца.
- Старосна структура: младо (0–14), зрело (15–64) и старо становништво (65 и више).
- Старење: просечна старост 43,2 године, старијих од 65 година 20,2 % (2018).
- Неповољна структура: планинска и погранична насеља.
- Економска активност: активно је 41,3 % становника (запослени и незапослени).
- Образовање: 1,9 % неписмених, сваки шести са факултетом, 34,2 % компјутерски писмено.
- Вере: православље, римокатолицизам, ислам.
- Вишенационална држава: Срби 83,3 %, уз бројне националне мањине.
