Најважније из лекције
План-резиме
- Појам и подела туризма
- туризам – путовање ван места сталног боравка ради рекреације и културних потреба
- повезан са саобраћајем, пољопривредом, трговином, угоститељством, занатством, културом, здравством
- подела: према територији, броју учесника, превозном средству, врсти мотива (планински, приморски, бањски, градски, сеоски)
- Природне туристичке вредности
- геоморфолошке – Копаоник, Златибор, Тара; пећине (Ресавска, Стопића); Ђердап, кањон Увца, Ђавоља варош, прерасти
- климатске – инсолација, снежни покривач
- хидрографске – бање (Врњачка, Сокобања), реке, језера (Палићко, Сребрно, Савско)
- биогеографске – шуме, животињски свет
- Антропогене туристичке вредности
- археолошка налазишта: Лепенски Вир, Сирмијум, Виминацијум, Гамзиград, Царичин град
- тврђаве (Калемегдан, Петроварадин, Смедерево, Голубац) и манастири (Студеница, Дечани, Манасија)
- етнографске вредности и манифестације – Сабор трубача у Гучи најпосећенији
- градска и сеоска насеља – Београд највећи центар; сеоски туризам (Сирогојно, Сићево)
- Материјална база туризма
- саобраћајна инфраструктура + смештајни и угоститељски капацитети
- саобраћајна мрежа – одлучујући услов развоја туризма
- Туристичке регије
- панонска – излетнички и градски туризам (Палић, Фрушка гора, Нови Сад, Суботица)
- планинска – зимски и летњи планински, бањски, климатски; Златибор и Копаоник најпосећеније планине
- Врњачка Бања – после Београда највећи туристички промет
- Туристички промет
- туристи 2012: 2.079.643 → 2018: 3.430.522; ноћења 6.484.702 → 9.336.103
Туризам – путовање људи ван места сталног боравка ради задовољења рекреативних и културних потреба.
Сложена делатност повезана са саобраћајем, пољопривредом, трговином, угоститељством, занатством, културом и здравством; основу чине угоститељство и хотелијерство, саобраћај, туристичке агенције, трговина на мало и комуналне делатности.
- према територији – локални, домаћи (унутрашњи), међународни, транзитни;
- према броју учесника – индивидуални, породични, групни;
- према превозном средству – железнички, аутомобилски, ваздухопловни, поморски;
- према врсти мотива – планински, приморски, бањски, градски, сеоски.
Туристички потенцијал – природне и антропогене туристичке вредности једне земље.
- Геоморфолошке – планине, клисуре и кањони, пећине;
- климатске – инсолација, дужина снежног покривача;
- хидрографске – термоминерални извори, реке, језера;
- биогеографске – шуме, животињски свет.
Прераст – природни камени мост изнад реке или потока, настао урушавањем таванице пећине.
- Планине: Копаоник (снег од новембра до маја, близу 200 сунчаних дана), Златибор, Тара, Стара планина, Златар, Фрушка гора, Авала.
- Пећине: Ресавска, Стопића, Рисовача, Рајкова, Церемошња, Лазарева; Ђердапска клисура, кањон Увца, Ђавоља варош.
- Бање: Врњачка, Сокобања, Буковичка, Нишка, Бања Ковиљача; реке Лим, Ибар, Дрина, Нишава, Дунав, Увац; језера Палићко, Сребрно, Савско.
Антропогене туристичке вредности – вредности које је створио човек: археолошка налазишта, споменици културе, етнографске вредности, градска и сеоска насеља.
- Археолошки локалитети – Лепенски Вир, Сирмијум, Виминацијум, Феликс Ромулијана – Гамзиград, Царичин град – Јустинијана Прима, Медиана, Диана;
- тврђаве – Калемегдан, Петроварадинска, Смедеревска, Голубачки град, Нишка, Маглич, Звечан, Хисар, Лазарев град, Соко Град;
- манастири – Високи Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница, Ђурђеви ступови, Сопоћани, Петрова црква, Милешева, Жича, Студеница, Манасија, Раваница.
Манифестације привлаче посетиоце локалним производима, догађајима, баштином и традицијом, подстичу привреду и инфраструктуру, доносе зараду локалној заједници и културно повезују људе.
- етнографске – Сабор на Опленцу, Хомољски мотиви, Косидба на Рајцу;
- уметничке – Сабор трубача у Гучи, Егзит, Мокрањчеви дани, БЕМУС, Вуков сабор, ФЕСТ;
- привредне – сајмови у Новом Саду и Београду, Жупска берба, Роштиљијада;
- забавно-туристичке – Белеф, Бир фест, Дринска регата, Карневал цвећа;
- спортске – Београдски маратон, Љубичевске коњичке игре;
- дечје – Змајеве дечје игре, Радост Европе.
Најпосећенији туристички центар је Београд (градски, културни и пословни туризам); градски туризам нема сезонски карактер.
- Сеоски туризам: Сићево, Сирогојно, Кремна, Гостиље, Рајац, Мокра Гора, Борач, Коштунићи.
- Најпосећенија манифестација: Сабор трубача у Гучи.
Материјална база туризма – саобраћајна инфраструктура и смештајни и угоститељски капацитети.
- смештај: хотели, пансиони, мотели, преноћишта, бањска и климатска лечилишта, туристичка насеља, планинарски домови, дечја и омладинска одмаралишта, кампови, сеоска туристичка домаћинства.
Саобраћајна мрежа је један од одлучујућих услова развоја туризма – места која заобилазе саобраћајнице остају непозната туристима.
Панонска туристичка регија – излетнички (Палић, Фрушка гора, Делиблатска пешчара, Обедска и Царска бара) и градски туризам (Нови Сад, Суботица, Сомбор, Вршац, Сремски Карловци…), уз ловни и бањски.
Планинска туристичка регија – зимско-спортски и летњи планински туризам (Копаоник, Стара планина, Голија, Златар, Златибор, Гоч), бањски, лечилишни и рекреативни туризам.
- Златибор и Копаоник – најпосећеније планине;
- Врњачка Бања – после Београда највећи туристички промет;
- климатска лечилишта – Сокобања, Пролом бања, Ивањица, Дивчибаре, Златар, Златибор, Рудник.
- Туристи: 2.079.643 (2012) → 3.430.522 (2018); ноћења: 6.484.702 → 9.336.103.
- Доласци 2018: Београд 1.111.745, Врњачка Бања 247.709, Златибор 217.311, Нови Сад 196.893, Копаоник 132.080, Ниш 122.839, Сокобања 101.167.
Најважније:
- Туризам: путовање ван места сталног боравка ради рекреације и културних потреба.
- Подела: према територији, броју учесника, превозном средству и мотиву.
- Туристички потенцијал: природне и антропогене туристичке вредности.
- Природне: геоморфолошке, климатске, хидрографске, биогеографске.
- Антропогене: археолошка налазишта, тврђаве и манастири, етнографске вредности, насеља.
- Манифестације: најпосећенији је Сабор трубача у Гучи.
- Материјална база: саобраћајна инфраструктура и смештајни и угоститељски капацитети.
- Регије: панонска и планинска туристичка регија.
- Центри: Београд први, Врњачка Бања друга по промету; Златибор и Копаоник најпосећеније планине.
