Најважније из лекције
План-резиме
- Насеља Србије
- Насеље – место сталне или привремене концентрације људи и објеката; у Србији их има 6.158.
- На положај утичу рељеф, земљиште, воде, извори, издани и клима.
- Врсте насеља
- Стална: сеоска (мања, пољопривреда), градска (већа, индустрија, трговина, администрација, туризам), мешовита (бивша села са новим функцијама – Жагубица, Љубовија, Рековац).
- Привремена: катуни и бачије (планине), салаши (Војводина), виноградарска (Жупа, Неготинска крајина), викенд и камп насеља.
- Спонтана (алувијалне равни, речне терасе) и планска (Војводина, улице под правим углом).
- Прва насеља
- Лепенски Вир – мезолит, 6500–5500. пре н. е., Ђердап код Доњег Милановца; премештен 29,7 m више због ХЕ Ђердап I.
- Старчевачка култура – почеци сталног насељавања, житарице, стока.
- Винчанска култура – Винча, 4500–3200. пре н. е., једно од првих градских насеља у Јужној Европи.
- Римски градови
- Сингидунум (Београд), Виминацијум (Костолац), Сирмијум (Сремска Митровица), Наисус (Ниш), Таурунум (Земун), Улпијана (Липљан).
- Сирмијум – 294. године једна од четири престонице Римског царства.
- Средњовековни градови
- На узвишењима, са зидинама: Трепча, Звечан, Ново Брдо, Маглич, Рудник; уске улице, епидемије.
- Каснији градови
- Оријентални (турски утицај), средњоевропски (Аустрија и Аустроугарска), индустријски (Бор, Мајданпек).
- Полифункционални центри: Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Приштина.
Насеље – место сталне или привремене концентрације људи и објеката, са својим називом и територијом.
У Србији постоји 6.158 насеља. Деле се према положају, постанку, изгледу, функцији и броју становника.
На положај насеља највише утичу рељеф, земљиште, површинске воде, извори, близина издани и климатске одлике.
- Стална насеља – насељена током целе године, најчешће са дугом историјом; деле се на сеоска, градска и мешовита.
- Привремена насеља – у њима се живи само током дела године.
Сеоска насеља – популационо мања и бројнија; становништво се бави пољопривредом, инфраструктура је слабије развијена.
Градска насеља – већа, са великим економским и културним значајем; становништво ради у индустрији, трговини, администрацији, туризму (градске функције).
Градови се од села разликују по непољопривредним функцијама, густини насељености и инфраструктурној опремљености.
Мешовита насеља – прелазни тип; некадашња села која су захваљујући економском развоју (најчешће изградњи фабрике) добила нове функције.
- Мешовита насеља – општински центри: Жагубица, Љубовија, Кнић, Црна Трава, Сечањ, Житорађа, Рековац.
- Карта највећих градова: више од 500.000 (Београд), 100.000–500.000, 50.000–100.000 и 25.000–50.000 становника.
- Катуни и бачије – у планинама, за летњу испашу стоке (нпр. Копаоник).
- Салаши – у Војводини, за време ратарских радова.
- Виноградарска насеља – сезонска, у Александровачкој жупи и Неготинској крајини.
- Викенд и камп насеља – за одмор и рекреацију; њих је све више, а пољопривредних привремених насеља све мање.
Спонтана насеља – настала без плана, на местима најпогоднијим за живот (алувијалне равни, речне терасе); највећи број насеља у Србији.
Планска насеља – изграђена по плану, са широким улицама које се секу под правим углом; Војводина, аустријска и аустроугарска власт.
Прва стална насеља настала су у неолиту (млађе камено доба); људи су живели у земуницама и сојеницама, правили глинено посуђе, припитомљавали животиње и гајили житарице.
Лепенски Вир – једно од најстаријих насеља у Европи; мезолит, 6500–5500. године пре н. е.; речна тераса десне обале Дунава у Ђердапу код Доњег Милановца.
- Откривен 1960, истраживања завршена 1971, премештен 29,7 m више због ХЕ Ђердап I; куће са каменим огњиштем, светилишта са каменим скулптурама.
Старчевачка култура (Старчево код Панчева) – почеци сталног насељавања, гајење пшенице, јечма и проса, узгој оваца, коза и говеда.
Винчанска култура (Винча код Београда, 4500–3200. године пре н. е.) – једно од првих градских насеља у Јужној Европи; поставила темеље европских цивилизација; куће од дрвета, непечене опеке и камена.
Цивилизација – различите фазе и нивои материјалног, интелектуалног и друштвеног развоја људске заједнице.
Римски градови били су центри управе, са правилном мрежом улица; развијали су се због војних, управних и привредних функција.
- Сингидунум – Београд; Виминацијум – Костолац; Сирмијум – Сремска Митровица; Наисус – Ниш; Таурунум – Земун; Улпијана – Липљан.
- Виминацијум: 1. век – почетак 7. века, око 40.000–50.000 становника, главни град Горње Мезије.
- Сирмијум: главни град Доње Паноније, 294. године једна од четири престонице Римског царства.
Доласком Словена римски градови су уништени; нови процват градова у средњем веку због напретка пољопривреде, рударства, занатства и трговине.
Средњовековни градови – на узвишењима, заштићени зидинама, уске и неправилне улице, лоши хигијенски услови и честе епидемије.
- Трепча, Звечан, Ново Брдо, Маглич, Рудник; у речним долинама и на ушћима – Ниш, Липљан, Смедерево, Призрен.
Оријентални градови – настали под утицајем Турака, објекти оријенталног типа.
- Конак кнегиње Љубице, Манакова кућа, Доситејев лицеј (Београд), Господар Васин конак (Краљево), Господар Јованов конак (Чачак), Амиџин конак (Крагујевац), Нови Пазар, старо језгро Призрена.
Средњоевропски градови – плански развој под утицајем Аустрије и Аустроугарске (нпр. центар Новог Сада).
Индустријски градови – настали због индустријализације, поред река, саобраћајница или рудника (Бор, Мајданпек).
Миграције село–град у другој половини 20. века довеле су до раста градова, али и до стагнације села, загађења и непланске изградње.
Полифункционални центри – градови са више развијених функција и богатим културно-историјским наслеђем: Београд, Нови Сад, Ниш, Крагујевац, Приштина.
Најважније:
- Број насеља: у Србији постоји 6.158 насеља.
- Стална насеља: сеоска, градска и мешовита; привремена – катуни, бачије, салаши, виноградарска, викенд и камп насеља.
- Постанак: највише је спонтаних насеља; планска су карактеристична за Војводину.
- Лепенски Вир: једно од најстаријих насеља у Европи (мезолит, 6500–5500. године пре н. е.).
- Старчево и Винча: неолитске културе; Винча је једно од првих градских насеља у Јужној Европи.
- Римски градови: Сингидунум, Виминацијум, Сирмијум, Наисус, Таурунум, Улпијана.
- Средњи век: градови на узвишењима са зидинама – Трепча, Звечан, Ново Брдо, Маглич, Рудник.
- Утицаји: турски – оријентални градови; аустријски и аустроугарски – средњоевропски градови.
- Индустријализација: индустријски градови (Бор, Мајданпек) који прерастају у полифункционалне центре.
