Корице уџбеника

3.3.1. Природни ресурси и привредни развој

Изабери решење задатка:

Задатак 7

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Привреда и сектори
    • Привреда – делатности у којима се производе и размењују добра и услуге.
    • Примарни (пољопривреда, шумарство, лов, риболов), секундарни (индустрија, рударство, занатство, грађевинарство), терцијарни (трговина, саобраћај, туризам, угоститељство), квартарни (школство, здравство, култура, наука, управа).
    • Производне делатности – примарни и секундарни; непроизводне – терцијарни и квартарни.
    • Привредне гране – нпр. земљорадња и сточарство.
  2. Природни ресурси
    • Користе се директно или индиректно, зависно од технологије.
    • Деле се на необновљиве и обновљиве.
  3. Необновљиви ресурси
    • Минералне сировине: металичне (руде), неметаличне (глина, кречњак, гипс), енергетске (угаљ, нафта, гас, радиоактивне).
    • Фосилна горива – главни извор енергије; Србија богата лигнитом, нафта и гас у Војводини.
    • Сагоревање загађује ваздух; залихе су ограничене.
  4. Обновљиви ресурси
    • Сунце – колектори и панели (соларна електрана код Кладова).
    • Ветар – ветроелектране у кошавским подручјима (јужни Банат).
    • Геотермална енергија – балнеологија, стакленици; Врањска и Луковска бања, Богатић 80 °C, Инђија 62 °C.
    • Вода – хидроелектране; земљиште – чернозем, смонице, гајњаче, алувијална.
    • Живи свет – условно обновљив.
  5. Одрживо коришћење
    • Умерено, контролисано, уз еколошке прописе – за будуће генерације.
Привреда – све делатности којима се производе и размењују добра и услуге.
  • Примарни сектор – пољопривреда, шумарство, лов, риболов (сировине директно из природе).
  • Секундарни сектор – индустрија, рударство, производно занатство, грађевинарство (прерада сировина).
  • Терцијарни сектор – трговина, саобраћај, туризам, угоститељство, услужно занатство.
  • Квартарни сектор – школство, здравство, култура, наука, државна управа.
Производне делатности – примарни и секундарни сектор; непроизводне (услужне) – терцијарни и квартарни сектор.
Привредне гране – делови делатности (пољопривреда: земљорадња и сточарство; индустрија: екстрактивна и прерађивачка; трговина: на мало и на велико).
  • Жетва пшенице (примарни) → фабрика тестенине (секундарни) → ресторан (терцијарни) → истраживање нових сорти пшенице (квартарни).
Природни ресурси – делови природе које друштво користи директно или индиректно, у зависности од техничко-технолошког напретка.
Србија има релативно повољне природне услове и разноврсне природне ресурсе.
Подела – необновљиви и обновљиви ресурси (према способности обнављања).
Необновљиви ресурси – користе се само једном; то су минералне сировине.
  • Металичне (руде метала) – метали за индустрију, грађевинарство, медицину; племенити и ретки метали за високе и војне технологије; многа лежишта су исцрпљена.
  • Неметаличне (глина, кречњак, гипс) – грађевинарство и индустрија грађевинског материјала.
  • Енергетске (угаљ, нафта, природни гас, радиоактивне сировине) – највећи економски значај.
Фосилна горива – угаљ, нафта и природни гас; главни извор енергије у Србији и свету.
Србија је богата угљем (лигнит); нафта и гас највише су у Војводини. Сагоревањем фосилних горива ослобађају се угљен-диоксид, сумпор-диоксид и оксиди азота; залихе су ограничене.
Обновљиви ресурси – не губе се у потпуности, стално се обнављају: Сунчева енергија, ветар, вода, Земљина топлота, земљиште, биљни и животињски свет.
  • Сунчева енергија – највећи извор; соларни колектори (топлота) и соларни панели од фотонапонских ћелија (струја); скупа технологија.
  • Енергија ветра – ветроелектране (еолске електране); кошавска подручја, јужни Банат.
  • Геотермална енергија – топлота унутрашњости Земље; у води – хидрогеотермална; балнеологија, аквакултура, стакленици, грејање.
  • Вода – незаменљив ресурс; хидроелектране; исцрпљује се и загађује.
  • Земљиште – најважнији ресурс; чернозем, смонице, гајњаче, алувијална земљишта.
  • Биљни и животињски свет – условно обновљив, веома осетљив ресурс.
Балнеологија – наука о дејству и примени купања у термоминералним или обичним водама.
  • Соларна електрана код Кладова; соларни панели на Тари код језера Заовине; ветропарк код Падине.
  • Геотермални извори: Врањска и Луковска бања, Богатић 80 °C, Дебрц 58 °C, Инђија 62 °C, Купиново 54 °C.
Одрживо коришћење – умерено и контролисано коришћење ресурса уз поштовање еколошких прописа, да би се сачували за будуће генерације.
Ако се шуме секу брже него што се обнављају, коришћење тог ресурса постаје временски ограничено.
Најважније:
  1. Привреда: делатности у којима се производе и размењују добра и услуге.
  2. Сектори: примарни, секундарни (производне делатности), терцијарни и квартарни (непроизводне).
  3. Природни ресурси: необновљиви и обновљиви.
  4. Необновљиви: металичне, неметаличне и енергетске минералне сировине.
  5. Фосилна горива: угаљ (лигнит), нафта и гас – главни извор енергије, али загађују ваздух.
  6. Обновљиви: Сунце, ветар, вода, геотермална енергија, земљиште, живи свет.
  7. Примери у Србији: соларна електрана код Кладова, ветар у јужном Банату, топли извори у Мачви и Срему.
  8. Земљиште: чернозем, смонице, гајњаче и алувијална земљишта.
  9. Одрживост: умерено и контролисано коришћење ресурса за будуће генерације.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: