Погледај страну 10, па закључи који континенти нису били познати Европљанима у средњем веку. Шта мислиш, због чега? Разговарај о овој теми с наставницима или наставницом и осталим ученицима из одељења.

Европљанима у средњем веку били су познати само Европа, северна Африка и делови Азије – Блиски и Средњи исток, па чак и удаљене земље попут Кине и Гренланда. Нису били познати Северна и Јужна Америка, као ни Аустралија. Разлог је то што су Европљани у средњем веку имали веома скромна сазнања о удаљеним народима и крајевима, а до Америке и Аустралије могло се стићи тек развојем бродова и морепловства, што се догодило крајем средњег и почетком новог века.

Средњи век

Најважније из лекције

План-резиме

Време и простор средњег века
1. Хронолошки оквир
  1. Почетак: 476. године – пад Западног римског царства (збацивање последњег римског цара).
  2. Трајање: од V до XV века (дели се на рани и позни средњи век).
  3. Крај: XV век – обележен значајним открићима:
    - око 1450. године: конструкција прве штампарске машине.
    - 1. године: Кристифор Колумбо открива Америку.
2. Географски простор
  1. Главнина историјских збивања: Европа и Медитеран (Средоземље – делови Европе, Африке и Азије).
  2. Познати простори: Европа, северна Африка, Блиски и Средњи исток (досегли до Кине на истоку и Гренланда на западу).
Државе, друштво и религија
1. Државно уређење
  1. Феудалне монархије – власт појединца (цар, краљ, кнез).
  2. Опстанак Источног римског царства (Византије) са центром у Константинопољу током целог средњег века.
  3. Настанак нових држава у Европи, укључујући српску државу.
2. Друштвени слојеви (феудално друштво)
  1. Властела (племићи): владајући друштвени слој, поседници земљишта (феуда).
  2. Свештенство: утицајан слој са великом друштвеном и културном улогом.
  3. Сеоско становништво (сељаштво): најбројнији и зависни друштвени слој.
  4. Грађанство: слој који се развија крајем средњег века.
3. Религија
  1. Хришћанство: најутицајнија вера са највећим бројем верника.
  2. Јудаизам: старија једнобожачка религија која опстаје.
  3. Ислам: једнобожачка религија настала у VII веку.
4. Остале карактеристике почетка средњег века
  1. Опадање обима трговине и прелазак на натуралну размену.
  2. Губитак значаја градова.
Историјски извори за средњи век
1. Чување извора: архиви, музеји и библиотеке (представљају културну баштину).
2. Писани извори (најбројнији)
  1. Подлоге за писање: папирус, пергамент (начињен од животињске коже), хартија, камен, метал, малтер.
  2. Врсте писаних извора:
    - Житија: описи живота светитеља (најпознатија српска посвећена су Светом Сави).
    - Биографије: описи живота владара и истакнутих личности.
    - Повеље: документи о додели права или привилегија.
    - Писма: документи за размену вести и порука.
    - Летописи (хронике): хронолошки записи догађаја из године у годину.
    - Закони: одредбе о правима и обавезама становништва.
    - Натписи: текстови на предметима, споменицима, тканини итд.
3. Материјални извори
  1. Остаци свакодневног живота: посуде, оружје, опрема, накит, новац.
  2. Грађевине и споменици: храмови, дворови, тврђаве (нпр. Голубац).
  3. Уметничка дела: фреске, иконе, предмети примењене уметности (нпр. Душанов тањир).

Лекција кроз датуме

476. | Пад Западног римског царства

Последњи римски цар је збачен са престола, чиме је Западно римско царство престало да постоји, док је Источно римско царство (Византија) опстало још хиљаду година.

476. | Крај старог и почетак средњег века

С нестанком западног дела Римског царства променила се слика Европе, те се овај догађај и година узимају као прекретница за крај историје старог и почетак средњег века.

7. век | Настанак ислама

Током 7. века настала је нова једнобожачка религија – ислам, која ће поред хришћанства и јудаизма имати велики утицај у средњем веку.

15. век | Крај средњег и почетак новог века

Историјски период средњег века окончан је у 15. веку. Велика географска и технолошка открића (попут штампарске машине и открића Америке) означила су крај средњовековне историје и улазак у нови век.

1450. | Откриће штампарске машине

Око 1450. године конструисана је прва штампарска машина, што је представљало велику промену јер је утицало на брже и јефтиније умножавање књига.

1492. | Откриће Америке

Поморска експедиција на челу са Кристифором Колумбом открила је нови континент – Америку.

Време и простор

Свргавање последњег западноримског владара 476. године довело је до пропасти Западног римског царства, што представља међаш између антике и почетка средњег века. Насупрот томе, Источно римско царство са средиштем у Цариграду (Константинопољу) наставило је свој континуитет још читав миленијум.

Средњовековна епоха протеже се од V до XV века и обухвата две главне фазе: рани и позни средњи век. Њен завршетак означен је епохалним догађајима из друге половине XV века:

Око 1450. године: изум покретне штампарске машине, што је револуционисало доступност и умногостручавање писане речи.
1492. године: поморска експедиција предвођена Кристифором Колумбом стиже до обала Америке, чиме почиње доба великих географских открића и наступа нови век.

Географски фокус средњовековних збивања налазио се на европском континенту и подручју Медитерана (Средоземља), које повезује обале Европе, Африке и Азије. Иако су географска знања Европљана углавном обухватала сопствени континент, северну Африку и Блиски исток, поједини контакти и путовања досезали су до Кине на истоку и Гренланда на западу.

Државе, друштво и религија у средњем веку

На простору некадашњег Западног римског царства формиране су нове варварске и хришћанске државе са монархијским уређењем (на чијем су челу били краљеви, цареви или кнежеви), док је на истоку трајала Византија, а током овог доба настаје и српска средњовековна држава.

Ово раздобље карактерише феудални систем, устројен према поседовању земље (феуда):

Властела (племство): водећи друштвени слој који је управљао земљишним поседима и држао политичку власт.
Свештенство: изузетно утицајан сталеж са великим ауторитетом у цркви, култури и државној управи.
Сеоско (зависно) становништво: најбројнији друштвени слој који је обрађивао земљу и привређивао.
Грађанство: слој трговаца и занатлија који постепено добија на значају крајем средњег века.

Период раног средњег века обележили су опадање античких градова, смањење трговине и прелазак на натуралну привреду (робну размену без новца).

На плану религије доминирала су једнобожачка учења:

Хришћанство је постало најраспрострањенија религија са пресудним утицајем на живот и морал људи.
Јудаизам је очувао свој вековни континуитет.
Ислам је настао током VII века на Арабљанском полуострву и брзо постао значајна светска религија.

Историјски извори у средњем веку

Средњовековна прошлост истражује се на основу историјских извора који чине неодвојиви део културне баштине и чувају се у архивима, музејима и библиотекама. Извори се разврставају у две темељне групе:

1. Писани извори: Текстуална сведочанства бележена на различитим подлогама - попут папируса, папира, метала, камена и пергамента (специјално обрађене животињске коже). Обухватају различите форме:

Житија: списи о животима светитеља (међу којима се у српској традицији истичу житија Светог Саве).
Биографије: детаљни прикази живота значајних личности и монарха.
Повеље: званичне правне исправе којима се потврђују или додељују посебни поседи и повластице.
Летописи (хронике): записи о важним збивањима вођени временским редоследом, из године у годину.
Законски споменици: зборници којима се правно уређују поредак и дужности у држави.
Писма и натписи: дипломатска или приватна преписка, као и текстови урезани на споменицима, фрескама, новцу или оружју.

2. Материјални извори: Физички предмети и археолошки остаци свакодневног и духовног живота:

Употребни предмети, оружје, ратна опрема, накит и ковани новац.
Грађевински остаци, монументална утврђења (попут тврђаве Голубац), храмови и владарске резиденције.
Дела сакралне и ликовне уметности (фрескосликарство и иконе).

1.2. Средњи век

Изабери решење задатка:

Најважније из лекције

План-резиме