Корице уџбеника

3.3.2. Друштвени услови привредног развоја и промене у структури привреде

Изабери решење задатка:

Задатак 2

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Друштвени фактори развоја привреде
    • демографски – број становника, природни прираштај, радно способни, писменост, стручна спрема; важан квалитет људских ресурса
    • у Србији: опада број становника, расте просечна старост, празне се неразвијене области, млади одлазе у иностранство
    • економско-политички – економска политика, степен развоја, положај у међународним односима
    • научно-технолошки – главни данас; иновације, економија знања
    • некада: природни ресурси и физичка радна снага; у 21. веку: наука, технологија, међународно тржиште
  2. Раст и развој
    • привредни раст – повећање производње и услуга у кратком периоду (година); стопа раста БДП и БНД
    • привредни развој – раст + промене у структури привреде, социјалној сфери и технологији; дуготрајан процес
    • раст БДП: 2014. –1,6 %, 2018. 4,4 %, 2019. 4,2 %
  3. Србија у 20. веку
    • почетак века: аграрна земља, око 88 % пољопривредног становништва, страни капитал у индустрији
    • Краљевина Југославија: неразвијена, аграрна пренасељеност
    • после рата: национализација и аграрна реформа; СФРЈ – средње развијена индустријска земља
    • 1980-е: успоравање развоја
  4. Транзиција
    • економска транзиција – са планске на тржишну привреду
    • 1990-е: распад СФРЈ, инфлација, санкције, НАТО бомбардовање 1999 → стагнација
      1. век: приватизација, пад индустрије, незапосленост, одлазак младих
  5. Привреда Србије данас
    • терцијаризација – услуге око 2/3 БДП (2017: 67,9 % терцијарни и квартарни, 26,1 % секундарни, 6 % примарни)
    • после кризе 2008: раст, мања незапосленост, више инвестиција
    • слободно тржиште, Београд главни центар, преговори са ЕУ од 2014
    • покретачи промена: иновације, наука, знање и вештине
Друштвени фактори – поред природних услова и ресурса утичу на развој и структуру привреде; деле се на демографске, економско-политичке и научно-технолошке.
  • Демографски – број становника, природни прираштај, број радно способних, писменост, стручна спрема; кључан је квалитет људских ресурса (знање и вештине запослених).
  • Економско-политички – економска политика, степен привредног развоја државе и њен положај у међународним економским и политичким односима.
  • Научно-технолошки – главни фактор савременог развоја: иновације, усавршена средства за рад, нови видови енергије, нове методе производње и прераде.
Демографски показатељи Србије су неповољни: опада број становника, расте просечна старост, празне се неразвијене области, млади и образовани одлазе у иностранство.
Економија знања – привреда која се ширењем информационих и комуникационих технологија све више заснива на знању.
  • Некада су главни фактори били природни ресурси и физичка радна снага, а у 21. веку научно-технолошки развој и међународно тржиште.
Привредни раст – повећање обима производње и услуга у кратком периоду (најчешће годину дана); изражава се стопом раста БДП и БДП по глави становника, стопом раста БНД и БНД по глави становника.
Привредни развој – сложен и дуготрајан процес који обухвата привредни раст и промене у структури привреде, социјалној сфери и технологији; њиме се земља ослобађа неразвијености и сиромаштва.
Промене у структури привреде – промене учешћа делатности у привреди, нове гране, делатности и занимања, нови капацитети, производи, технологије, сировине и извори енергије, нове радне навике и вештине.
  • Раст БДП Србије: 2012. –0,7 %, 2013. 2,9 %, 2014. –1,6 %, 2015. 1,8 %, 2016. 3,3 %, 2017. 2,0 %, 2018. 4,4 %, 2019. 4,2 %.
Почетком 20. века Србија је аграрна земља, са слабом индустријом у којој доминира страни капитал; пољопривредно становништво чини око 88 % популације.
Краљевина Југославија – економски неразвијена: традиционална пољопривреда, слаба индустрија, аграрна пренасељеност, задуженост сељака; у Војводини велики поседи са најамним радницима, у планинама мала газдинства.
Национализација – принудно одузимање приватне имовине, уз накнаду или без ње, и њен пренос у државно власништво.
Аграрна реформа – мера државе којом се мењају поседовни односи и власништво над земљом ради социо-економских или политичких циљева.
  • После Другог светског рата индустрија добија водеће место – СФРЈ постаје средње развијена индустријска земља.
  • Радна снага прелази из пољопривреде у енергетику, металургију, машинску индустрију и индустрију саобраћајних средстава.
  • Осамдесетих година развој се успорава.
Економска транзиција – прелазак са централизоване планске привреде на тржишну привреду.
  • 90-е године 20. века – транзиција почиње, али је прекида распад СФРЈ; инфлација, међународне санкције, НАТО бомбардовање 1999, нема страног капитала – стагнација.
  • 21. век – убрзана приватизација, пад индустријске производње, гашење великих предузећа, слаб раст БДП и стандарда, раст незапослености, слаб прилив капитала, одлазак младих у иностранство.
Терцијаризација привреде – раст учешћа услуга уз пад производње и запослености у прерађивачкој индустрији и пољопривреди.
После превазилажења последица светске економске кризе (2008) – привредни раст, мања незапосленост, више инвестиција.
  • Привреда заснована на услугама и слободном тржишту; услуге чине око две трећине БДП.
  • Београд – главни економски центар и седиште већине компанија.
  • Од 2014. године преговори о приступању Европској унији.
  • Највеће учешће у БДП: прерађивачка индустрија, трговина, пословање некретнинама, пољопривреда, грађевинарство, информисање и комуникације.
  • Раст подстичу домаће и стране инвестиције и међународна трговина; покретачи промена су иновације, научно истраживање и развој, знање и вештине.
  • Учешће сектора у БДП 2017: терцијарни и квартарни 67,9 %, секундарни 26,1 %, примарни 6 %.
  • Незапосленост (15–64 године) почетком 2010-их изнад 20 %, 2019. између 10 и 15 %; код жена већа него код мушкараца.
Најважније:
  1. Друштвени фактори: демографски, економско-политички и научно-технолошки.
  2. Најважнији данас: научно-технолошки фактори – иновације и економија знања.
  3. Демографски проблем Србије: мање становника, старење, пражњење села, одлазак младих.
  4. Привредни раст: краткорочно бројчано повећање производње и услуга (стопа раста БДП, БНД).
  5. Привредни развој: дуготрајан процес – раст плус промене у структури привреде, социјалној сфери и технологији.
  6. 20. век: од аграрне земље (88 % пољопривредника) до средње развијене индустријске земље после национализације и аграрне реформе.
  7. Транзиција: прелазак са планске на тржишну привреду; почела 90-их, настављена приватизацијом у 21. веку.
  8. Терцијаризација: услуге чине око две трећине БДП (67,9 % у 2017).
  9. Данас: тржишна привреда, Београд главни центар, преговори са ЕУ од 2014.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: