Најважније из лекције
План-резиме
- Срби у региону
- у СФРЈ најбројнији народ; после распада многи остали ван Србије
- највише у Црној Гори, Хрватској и БиХ
- Број и обележја
- око 178.000 Срба (попис 2011)
- подаци о становништву добијају се пописом
- српски језик, већином православни
- Где живе
- север: Васојевићи, Дробњаци; планине Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица
- котлински градови Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица – већински српски
- приморје: Бока которска и Грбаљ; највише у Херцег Новом, затим Котор, Тиват, Рисан, Будва, Бар
- Карта 2011
- више од 60 %: Плужине, Андријевица; 51–60 %: Пљевља
- мање од 11 %: Цетиње, Рожаје, Улцињ
- Култура
- цркве и манастири у српско-византијском стилу
- организације негују духовни и културни живот, промовишу српску књижевност, уметност и науку
- циљ организовања: очување, развијање и проучавање националног, духовног, културног и језичког идентитета
- Запамти
- удео Срба опада од севера ка југу и југоистоку
- највише Срба: северне котлине и Херцег Нови
- српска православна црква у Котору – пример наслеђа у приморју
Срби су били најбројнији народ у СФРЈ; распадом заједничке државе многи су остали ван Србије.
- Данас их највише има у Црној Гори, Хрватској и Босни и Херцеговини.
Подаци о становништву добијају се пописом; за Црну Гору уџбеник користи попис из 2011. године.
Око 178.000 – број припадника српског народа у Црној Гори по попису 2011; говоре српски језик, већином су православне вере.
- Север – области Васојевића и Дробњака; планине Дурмитор, Сињајевина, Бјеласица; котлински градови Пљевља, Бијело Поље, Беране и Андријевица са већинским српским становништвом;
- Црногорско приморје – Боко-которски залив и Грбаљ; највише у Херцег Новом, затим у Котору, Тивту, Рисну, Будви и Бару.
Котлине међу планинама погодне су за насеља, па је у њима становништво најгушће.
Удео Срба опада од севера ка југу и југоистоку земље.
Карта приказује удео Срба у седам разреда – од мање од 11 % до више од 60 % становништва општине.
- Више од 60 %: Плужине и Андријевица; 51–60 %: Пљевља.
- Висок удео и у осталим северним општинама и у Херцег Новом на обали.
- Око четвртине становништва: Никшић, Подгорица, Даниловград.
- Мање од 11 %: Цетиње, Рожаје, Улцињ.
Српско-византијски стил – архитектонски стил у ком су грађене српске цркве и манастири у Црној Гори.
Бројне организације негују духовни и културни живот Срба и промовишу српску књижевност, уметност и науку.
Циљ: очување, развијање и проучавање националног, духовног, културног и језичког идентитета.
Најважније:
- Регион: после распада СФРЈ највише Срба ван Србије живи у Црној Гори, Хрватској и БиХ.
- Број: око 178.000 Срба у Црној Гори (2011).
- Језик и вера: српски језик, већином православни.
- Север: Васојевићи и Дробњаци; Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица.
- Приморје: Бока которска и Грбаљ; највише у Херцег Новом.
- Највећи удео: Плужине и Андријевица (више од 60 %).
- Наслеђе: цркве и манастири у српско-византијском стилу.
- Организације: чувају национални, духовни, културни и језички идентитет.
