Корице уџбеника

6.1.3. Срби у Хрватској

Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

У Загребу, затим у Банији, Кордуну, Лици, северној Далмацији, Славонији, западном Срему и Барањи.

Одговор

У Загребу, затим у Банији, Кордуну, Лици, северној Далмацији, Славонији, западном Срему и Барањи (мање у јужној Далмацији, Билогори, Мославини, Горском котару и Истри).

Детаљан одговор

Највећи број Срба у Хрватској данас живи у Загребу, а затим у областима Банија, Кордун, Лика, северна Далмација, Славонија, западни Срем и Барања. Мањи број Срба живи у јужној Далмацији, Билогори, Мославини, Горском котару и Истри.Срби на овим просторима живе више од 700 година. У Лици, Кордуну, Банији и Славонији налазила се некадашња Војна Крајина Аустријског царства, у којој су Срби били граничари, а у Далмацији су живели и за време Млетачке Републике. По попису 2011. године у Хрватској је живело око 186.000 Срба (4,36 % становништва), много мање него 1991. године (око 581.000), због ратних сукоба 1991–1995.

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Број Срба
    • 2011: око 186.000 (4,36 % становништва)
    • 1991: око 581.000 (12,2 %) – драстично смањење
  2. Историја
    • Срби у Хрватској више од 700 година
    • Константин VII Порфирогенит (944–959): племена Конављани, Захумљани, Неретљани од 7. века, од Конавла до ушћа Цетине
    • граничари у Војној Крајини (Аустријско царство); у Далмацији под Млетачком Републиком
    • карта 1742: појас Војне Крајине према Османлијском царству; манастир Крка (14. век)
  3. Рат 1991–1995
    • сукоби на територији бивше СФРЈ
    • Република Српска Крајина – престала да постоји 1995
    • у Србију избегло више од 250.000 људи
  4. Где живе данас
    • највише у Загребу
    • затим Банија, Кордун, Лика, северна Далмација, Славонија, западни Срем, Барања
    • мање: јужна Далмација, Билогора, Мославина, Горски котар, Истра
    • Лика, Кордун, Банија, Славонија – некадашња Војна Крајина
  5. Запамти
    • број Срба за 20 година смањен више од три пута (12,2 % → 4,36 %)
    • граничари – сељаци-војници који су бранили границу према Турцима
    • српска православна црква у Загребу; манастир Крка у Далмацији
Око 186.000 – број Срба у Хрватској по попису 2011, односно 4,36 % становништва.
По попису 1991. било их је око 581.000 (12,2 %) – број је драстично смањен.
Срби на овом простору живе више од 700 година.
  • Константин VII Порфирогенит (944–959) – византијски цар који бележи да су српска племена Конављани, Захумљани и Неретљани од 7. века насељавала простор од Конавла до ушћа Цетине;
  • Војна Крајина – погранична област Аустријског царства према Османлијском царству, у којој су Срби били граничари;
  • Далмација – Срби су ту живели и у време Млетачке Републике.
  • Карта „Војна Крајина у Аустријском царству 1742. године“ приказује појас Крајине, значајнија насеља и српске манастире.
  • Манастир Крка у Далмацији, изграђен у 14. веку.
На смањење броја Срба утицали су ратни сукоби на територији бивше СФРЈ (1991–1995).
Република Српска Крајина – настала током сукоба у областима где су живели Срби; престала да постоји 1995.
  • 1995. године у Србију је избегло више од 250.000 људи.
  • Највише – Загреб, затим Банија, Кордун, Лика, северна Далмација, Славонија, западни Срем и Барања;
  • Мање – јужна Далмација, Билогора, Мославина, Горски котар и Истра.
  • Српска православна црква у Загребу.
Најважније:
  1. Попис 2011: око 186.000 Срба, 4,36 % становништва Хрватске.
  2. Попис 1991: око 581.000 Срба, 12,2 %.
  3. Историја: више од 700 година; племена Конављани, Захумљани, Неретљани од 7. века.
  4. Војна Крајина: Срби граничари Аустријског царства; у Далмацији под Млетачком Републиком.
  5. Рат 1991–1995: Република Српска Крајина нестала 1995, избегло више од 250.000 људи.
  6. Највише Срба: Загреб, Банија, Кордун, Лика, северна Далмација, Славонија, западни Срем, Барања.
  7. Наслеђе: манастир Крка (14. век), српска црква у Загребу.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: