Корице уџбеника

6.3. Научили смо и тест – Срби у региону и дијаспори

Изабери решење задатка:

Задатак 6

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Срби у региону

    • У СФРЈ најбројнији народ; после распада многи остали ван Србије.
    • Највише у Црној Гори, Хрватској и БиХ.
  2. Црна Гора

    • Попис 2011. – око 178.000 Срба.
    • Север (Васојевићи, Дробњаци; Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица) и приморје – највише у Херцег Новом.
  3. БиХ – Република Српска

    • Срби, Бошњаци и Хрвати – три конститутивна народа.
    • Република Српска око 81,5 % Срба; Федерација БиХ око 2,5 % (Дрвар, Гламоч, Босанско Грахово, Босански Петровац).
    • Дејтонски споразум – део српског простора остао ван Републике Српске.
    • Универзитети у Источном Сарајеву и Бањалуци.
  4. Хрватска

    • Више од 700 година историје; Војна Крајина.
      1. око 186.000 (1991. око 581.000) – пад због рата 1991–1995.
    • Највише у Загребу, затим Банија, Кордун, Лика, северна Далмација, Славонија, западни Срем, Барања.
  5. Остале државе региона

    • Словенија – око 2 %, Бела Крајина, досељавање у време СФРЈ.
    • Северна Македонија – север, Куманово и Скопље.
    • Албанија – Скадар и централни делови.
    • Румунија (Темишвар, Соколовац, Ченеј, Немет) и Мађарска (Будимпешта) – велике сеобе 17. и 18. века.
    • Сентандреја 1690. – Арсеније III Чарнојевић, око 8.000 породица.
  6. Дијаспора

    • Разлог исељавања углавном економски.
    • Крај 19. века – САД; између ратова – Канада, Аустралија, Јужна Америка; после Другог светског рата – политички мигранти; шездесете – привремени рад у Европи; распад СФРЈ – млади високообразовани.
    • САД (Чикаго), Канада (Торонто), Аустралија (Мелбурн, Сиднеј), Немачка, Аустрија, Швајцарска.
Срби су били најбројнији народ у СФРЈ; после њеног распада многи су остали ван Србије – највише у Црној Гори, Хрватској и БиХ.
Црна Гора – по попису 2011. око 178.000 Срба; српски језик, православна вера.
  • Север – Васојевићи, Дробњаци; Пљевља, Бијело Поље, Беране, Андријевица.
  • Приморје – највише у Херцег Новом, затим Котор, Тиват, Рисан, Будва, Бар.
Конститутивни народи БиХ – Срби, Бошњаци и Хрвати.
  • Република Српска – Срби чине око 81,5 % становништва.
  • Федерација БиХ – Срби око 2,5 %; најбројнији у Дрвару, Гламочу, Босанском Грахову и Босанском Петровцу.
По Дејтонском споразуму део простора са претежно српским становништвом остао је ван Републике Српске (делови Босанске Крајине, Посавине, Херцеговине и Подриња).
  • Универзитети у Источном Сарајеву и Бањалуци – водеће образовне институције Републике Српске.
Историја српског народа у Хрватској дуга је више од 700 година; Срби су били граничари у Војној Крајини.
  • Попис 2011. – око 186.000 Срба (4,36 %); 1991. – око 581.000 (12,2 %).
  • Смањење броја због ратних сукоба 1991–1995.
Највише Срба – у Загребу, затим у Банији, Кордуну, Лици, северној Далмацији, Славонији, западном Срему и Барањи.
  • Мање их је у јужној Далмацији, Билогори, Мославини, Горском котару и Истри.
  • Словенија – око 2 % становништва; староседеоци у Белој Крајини (преци дошли пре око 500 година); значајније досељавање за време СФРЈ.
  • Северна Македонија – на северу, око Куманова и Скопља; последње веће досељавање после Другог светског рата (стручњаци).
  • Албанија – Скадар и околина, централни делови државе.
  • Румунија – Темишвар, Соколовац, Ченеј, Немет.
  • Мађарска – углавном Будимпешта.
Срби су Панонску низију (делове Румуније и Мађарске) населили у великим сеобама 17. и 18. века.
  • Сентандреја – 1690. године ту се, под вођством патријарха Арсенија III Чарнојевића, доселило око 8.000 српских породица.
Дијаспора – држављани Србије у иностранству и исељеници са територије наше земље/региона и њихови потомци.
Разлог исељавања углавном је економски.
  • Крај 19. века – исељавање у САД (под аустроугарском влашћу).
  • Између два светска рата – Канада, мањим делом Аустралија и Јужна Америка.
  • После Другог светског рата – противници режима у СФРЈ одлазе у Уједињено Краљевство, САД и друге земље.
  • Шездесете године 20. века – привремени рад у развијеним европским државама.
  • Распад СФРЈ – одлазе високообразовани млади људи.
  • САД – око 190.000 (Чикаго); Канада – Онтарио, Торонто; Аустралија – Мелбурн и Сиднеј; Немачка око 700.000, Аустрија око 300.000, Швајцарска око 200.000.
Најважније:
  1. Распад СФРЈ: многи Срби остали су ван Србије – највише у Црној Гори, Хрватској и БиХ.
  2. Црна Гора: око 178.000 Срба (2011); у приморју највише у Херцег Новом.
  3. БиХ: Срби су један од три конститутивна народа; у Републици Српској око 81,5 %, у Федерацији БиХ око 2,5 %.
  4. Хрватска: Срби ту живе више од 700 година; данас највише у Загребу.
  5. Словенија: око 2 %; староседеоци у Белој Крајини; досељавање за време СФРЈ.
  6. Северна Македонија: Срби на северу, око Куманова и Скопља.
  7. Румунија и Мађарска: насељене у великим сеобама 17. и 18. века; Сентандреја 1690.
  8. Дијаспора: исељавање углавном из економских разлога – САД, Канада, Аустралија, развијене европске државе.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: