Најважније из лекције
План-резиме
- Појам и подела саобраћаја
- саобраћај = превоз људи и робе + пренос информација; зависи од привреде и покреће њен развој
- према средини: копнени (друмски, железнички), водни (поморски, речни, канални, језерски), ваздушни
- према намени: путнички, теретни, информациони; према простору: унутрашњи и међународни
- Друмски саобраћај
- повољни услови: Панонска низија, Моравско-вардарска и Моравско-нишавска удолина
- Коридор 10: Батровци–Београд–Табановце; кракови Београд–Хоргош и Ниш–Градина; завршен 2019
- Коридор 11: Темишвар–Београд–Чачак–Пожега–Бар; до Црне Горе 270 km; помаже Пештеру и Голији
- најзначајнији вид; мрежа 43.967 km, асфалтирано 65,5 %; најстарији ауто-пут Батровци–Београд–Ниш
- Железнички саобраћај
- од 1884 (Београд–Ниш); прва електрифицирана пруга Београд–Шид–Загреб 1970
- Београд – главни чвор; пруге Коридора 10 и 11
- Београд–Бар (1976): 476 km, 254 тунела, 234 моста
- мрежа 3.752 km, електрифицирана трећина, застарела и спора
- Шарганска осмица – туристичка пруга, 22 тунела, 5 мостова
- Водни саобраћај
- најјефтинији за велике терете; око 1.600 km пловних путева
- Дунав, Сава, Тиса пловни целим током; канал ДТД (939 km), Бегејски канал
- Дунав = Коридор 7, 85 % промета; луке: Апатин, Богојево, Бачка Паланка, Беочин, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево, Прахово; Сента на Тиси
- Ваздушни саобраћај
- најбржи и најскупљи; Србија – регионални ваздушни чвор
- међународни аеродроми: „Никола Тесла“ (1962, највећи), „Константин Велики“, „Морава“, „Слатина“
- национална компанија „Ер Србија“
- Телекомуникациони саобраћај
- пренос информација: телефон, телеграф, радио, мобилна телефонија, сателити, интернет
- сателитска станица Прилике код Ивањице (1974)
- 2019: мобилни телефон 93,4 %, интернет 80,1 % домаћинстава
Саобраћај – делатност која превози људе и робу и преноси информације с једног места на друго.
Развијеност саобраћаја зависи од привредног развоја земље, а саобраћај је истовремено један од главних покретача привредног и друштвеног развоја.
- Према природној средини – копнени (друмски, железнички), водни (поморски и на унутрашњим пловним путевима: речни, канални, језерски) и ваздушни;
- Према намени – путнички, теретни и информациони;
- Према просторној димензији – унутрашњи (градски, приградски, међуградски) и међународни (интраконтинентални, интерконтинентални).
Повољни природни услови: Панонска низија, Моравско-вардарска и Моравско-нишавска удолина – најкраћи пут од Западне и Средње Европе ка Јужној Европи и Југозападној Азији.
Коридор 10 – паневропски друмско-железнички коридор, окосница копненог саобраћаја; завршен 2019. године.
- Главна траса – Батровци (Шид, граница са Хрватском) – Београд – Табановце (Прешево, граница са Северном Македонијом);
- Кракови – Београд–Хоргош (граница са Мађарском) и Ниш–Градина (граница са Бугарском);
- повезује 12 округа и град Београд, привлачи инвестиције и подстиче развој неразвијених подручја.
Коридор 11 – Темишвар–Вршац–Београд–Чачак–Пожега–Бољаре–Подгорица–Бар, па морем до Барија; од Београда до Црне Горе 270 km; изграђен део Београд–Чачак; приближио би развијеним центрима Пештер и Голију.
Друмски саобраћај – најзначајнији вид саобраћаја у Србији.
- мрежа 43.967 km: државни путеви I и II реда и општински путеви;
- добра густина, али квалитет испод европског просека; асфалтирано 65,5 % путева;
- бржи развој у другој половини 20. века (индустријализација, урбанизација) – најстарији ауто-пут Батровци–Београд–Ниш („Братство и јединство“).
- Планирано: Београд–Сарајево (Кузмин–Сремска Рача), Прељина–Пожега, Нови Београд–Сурчин, Моравски коридор Прељина–Појате.
- Тунел на ауто-путу Милош Велики (Обреновац–Прељина).
Редован железнички саобраћај почео је 1884. године на прузи Београд–Ниш (обавеза са Берлинског конгреса 1878); 1885–1888. изграђени краци Ниш–Пирот–Софија и Ниш–Врање–Скопље; прва електрифицирана пруга Београд–Шид–Загреб 1970. године.
