Најважније из лекције
План-резиме
-
Квартарни сектор
- Непроизводне делатности са специјализованим услугама широј заједници.
- Негде посебан сектор, негде део терцијарног; оба пружају услуге.
- Потребан виши ниво образовања радне снаге.
-
Делатности
- Образовање и васпитање, здравство, наука, култура, управа, информисање и комуникације, финансије и осигурање, пословање некретнинама, јавна управа.
-
Образовање
- Обданишта, школе, факултети; знања и вештине доносе зараду.
- Проблем: емиграција образованих – губе се стручњаци и уложена средства.
- Карловачка гимназија (1791), Прва крагујевачка гимназија (1833).
-
Здравство
- Амбуланте, домови здравља, болнице.
- Здрава популација = предуслов развоја: већа продуктивност, мањи трошкови лечења и боловања.
-
Култура
- Уметности, позориште, филм, библиотеке, музеји – преношење културног наслеђа.
- Народна библиотека Србије (1832); Библиотека Матице српске (1826, Пешта; Нови Сад од 1864).
-
Наука и иновације
- Иновација – примена новог или побољшаног производа, услуге, процеса или методе.
- Нова знања, боље технологије, конкурентност привреде.
- САНУ, Матица српска, институти, факултети; технолошки паркови (НТП Београд).
-
ИКТ
- Рачунари и програми за прикупљање, обраду, чување, заштиту и пренос информација + електронске комуникације.
- 2018: рачунар 99,3 %, интернет 99,8 %, веб-сајт 82,6 % пословних субјеката.
Квартарни сектор – непроизводне делатности у којима се широј заједници пружају специјализоване услуге.
У неким државама је посебан сектор, а у другим део терцијарног; оба сектора се заснивају на пружању услуга, па се преклапају.
- Делатности – образовање и васпитање, здравство, наука, култура, управа, информисање и комуникације, финансијске делатности и осигурање, пословање некретнинама, јавна управа.
- Радна снага – потребан је виши ниво образовања; раде углавном високообразовани људи.
- Народна банка Србије, Народни музеј у Београду, зграда Покрајинске владе и Скупштине АП Војводине у Новом Саду.
Образовање – школовање и васпитање становништва у обдаништима, школама и на факултетима.
Један је од кључних фактора друштвених и економских промена: знања и вештине примењују се у привреди и доносе зараду, па се у образовање исплати улагати.
- Проблем – стална емиграција образованог становништва: Србија губи стручњаке и средства уложена у њихово школовање.
- Карловачка гимназија у Сремским Карловцима (1791); Прва крагујевачка гимназија (1833) – прва гимназија у тадашњој Србији.
Здравство – здравствена заштита и лечење у амбулантама, домовима здравља и болницама.
Основни предуслов привредног развоја је здрава и економски стабилна популација.
- Бољим здрављем расте продуктивност радно способних, а смањују се трошкови лечења и боловања.
- Одлазак здравствених радника у иностранство отежава положај здравства.
- Клинички центар у Крагујевцу; магнетна резонанца као савремена дијагностичка метода.
Културна делатност – књижевност, музика, ликовне, примењене и визуелне уметности, дизајн и архитектура, позориште и филм, уметничка игра, дигитално стваралаштво и мултимедија, библиотечко-информационе делатности.
У библиотекама, позориштима, музејима, галеријама и атељеима културно наслеђе преноси се са једне групе људи на другу; националне библиотеке су ризнице знања.
- Народна библиотека Србије – основана 1832, најстарија установа културе у Србији.
- Библиотека Матице српске – настала 1826. у Пешти, у Новом Саду од 1864; највећа збирка старих и ретких српских књига.
- Музеј Николе Тесле у Београду.
Иновација – примена новог или знатно побољшаног производа, услуге или процеса, нове маркетинг или организационе методе у пословању.
Наука, технолошки развој и иновације покрећу економски развој: стварају нова знања, унапређују технологије у привреди и повећавају конкурентност роба и услуга, и на међународном тржишту.
- Ко се бави науком – САНУ и Матица српска (институције од националног значаја), институти и факултети.
- Технолошки паркови – обједињују истраживање и производњу, запошљавају младе стручњаке и преносе знање у привреду.
- Научно-технолошки парк Београд – прва институција таквог типа у Србији.
Информационе технологије (ИТ) – рачунари и рачунарски програми за прикупљање, обраду, чување, заштиту и пренос информација.
ИКТ – ИТ заједно са комуникационим, посебно електронским технологијама.
- Примена – индустрија, пољопривреда, шумарство, екологија, водопривреда, саобраћај, медицина, трговина, банкарство.
- Корист – бољи квалитет, већа продуктивност, уштеда енергије и новца, већа зарада.
- Србија 2018: рачунар користи 99,3 % пословних субјеката, интернет 99,8 %, веб-сајт има 82,6 %.
Најважније:
- Квартарни сектор: непроизводне делатности са специјализованим услугама широј заједници; преклапа се са терцијарним.
- Делатности: образовање, здравство, наука, култура, управа, информисање и комуникације, финансије и осигурање, некретнине.
- Радна снага: потребан је виши ниво образовања – раде високообразовани људи.
- Образовање: кључни фактор развоја; проблем је емиграција образованих.
- Здравство: здрава популација је предуслов привредног развоја.
- Култура: преноси културно наслеђе; Народна библиотека Србије (1832), Библиотека Матице српске (1826).
- Наука и иновације: покретачи економског развоја и конкурентности; САНУ, Матица српска, институти, факултети, технолошки паркови.
- ИКТ: рачунари и електронске комуникације у свим делатностима.
