Најважније из лекције
План-резиме
- Друштвени фактори развоја привреде
- демографски – број становника, природни прираштај, радно способни, писменост, стручна спрема; важан квалитет људских ресурса
- у Србији: опада број становника, расте просечна старост, празне се неразвијене области, млади одлазе у иностранство
- економско-политички – економска политика, степен развоја, положај у међународним односима
- научно-технолошки – главни данас; иновације, економија знања
- некада: природни ресурси и физичка радна снага; у 21. веку: наука, технологија, међународно тржиште
- Раст и развој
- привредни раст – повећање производње и услуга у кратком периоду (година); стопа раста БДП и БНД
- привредни развој – раст + промене у структури привреде, социјалној сфери и технологији; дуготрајан процес
- раст БДП: 2014. –1,6 %, 2018. 4,4 %, 2019. 4,2 %
- Србија у 20. веку
- почетак века: аграрна земља, око 88 % пољопривредног становништва, страни капитал у индустрији
- Краљевина Југославија: неразвијена, аграрна пренасељеност
- после рата: национализација и аграрна реформа; СФРЈ – средње развијена индустријска земља
- 1980-е: успоравање развоја
- Транзиција
- економска транзиција – са планске на тржишну привреду
- 1990-е: распад СФРЈ, инфлација, санкције, НАТО бомбардовање 1999 → стагнација
-
- век: приватизација, пад индустрије, незапосленост, одлазак младих
- Привреда Србије данас
- терцијаризација – услуге око 2/3 БДП (2017: 67,9 % терцијарни и квартарни, 26,1 % секундарни, 6 % примарни)
- после кризе 2008: раст, мања незапосленост, више инвестиција
- слободно тржиште, Београд главни центар, преговори са ЕУ од 2014
- покретачи промена: иновације, наука, знање и вештине
Друштвени фактори – поред природних услова и ресурса утичу на развој и структуру привреде; деле се на демографске, економско-политичке и научно-технолошке.
- Демографски – број становника, природни прираштај, број радно способних, писменост, стручна спрема; кључан је квалитет људских ресурса (знање и вештине запослених).
- Економско-политички – економска политика, степен привредног развоја државе и њен положај у међународним економским и политичким односима.
- Научно-технолошки – главни фактор савременог развоја: иновације, усавршена средства за рад, нови видови енергије, нове методе производње и прераде.
Демографски показатељи Србије су неповољни: опада број становника, расте просечна старост, празне се неразвијене области, млади и образовани одлазе у иностранство.
Економија знања – привреда која се ширењем информационих и комуникационих технологија све више заснива на знању.
- Некада су главни фактори били природни ресурси и физичка радна снага, а у 21. веку научно-технолошки развој и међународно тржиште.
Привредни раст – повећање обима производње и услуга у кратком периоду (најчешће годину дана); изражава се стопом раста БДП и БДП по глави становника, стопом раста БНД и БНД по глави становника.
Привредни развој – сложен и дуготрајан процес који обухвата привредни раст и промене у структури привреде, социјалној сфери и технологији; њиме се земља ослобађа неразвијености и сиромаштва.
Промене у структури привреде – промене учешћа делатности у привреди, нове гране, делатности и занимања, нови капацитети, производи, технологије, сировине и извори енергије, нове радне навике и вештине.
- Раст БДП Србије: 2012. –0,7 %, 2013. 2,9 %, 2014. –1,6 %, 2015. 1,8 %, 2016. 3,3 %, 2017. 2,0 %, 2018. 4,4 %, 2019. 4,2 %.
Почетком 20. века Србија је аграрна земља, са слабом индустријом у којој доминира страни капитал; пољопривредно становништво чини око 88 % популације.
Краљевина Југославија – економски неразвијена: традиционална пољопривреда, слаба индустрија, аграрна пренасељеност, задуженост сељака; у Војводини велики поседи са најамним радницима, у планинама мала газдинства.
Национализација – принудно одузимање приватне имовине, уз накнаду или без ње, и њен пренос у државно власништво.
Аграрна реформа – мера државе којом се мењају поседовни односи и власништво над земљом ради социо-економских или политичких циљева.
- После Другог светског рата индустрија добија водеће место – СФРЈ постаје средње развијена индустријска земља.
- Радна снага прелази из пољопривреде у енергетику, металургију, машинску индустрију и индустрију саобраћајних средстава.
- Осамдесетих година развој се успорава.
Економска транзиција – прелазак са централизоване планске привреде на тржишну привреду.
- 90-е године 20. века – транзиција почиње, али је прекида распад СФРЈ; инфлација, међународне санкције, НАТО бомбардовање 1999, нема страног капитала – стагнација.
- 21. век – убрзана приватизација, пад индустријске производње, гашење великих предузећа, слаб раст БДП и стандарда, раст незапослености, слаб прилив капитала, одлазак младих у иностранство.
Терцијаризација привреде – раст учешћа услуга уз пад производње и запослености у прерађивачкој индустрији и пољопривреди.
После превазилажења последица светске економске кризе (2008) – привредни раст, мања незапосленост, више инвестиција.
- Привреда заснована на услугама и слободном тржишту; услуге чине око две трећине БДП.
- Београд – главни економски центар и седиште већине компанија.
- Од 2014. године преговори о приступању Европској унији.
- Највеће учешће у БДП: прерађивачка индустрија, трговина, пословање некретнинама, пољопривреда, грађевинарство, информисање и комуникације.
- Раст подстичу домаће и стране инвестиције и међународна трговина; покретачи промена су иновације, научно истраживање и развој, знање и вештине.
- Учешће сектора у БДП 2017: терцијарни и квартарни 67,9 %, секундарни 26,1 %, примарни 6 %.
- Незапосленост (15–64 године) почетком 2010-их изнад 20 %, 2019. између 10 и 15 %; код жена већа него код мушкараца.
Најважније:
- Друштвени фактори: демографски, економско-политички и научно-технолошки.
- Најважнији данас: научно-технолошки фактори – иновације и економија знања.
- Демографски проблем Србије: мање становника, старење, пражњење села, одлазак младих.
- Привредни раст: краткорочно бројчано повећање производње и услуга (стопа раста БДП, БНД).
- Привредни развој: дуготрајан процес – раст плус промене у структури привреде, социјалној сфери и технологији.
- 20. век: од аграрне земље (88 % пољопривредника) до средње развијене индустријске земље после национализације и аграрне реформе.
- Транзиција: прелазак са планске на тржишну привреду; почела 90-их, настављена приватизацијом у 21. веку.
- Терцијаризација: услуге чине око две трећине БДП (67,9 % у 2017).
- Данас: тржишна привреда, Београд главни центар, преговори са ЕУ од 2014.
