Најважније из лекције
План-резиме
- Шта проучавамо
- друштвено-географске карактеристике = становништво, привреда, насеље, саобраћај, услуге
- скица мреже улица, комуналне услуге, места продаје пољопривредних вишкова
- утицај привреде на животну средину
- Становништво
- број становника и густина насељености по последњем попису
- природно кретање и миграције
- биолошка (пол, старост) и друштвено-економска структура (занимања, образовање)
- Привреда
- водеће привредне делатности; где становници раде
- Пример: Драгоцвет (Јагодина)
- неолитско старчевачко насеље; трагови гвозденог доба
- становништво пореклом из Топлице, околине Врања, Сурдулице, Лесковца, Тимочког краја, Косова
- слава Бела среда, црквена слава Свети Никола
- школа, вртић, дом културе, пошта; споменик Сави Цветковићу
- пољопривреда; око 30 % запослених ради у Јагодини
- Пример: Нова Варош
- претеча Скендер-пашина Паланка; Нова Варош од почетка 17. века
- школа 1827, гимназија 1921, дом културе 1969
- индустрија од 1957 (трикотажа, пластика, гума, обућа, метал)
- туризам због близине Златара
Друштвено-географске карактеристике завичаја – друштвене одлике завичаја: становништво, привреда, насеље, саобраћај и услуге.
- Демографски процеси – број становника, густина насељености, природно кретање, миграције, структуре становништва;
- Привредне делатности – водеће гране привреде у завичају;
- Мрежа улица – скица на папиру или на рачунару;
- Саобраћај и комуналне услуге – како функционишу у завичају.
Проучава се и где се продају вишкови пољопривредних производа и како привреда утиче на животну средину.
Број становника и густина насељености – наводе се према последњем попису.
Природно кретање – промена броја становника рађањем и умирањем.
Миграције – досељавање у завичај и исељавање из њега.
- Биолошка структура – састав по полу и старости;
- Друштвено-економска структура – занимања, активност, образовање.
Из ових података види се да ли становништво расте или опада, да ли је младо или старо и од чега живи.
Утврђује се које привредне гране постоје у завичају и где становници раде – у завичају или у оближњем граду.
Мрежа улица показује како је насеље организовано; анализирају се саобраћај, комуналне услуге и утицај привреде на животну средину.
- Обилазак насеља и фотографисање грађевина по којима је завичај препознатљив.
- Археологија – неолитско старчевачко насеље (Коруба–Језеро–Река), трагови из гвозденог доба (Гробљиште, Врбица);
- Порекло становништва – Топлица, околина Врања, Сурдулице и Лесковца, Тимочки крај, Косово;
- Славе – сеоска Бела среда (по Тројицама), црквена Свети Никола;
- Установе – црква Светог Николе, осморазредна школа, вртић, дом културе, пошта, продавнице, млин;
- Споменици – народном хероју Сави Цветковићу и палим борцима у два светска рата.
- Становници се углавном баве пољопривредом; око 30 % запослених ради у Јагодини.
- Постанак – претеча Скендер-пашина Паланка; после пожара, почетком 17. века, подигнута Нова Варош;
- Комунална опремљеност – пред Други светски рат струја и водовод (извори у Брочашевцу и Шопоту);
- Досељавање – после Другог светског рата због посла;
- Најстарији објекти – црква Свете Тројице, џамија, стара зграда општине, кућа Бербовића, Карађорђеви шанчеви на Бабића брду;
- Школство и култура – школа 1827, гимназија 1921, дом културе 1969.
Индустријска функција од 1957. (фабрика трикотаже), затим пластичне масе, гума, обућа, метал; туристичка функција расте због близине Златара.
Најважније:
- Друштвене одлике: становништво и привреда завичаја, уз насеље, саобраћај и услуге.
- Становништво: број и густина по последњем попису, природно кретање, миграције, биолошка и друштвено-економска структура.
- Привреда: анализа водећих привредних делатности и њиховог утицаја на животну средину.
- Насеље: скица мреже улица на папиру или рачунару.
- Услуге: саобраћај, комуналне услуге, места продаје пољопривредних вишкова.
- Драгоцвет: пољопривредно село, око 30 % запослених ради у Јагодини.
- Нова Варош: индустрија од 1957, туризам због Златара.
