Корице уџбеника

5.1.1. Проучавање географског положаја и величине територије завичаја

Изабери решење задатка:

Задатак 4

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Завичај и локална средина

    • Регионални приступ завичају развија се упоредо са развојем географије.
    • Локална средина није једнолична: хомогена (иста обележја, различита од околине) или сложена, хетерогене структуре са бројним функцијама.
    • Завичај је део (подскуп) географске регије; лакше се проучава јер су подаци доступни.
  2. Извори за проучавање

    • Географске и тематске карте – показују структуру простора и размештај елемената.
    • Интернет странице државних установа (Републички геодетски, хидрометеоролошки и сеизмолошки завод, Завод за заштиту природе, Завод за статистику…).
    • Литература и теренски рад; рад сам или у тиму.
  3. Теренска истраживања и реферат

    • Циљ: изоштрити моћ запажања појава, процеса, промена и проблема.
    • Начини: осматрање, записивање, скицирање, картирање, фотографисање, интервјуи, анкете.
    • Реферат: положај и величина; физичко-географске; друштвено-географске карактеристике.
  4. Положај и величина територије

    • Дефинисати простор, одредити положај (целине, планине, реке, градови) и површину.
    • Утврдити порекло назива и издвојити физиономске делове.
  5. Примери

    • Брдо (Нова Варош) – село на падинама Златара, 984–1.328 m, атар 994 ha, три засеока.
    • Јагодина – Горњовеликоморавска котлина, река Белица, 116 m; ауто-пут и пруга Београд–Ниш.
Још у старом веку људи су желели да сазнају докле се простире њихов завичај; регионални приступ развија се упоредо са развојем географије као науке.
Локална средина – простор у коме се спроводи истраживање; никада није потпуно једнолична.
  • Хомогена средина – има иста географска обележја која се не јављају у околини.
  • Сложена средина – на широј територији са више хомогених целина; има хетерогену структуру и бројне функције.
Географска регија – територија састављена од мањих простора са сличним физичко-географским и друштвено-географским карактеристикама; завичај је њен подскуп.
Завичај се лакше проучава од удаљених простора, јер су подаци доступни, а на терену се сви елементи објективно опажају.
Завичај се проучава самостално или у тиму, уз помоћ родитеља, рођака, пријатеља и наставника географије.
  • Географске и тематске карте – очигледно показују структуру простора и размештај географских елемената.
  • Интернет странице – Влада Србије и министарства, Републички геодетски завод, Републички хидрометеоролошки завод, Републички сеизмолошки завод (трусна подручја), Завод за заштиту природе Србије, Републички завод за заштиту споменика културе, Републички завод за статистику.
  • Географска литература.
  • Теренски рад.
Теренска истраживања – проучавање простора непосредно на терену; циљ им је да изоштре моћ запажања географских појава, процеса, промена и проблема.
  • Осматрање, записивање, скицирање, картирање, фотографисање, снимање, интервјуи и анкете са мештанима.
Реферат о завичају – обједињени резултати истраживања, по целинама:
  • географски положај и величина територије;
  • физичко-географске карактеристике;
  • друштвено-географске карактеристике.
Обухвата посматрање, уочавање и разумевање положаја, величине и облика територије завичаја.
  • дефинисати географски простор завичаја;
  • одредити положај у односу на веће територијалне целине, планине, реке и веће градове;
  • одредити површину;
  • утврдити порекло назива;
  • издвојити физиономске делове.
Брдо (општина Нова Варош) – приградско ратарско-сточарско село разбијеног типа на падинама Златара.
  • Висина 984–1.328 m; 3 km јужно од Нове Вароши; атар 994 ha; назив по положају на брду; обухвата три засеока: Крчевину, Думовину и Шибове.
Јагодина – низијско-равничарски град у Горњовеликоморавској котлини, на реци Белици, у подножју Ђурђевог брда.
  • Надморска висина 116 m; ауто-пут и пруга Београд–Ниш; до Београда 136 km, до Ниша 100 km, до Крагујевца 40 km; физиономски делови: Ђурђево брдо, Кајсијар, Табане, Стрелиште и др.
Најважније:
  1. Локална средина: простор истраживања; може бити хомогена или сложена, хетерогене структуре.
  2. Завичај: део (подскуп) географске регије; лакше се проучава јер су подаци доступни.
  3. Извори: географске и тематске карте, интернет странице, литература и теренски рад.
  4. Теренска истраживања: изоштравају запажање – осматрање, скицирање, картирање, фотографисање, интервјуи, анкете.
  5. Реферат: положај и величина, физичко-географске и друштвено-географске карактеристике завичаја.
  6. Положај и величина: простор, положај, површина, порекло назива и физиономски делови завичаја.
  7. Примери: село Брдо код Нове Вароши и град Јагодина.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: