Корице уџбеника

3.3.4. Индустрија и географски простор

Изабери решење задатка:

Задатак 36

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Појам и подела индустрије
    • индустрија – прерада сировина помоћу машина у полупроизводе и готове производе
    • почетак: парна машина, друга половина 18. века; данас аутоматизација
    • по предмету рада: екстрактивна и прерађивачка; по врсти производа: тешка и лака
  2. Развој индустрије у Србији
    • рударство пре индустрије, страни капитал (Мајданпек, Бор)
    • јачи развој између два светска рата и после Другог светског рата
    • деведесете: распад СФРЈ, инфлација, санкције, бомбардовање – пад производње
    • данас: око 25 % БДП-а, 30,0 % запослених, 94,1 % извоза (2018)
  3. Индустрија и животна средина
    • загађивачи: термоелектране, рафинерије, металургија, цементаре (Обреновац, Бор, Смедерево, Шабац)
    • технолошки чиста индустрија – обновљива енергија, рециклажа, мање емисија и отпада
  4. Енергетика
    • необновљиви (угаљ, нафта, гас, уљни шкриљци) и обновљиви извори (Сунце, вода, ветар, геотермална, биомаса)
    • лигнит 92 % резерви: Косовско-метохијски, Колубарски, Костолачки басен
    • нафта и гас у Банату и Бачкој; рафинерије Панчево и Нови Сад
    • термоелектране око 70 % (Никола Тесла, Костолац), хидроелектране око 30 % (Ђердап, Бајина Башта)
  5. Рударство и металургија
    • бакар – Бор, Мајданпек, Велики Кривељ; олово и цинк; злато као пратећи елемент
    • литијум (јадарит, Јадар); неметали: цементни лапорац, глина, кварцни песак, мермер
    • црна металургија – Смедерево; обојена – Бор
  6. Прерађивачка индустрија
    • тешка: металопрерађивачка, машинска (аутомобили Крагујевац, камиони Прибој), електроиндустрија, тешка хемијска (Панчево), грађевински материјал
    • лака: прехрамбена (највише запослених), лака хемијска (лекови), дрвна (намештај)
    • текстилна, кожа и обућа, гума – увозне сировине
Индустрија – делатност у којој се сировине помоћу машина прерађују у полупроизводе и готове производе.
Индустријализација – процес развоја индустрије и повећања њеног удела у привреди; мења привредну структуру државе и социо-економску структуру становништва.
Индустријска револуција почела је проналаском парне машине у другој половини 18. века – прелазак са ручне на машинску производњу; савремену индустрију одликује аутоматизација. На развој индустрије утичу природни ресурси, инвестиције, стручност радне снаге и нове технологије.
  • Екстрактивна индустрија – вађење (експлоатација) минералних сировина: енергетика, рударство, металургија.
  • Прерађивачка индустрија – прерада сировина минералног, биљног и животињског порекла у робу за тржиште.
  • Тешка индустрија – минералне сировине, средства за рад (машине, уређаји) и материјали за даљу производњу; тражи велика улагања, много енергије и сировина.
  • Лака индустрија – роба широке потрошње: прехрамбена, лака хемијска, дрвна, текстилна, дуванска, коже и обуће, гуме.
Рударство је претходило индустрији и развијало се страним капиталом (француски у Мајданпеку и Бору); железница је омогућила почетак индустријализације.
  • Између два светска рата – јачи развој текстилне, прехрамбене, дрвне индустрије и индустрије цемента, највише у Војводини.
  • После Другог светског рата – брз раст и нове гране: машинска, електротехничка, петрохемијска, хемијска влакна.
  • Деведесете и транзиција – распад СФРЈ, инфлација 1992–1993, санкције, НАТО бомбардовање; пад свих грана осим прехрамбене и енергетике.
Запослених у индустрији: 998.000 (1990) → 312.000 (2010). Данас индустрија чини око 25 % БДП-а, запошљава 30,0 % запослених и даје 94,1 % извоза (2018).
Индустрија повећава БДП, извоз и животни стандард, али традиционалне гране, посебно са застарелом технологијом, загађују ваздух, воду и земљиште и стварају отпад.
  • Највећи загађивачи – термоелектране, рафинерије, црна и обојена металургија, цементаре (Обреновац, Београд, Шабац, Бор, Смедерево).
  • Ваздух – застарела опрема, слаби филтери у димњацима, лош квалитет сировина.
  • Воде – нафта, производи хемијске индустрије, отпадне индустријске воде.
  • Земљиште – површински копови угља и руда, таложење тешких метала.
Технолошки чиста индустрија – користи обновљиву енергију и рециклиране материјале, смањује емисије, отпад и потрошњу енергије, безбедно одлаже отпад; заснива се на иновацијама, стручним кадровима и аутоматизацији.
Енергетика – основа индустрије и привреде; производња топлотне, електричне и нуклеарне енергије и њена дистрибуција.
  • Необновљиви извори – угаљ, нафта, природни гас, уљни шкриљци (фосилна горива).
  • Обновљиви извори – Сунчева енергија, енергија воде, ветра, геотермална енергија и биомаса.
  • Лигнит – 92 % резерви угља; Косовско-метохијски басен (преко 76 %), Колубарски (14 %), Костолачки (3,3 %), Сјенички и Ковински (2,7 %); гориво за термоелектране; Србија 9. у свету по производњи.
  • Мрки и камени угаљ – мрки – Сењско-ресавски, Сокобањски и Боговински басен; камени – Тимочки и Ибарски басен (мале резерве).
  • Нафта и гас – Банат (Елемир, Кикинда, Бока) и Бачка (Турија, Бечеј); гас у Мокрину и Итебеју; домаћа нафта покрива трећину потрошње; рафинерије у Панчеву и Новом Саду.
  • Уљни шкриљци – око 4,7 милијарди тона, највише у Алексиначком басену (1,8 милијарди тона).
Термоелектране дају око 70 % струје, хидроелектране око 30 %. Слабо се користе геотермална енергија (углавном у бањама), биомаса и Сунчева енергија.
  • ТЕ „Никола Тесла А и Б“ (Обреновац, највећа), „Колубара“, „Костолац А и Б“, „Морава“ (Свилајнац), „Обилић А и Б“.
  • ХЕ Ђердап 1 (1.164,0 MW) и Ђердап 2 на Дунаву, Бајина Башта (365,2 MW) и Зворник на Дрини; мање на Власини, Увцу, Лиму, Височици.
Рударство – истраживање и експлоатација минералних сировина; у Србији има традицију од неолита (Плочник, Рудна глава), преко Римљана и Саса у 13. веку.
  • Црни метали – руда гвожђа (Мокра Гора, Копаоник – не вади се) и оплемењивачи челика: хром, манган, молибден, никл, кобалт, волфрам.
  • Обојени метали – највеће рудно богатство; бакар у Тимочкој еруптивној области (Велики Кривељ, Бор, Мајданпек), олово и цинк (Косово, Велики Мајдан, Рудник, Леце), антимон (Љубовија, Лозница).
  • Племенити метали – злато, сребро, платина, паладијум – пратећи елементи при преради бакарне и оловно-цинкане руде; злато и у наносима Пека, Млаве, Тимока, Ресаве.
  • Литијум – у минералу јадариту у сливу Јадра – „злато 21. века“ за батерије.
  • Неметали – магнезит, азбест, цементни лапорац (Беочин, Поповац, Косјерић), глина, кварцни песак, камен и мермер (Венчац).
Металургија – топљење руда и производња метала; дели се на црну и обојену.
  • Црна металургија – гвожђе и челик из високих пећи; једина железара у Смедереву.
  • Обојена металургија – бакар, олово, цинк, алуминијум, антимон, злато, сребро, платина; комплекс у Бору.
Рударство и топионице у Бору изменили су рељеф и правце ветрова, што је повећало загађење ваздуха (сумпор-диоксид, азот-диоксид, угљен-моноксид, честице).
Прерађивачка индустрија највише учествује у извозу и БДП-у; многи гиганти из 70-их и 80-их година су затворени или у стечају.
  • Металопрерађивачка – ливење, ваљање, ковање, пресовање; лимови, жице, цеви, посуђе (Севојно, Бор, Мајданпек, Горњи Милановац).
  • Машинска – машине алатљике (Београд, Нови Сад), трактори (Јарковац), аутомобили (Крагујевац), камиони (Прибој).
  • Електроиндустрија – трансформатори, генератори, мотори, кућни апарати, каблови.
  • Тешка хемијска – пластика, вештачка влакна, синтетички каучук, ђубрива, киселине (Панчево, Елемир, Бор, Шабац, Прахово).
  • Грађевински материјал – цемент, цигла, цреп, стакло (Беочин, Косјерић, Поповац).
  • Прехрамбена – петина предузећа прерађивачке индустрије, прва по броју запослених, важан извоз.
  • Лака хемијска – лекови, козметика, средства за хигијену (Земун, Вршац, Лесковац, Шабац).
  • Дрвна – намештај, резана грађа, целулоза, папир; домаћа сировина, стручан кадар.
Текстилна индустрија, индустрија коже и обуће и индустрија гуме заснивају се на увозним сировинама.
  • Шећер – Врбас, Црвенка, Пећинци; уље – Врбас; гуме – Пирот, Крушевац.
Најважније:
  1. Индустрија: прерада сировина помоћу машина у полупроизводе и готове производе.
  2. Подела: по предмету рада – екстрактивна и прерађивачка; по врсти производа – тешка и лака.
  3. Значај: око 25 % БДП-а, 30,0 % запослених и 94,1 % извоза Србије (2018).
  4. Транзиција: санкције, инфлација и бомбардовање довели су до пада индустрије и броја запослених.
  5. Животна средина: највише загађују термоелектране, рафинерије, металургија и цементаре; решење је технолошки чиста индустрија.
  6. Енергетика: лигнит у термоелектранама даје око 70 %, хидроелектране око 30 % струје; нафта и гас се већином увозе.
  7. Рударство: највеће богатство је бакар у Тимочкој еруптивној области (Бор, Мајданпек, Велики Кривељ).
  8. Металургија: црна – железара у Смедереву; обојена – Бор.
  9. Прерађивачка индустрија: машинска (Крагујевац, Прибој), хемијска (Панчево), прехрамбена – прва по броју запослених.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: