Најважније из лекције
План-резиме
- Фактори развоја
- природни: рељеф (висина, рашчлањеност, експозиција), клима, земљиште, воде
- 60 % обрадивог земљишта најплодније: чернозем, гајњача, смоница, ритска црница
- друштвени: структура становништва, стручни кадар, наука, величина газдинства, механизација, тржиште
- рејонизација: до 200 m ратарство, 200–500 m воћарство и виноградарство, планине кромпир, раж, малина, шљива
- Типови и мере
- екстензивна (мало производње, много рада, мали поседи) и интензивна (високи приноси, мало рада); у Србији претежно екстензивна
- агротехничке мере: мелиорација (наводњава се само 1,5 %), хемизација, механизација, селекција и укрштање
- мере развоја: наводњавање, комасација, модернизација, диверзификација
- Ратарство
- биљна производња 66,3 %, сточарска 33,7 %
- кукуруз (око 7 милиона тона) и пшеница (око 2,9 милиона тона) – 88 % површина под житом
- поврће: кромпир, купус, паприка; индустријско биље: сунцокрет, соја, уљана репица, шећерна репа, дуван, хмељ
- Воћарство и виноградарство
- шљива око 50 % воћњака; малина најпрофитабилнији извоз (преко 90 % замрзнуто)
- 3 региона, 22 рејона, 77 виногорја; лоза до 800 m
- Сточарство
- говедарство, свињарство, овчарство, козарство, коњарство, живинарство, пчеларство
- екстензивно и интензивно; сточни фонд опада (тржиште, цене, старење села)
- аутохтоне расе: буша, подолско говече, мангулица
- Лов и риболов
- дивљач је државна; крупна и ситна; трајно заштићене врсте
- аквакултура – шарански и пастрмски рибњаци
- Шумарство
- шумовитост 28,9 %, оптимално 40 %; буква најзаступљенија
- листопадне 87,5 %, четинарске 10,1 %, мешовите 2,3 %
- функције: економска, заштитно-регулаторна, социо-културна; газдовање шумама
Пољопривреда – делатност која обухвата обраду земљишта, гајење биљака и животиња и производњу примарних биљних и животињских производа (храна за становништво, сировине за индустрију).
Природни фактори – рељеф, клима, земљиште и воде.
- Рељеф – утиче надморском висином, рашчлањеношћу и експозицијом; најповољнији низијски и благо нагнути терени;
- Клима – 2/3 пољопривредног земљишта у повољним климатским областима; највећа претња су климатске промене;
- Земљиште – око 60 % обрадивог су најплоднија: чернозем, гајњача, смоница, ритска црница;
- Воде – наводњавање; ограничења су високе подземне воде, поплаве и бујице.
Друштвени фактори – старосна и образовна структура пољопривредног становништва, стручни кадар, научно-технолошка развијеност, величина газдинства, механизација, тржиште.
Географска рејонизација – подела простора према култури којој природни услови највише одговарају.
- До 200 m (Војводина, Поморавље, Посавина, Мачва, Стиг, Браничево) – механизовано ратарство.
- 200–500 m – воћарство и виноградарство; планине – кромпир, раж, јечам, овас, малина, шљива.
- Регионална специјализација: сунцокрет из Баната, футошки купус, лесковачка паприка, облачинска вишња, малине из Ариља, грожђе из Тополе.
Екстензивна пољопривреда – мали обим производње, велики утрошак радне снаге, мали поседи, производња за потребе домаћинства.
Интензивна пољопривреда – висока продуктивност, високи приноси по јединици површине или грлу, тржишно конкурентни производи, мало радне снаге.
У Србији је пољопривреда великим делом екстензивна, па је јако изложена суши.
- Мелиорација – поправљање особина земљишта: наводњавање (само око 1,5 % обрадивог земљишта), одводњавање, испирање заслањеног земљишта;
- Хемизација – ђубрива и пестициди; претерана употреба изазива еутрофикацију (превише азота и фосфора у води) и загађење подземних вода;
- Механизација – доста трактора, мањак машина за сетву и специјализованих машина;
- Селекција и укрштање – високоприносне и отпорне сорте, боље расе стоке.
Комасација – укрупњавање земљишних парцела ради економичније обраде.
Диверзификација – увођење нових производа и услуга ради мањег ризика и већег прихода (сеоски туризам, органска производња, прерада млека и воћа).
Земљорадња – обрада земљишта и гајење биљака; дели се на ратарство, воћарство и виноградарство.
Биљна производња чини 66,3 %, а сточарска 33,7 % вредности пољопривредне производње.
Ратарство – производња жита, индустријског, сточног биља и поврћа; највише ораница је под житарицама.
- Кукуруз – најважнији појединачни производ, око 7 милиона тона (2018), углавном сточна храна;
- Пшеница – око 2,9 милиона тона на око 600.000 ha; Банат, Бачка, Мачва, Стиг, Поморавље;
- Поврће – кромпир (запад и југозапад), купус (Футог), паприка (Поморавље, зачинска у Војводини), парадајз, пасуљ;
- Индустријско биље – сунцокрет, соја, уљана репица (94 % у Војводини), шећерна репа, дуван, хмељ;
- Крмно биље – црвена детелина, луцерка, грахорица, сточни сирак.
- Кукуруз и пшеница заузимају око 88 % површина под житом; раж, јечам и овас много мање.
Средњоевропско воће – коштичаво (шљива, вишња), јабучасто (јабука) и јагодасто (малина).
- Шљива – око 50 % родних површина под воћем; Шумадија, Ваљевска подгорина, Подриње, Топлица;
- Малина – најпрофитабилнији извозни производ, преко 90 % се замрзава и извози (Ивањица, Ариље, Бајина Башта);
- Јабука и крушка – Подунавље, Бачка, Срем, Шумадија; вишња – југ и исток, облачинска вишња; бресква и кајсија – Гроцка, Смедерево.
Годишње око 1,2 милиона тона воћа; око 80 % вредности извоза чини замрзнуто воће. Нови засади имају наводњавање и противградне мреже.
Виноградарство – гајење винове лозе, и на песковитим и шљунковитим теренима до 800 m.
- 3 региона, 22 рејона, 77 виногорја; рејони: Сремски, Три Мораве, Неготинска крајина, Топлички, Нишки, Београдски, Шумадијски, Јужнобанатски, Северометохијски.
Органска биљна производња – највише у Војводини (жита, индустријско биље) и Централној Србији (воће); извози се у ЕУ.
Сточарство – узгој домаћих животиња: говедарство, свињарство, овчарство, козарство, коњарство, живинарство; у ширем смислу и пчеларство, свиларство, аквакултура.
- Екстензивно – нископродуктивне расе на ливадама и пашњацима;
- Интензивно – високопродуктивне расе, савремен узгој, смештај и исхрана.
Сточни фонд опада: лоше тржиште, неорганизован откуп, ниске цене, мање пољопривредног становништва и старење села (говеда 908 хиљада 2012, 878 хиљада 2018).
- Говедарство – сименталска и холштајн-фризијска раса; угрожене аутохтоне буша и подолско говече.
- Свињарство – Срем, север Бачке, Мачва, Колубара, Поморавље; угрожене мангулица, моравка, ресавка.
- Овчарство – праменка и цигаја; стабилан број грла.
- Пчеларство – Хомољски мед, Фрушкогорски липов мед, Качарски мед.
Лов – одстрел и хватање дивљачи ради меса, коже и трофеја; ловство – гајење, заштита и коришћење дивљачи и уређење ловишта.
- Крупна дивљач – медвед, јелен, срна, дивља свиња, муфлон, вук;
- Ситна дивљач – лисица, зец, фазан, препелица, јаребица, дивља патка;
- Трајно заштићене врсте – медвед, рис, тетреб, дабар, видра и др.
Аквакултура – узгој риба у рибњацима: шарански (Војводина) и пастрмски (брдско-планински крајеви).
49 врста дрвећа (40 лишћарских, 9 четинарских); буква – петина стабала и више од 40 % запремине.
Шумовитост: око 80 % почетком 19. века, данас 28,9 % (Војводина 6,1 %, Централна Србија 37,6 %); ЕУ 42,0 %, свет 30,7 %; оптимално око 40 %.
- Листопадне шуме – 87,5 %; четинарске – 10,1 %; мешовите – 2,3 %.
Функције шума – економска (производна), заштитно-регулаторна и социо-културна.
Газдовање шумама – унапређење, неговање и рационално коришћење шума на принципима трајно одрживог газдовања.
- Штете: бесправна сеча, пожари, суша, олује, снег, загађење ваздуха, поткорњаци, губар.
- Наредба кнеза Милоша 1821. – први покушај очувања шума.
Најважније:
- Фактори: природни (рељеф, клима, земљиште, воде) и друштвени (становништво, стручњаци, наука, газдинства, механизација, тржиште).
- Рејонизација: до 200 m ратарство, 200–500 m воће и винова лоза, планине кромпир, раж, малина, шљива.
- Тип производње: у Србији претежно екстензивна пољопривреда, зависна од суше.
- Агротехничке мере: мелиорација, хемизација, механизација, селекција и укрштање.
- Земљорадња: 66,3 % вредности; највише жита – кукуруз и пшеница.
- Воћарство: шљива највише површина, малина најпрофитабилнији извоз.
- Виноградарство: 3 региона, 22 рејона, 77 виногорја.
- Сточарство: говедарство најважније, сточни фонд опада.
- Шуме: 28,9 % површине, највише буква; економска, заштитно-регулаторна и социо-културна функција.