Београд – главни железнички центар Србије.
- Пруге Коридора 10 – Београд–Рума–Шид (Хрватска), Београд–Нови Сад–Врбас–Суботица (Мађарска), Београд–Јагодина–Ниш, Ниш–Пирот–Димитровград (Бугарска), Ниш–Лесковац–Врање (Северна Македонија);
- Пруге Коридора 11 – Београд–Панчево–Вршац (Румунија), Београд–Ваљево–Ужице (Црна Гора, пруга Београд–Бар).
Пруга Београд–Бар – отворена 1976, веза са Црном Гором и луком Бар; кроз планине, 476 km, 254 тунела, 234 моста.
Мрежа је дуга 3.752 km, довољног капацитета, али технички застарела; електрифицирана је трећина пруга, па су возови спори, а удео железнице у превозу мали. Модернизација тражи велика улагања.
- Шарганска осмица (Мокра Гора–Шарган Витаси, 15,5 km) – туристичка пруга уског колосека обновљена 2003, успон 300 m, 22 тунела и 5 мостова; воз „Носталгија“.
- Железничка станица Прокоп у Београду.
Водни саобраћај – најјефтинији вид саобраћаја за велике количине терета на великим растојањима.
- пловни путеви (реке и канали) – око 1.600 km;
- целим током пловни Дунав, Сава и Тиса; пловни и канал Дунав–Тиса–Дунав и Бегејски канал; Тамиш и Морава само при ушћу.
Коридор 7 – Дунав; на њему се обавља 85 % робног промета на унутрашњим пловним путевима.
Међународне луке на Дунаву: Апатин, Богојево, Бачка Паланка, Беочин, Нови Сад, Београд, Панчево, Смедерево, Прахово; на Тиси – Сента; домаће луке на Сави – Шабац и Сремска Митровица.
Речни потенцијали нису довољно искоришћени – потребни су бољи пловидбени услови, модерна флота, луке и пристаништа и промоција приобаља.
- Хидросистем Дунав–Тиса–Дунав („Војвођански Суец“) – 939 km, 26 устава, 16 бродских преводница, 5 црпних станица; брана на Тиси код Новог Бечеја.
Ваздушни саобраћај – најбржи и најскупљи вид превоза људи и робе; Србија је значајан регионални ваздушни чвор у Европи.
- Међународни аеродроми – „Никола Тесла“ код Београда (Сурчин, највећи, од 1962), „Константин Велики“ код Ниша, „Морава“ код Краљева, „Слатина“ код Приштине;
- остали – војни аеродром „Пуковник пилот Миленко Павловић“ (Батајница), „Вршац“ (обука пилота), „Поникве“ код Ужица.
Национална авио-компанија је „Ер Србија“ са седиштем у Београду.
Комуникациони саобраћај – пренос информација: телефонско-телеграфски саобраћај, радио-веза, фиксна и мобилна телефонија, сателитски саобраћај, интернет.
Развио се захваљујући изумима телеграфа, телефона, радија и телевизије; смањио је значај поштанског саобраћаја.
- Сателитска станица у Приликама код Ивањице (1974) – интерконтинентални телефонски позиви и ТВ сигнали;
- Мобилна телефонија – најбржи раст, од 90-их година 20. века; 2019. има је 93,4 % домаћинстава;
- Интернет – највећи значај; прикључак 41,2 % домаћинстава (2011) → 80,1 % (2019).
- Радио Београд се први пут огласио 1. октобра 1924. из станице у Раковици – међу најстаријим електронским медијима у Европи.
Најважније:
- Саобраћај: превоз људи и робе и пренос информација; покретач развоја привреде.
- Подела: копнени, водни, ваздушни; путнички, теретни, информациони; унутрашњи и међународни.
- Коридор 10: Батровци–Београд–Табановце, кракови Београд–Хоргош и Ниш–Градина; завршен 2019.
- Друмски саобраћај: најзначајнији; 43.967 km путева, 65,5 % асфалтирано.
- Железница: од 1884. (Београд–Ниш); 3.752 km, електрифицирана трећина; Београд–Бар 476 km, 254 тунела, 234 моста.
- Водни саобраћај: најјефтинији; око 1.600 km пловних путева; Дунав – Коридор 7, 85 % промета, девет међународних лука.
- Ваздушни саобраћај: најбржи и најскупљи; највећи аеродром „Никола Тесла“ (1962); „Ер Србија“.
- Телекомуникације: Прилике 1974; мобилни телефон 93,4 %, интернет 80,1 % домаћинстава (2019).
