Најважније из лекције
План-резиме
- Културна баштина
- Културна добра / културно наслеђе – ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса под посебном заштитом
- наслеђена од предака или настала данас; чувамо их за будуће генерације
- симболички значај и важан туристички потенцијал
- Подела културних добара
- материјална – непокретна и покретна
- нематеријална
- Непокретна културна добра
- споменик културе – грађевина од посебног значаја (Смедеревска тврђава, Манасија)
- просторна културно-историјска целина – град, село или део насеља (Кнез Михаилова улица, Тешњар, Рајачке пимнице)
- археолошко налазиште – и подводно (Лепенски Вир, Винча, Виминацијум)
- знаменито место – место важног догађаја, спомен-обележја (Тршић, Чегар, Шумарице)
- према значају: од изузетног значаја (Сопоћани, Дечани, Пећка патријаршија) и од великог значаја (Нишка тврђава, Соко-град)
- Покретна културна добра
- нису везана за место настанка; чувају се у музејима и галеријама
- уметничко-историјска дела, архивска грађа, филмска грађа, старе и ретке књиге (до краја 1867)
- у музејима највише археолошких, фотографских, нумизматичких и етнографских збирки
- Нематеријална културна добра
- усмена традиција и језик (гусле, ојкача, ерски хумор)
- извођачке уметности (коло, гајде, фрула, наивно сликарство у Ковачици)
- обичаји и обреди (крсна слава, Ђурђевдан, Вуков сабор)
- знања о природи (лековито биље)
- занати и гастрономија (пиротски ћилими, грнчарија из Злакусе, опанци, пиротски качкаваљ, белмуж)
- живо наслеђе – стално се обнавља; одражава идентитет и креативност народа
Културна баштина (културна добра, културно наслеђе) – ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса које уживају посебну заштиту.
Обухвата добра наслеђена од претходних генерација и она која настају данас; треба их сачувати за будуће генерације. Има симболички значај и представља важан туристички потенцијал.
- Материјална културна добра – деле се на непокретна и покретна (према физичким, уметничким, културним и историјским својствима).
- Нематеријална културна добра – духовно богатство народа које се преноси с генерације на генерацију.
Споменик културе – грађевинско-архитектонски објекат од посебног културног или историјског значаја.
Просторна културно-историјска целина – град, село или део насеља са више непокретних културних добара од посебног значаја.
Археолошко налазиште – део земљишта или површине под водом (подводно налазиште) са остацима грађевина и предметима из ранијих историјских периода.
Знаменито место – простор везан за важан историјски догађај и спомен-обележја подигнута у спомен на догађаје, личности и места из националне историје.
- Споменици културе: Смедеревска тврђава, манастир Манасија, Опленац (Топола).
- Целине: Кнез Михаилова улица (Београд), Тешњар (Ваљево), Рајачке пимнице (Неготин).
- Налазишта: Лепенски Вир, Винча, Гамзиград, Виминацијум, Сирмијум.
- Знаменита места: Тршић, Чегар, Шумарице, Таковски грм.
Добра од изузетног значаја – важна за развој народа кроз целу националну историју; јединствени примерци стваралаштва велике уметничке вредности који утичу на развој друштва, културе, технике и науке.
- Ђурђеви ступови, Сопоћани, Дечани, Пећка патријаршија, Грачаница, Звечан, Стари Рас са Сопоћанима, Царичин град, Медијана, Карловачки мир 1699.
Добра од великог значаја – важна за одређени део Србије или историјски период; сведоче о условима развоја и о значајним догађајима и личностима.
- Споменик кнезу Михаилу, Нишка тврђава, Соко-град, кућа Боре Станковића, градско језгро Суботице, Пећина Рисовача, Бранковина.
Нису физички везана за окружење у коме су настала; чувају се у музејима, галеријама и другим установама културе.
- Уметничко-историјска дела – предмети важни за упознавање историјског, културног, научног и техничког развитка.
- Архивска грађа – изворни и умножени документарни материјал од значаја за науку и културу.
- Филмска грађа – филмови, копије и пратећи материјал (сценарио, фотографије, музика).
- Старе и ретке књиге – рукописи и књиге настале до краја 1867. године и касније ретке књиге велике вредности.
У музејима су најзаступљеније археолошке, фотографске, нумизматичке и етнографске збирке.
Нематеријална културна добра – богатство народа које се преноси с генерације на генерацију језиком, музиком, поступцима, праксом и обичајима.
- Усмена традиција и језик – певање уз гусле, врањска градска песма, ерски хумор, ојкача.
- Извођачке уметности – коло, гајде, фрула, наивно сликарство Словака у Ковачици.
- Обичаји и обреди – крсна слава, Ђурђевдан, Вуков сабор у Тршићу, Лазарице.
- Знања о природи и свемиру – еколошка знања, лековито биље.
- Занати и гастрономија – пиротско ћилимарство, косовски вез, грнчарија из Злакусе, опанчарство; пиротски качкаваљ, сврљишки белмуж, кајмак, пазарске мантије.
Живо наслеђе – назив за нематеријално наслеђе, јер га заједнице стално обнављају у складу са природним условима и историјским околностима.
Одражава идентитет заједница, културну разноликост и људску креативност и важно је за одрживи развој, па га треба чувати, неговати и промовисати.
Најважније:
- Културна баштина: ствари и творевине материјалне и духовне културе од општег интереса под посебном заштитом.
- Подела: материјална (непокретна и покретна) и нематеријална културна добра.
- Непокретна: споменици културе, просторне културно-историјске целине, археолошка налазишта, знаменита места.
- Значај: непокретна добра могу бити од изузетног или од великог значаја.
- Покретна: уметничко-историјска дела, архивска грађа, филмска грађа, старе и ретке књиге (до краја 1867).
- Нематеријална: усмена традиција, извођачке уметности, обичаји и обреди, знања о природи, занати и гастрономија.
- Живо наслеђе: нематеријално наслеђе се стално обнавља и преноси с генерације на генерацију.
- Зашто чувамо баштину: симбол идентитета, сведочанство историје и важан туристички потенцијал.
