Најважније из лекције
План-резиме
-
Време и простор средњег века
- Хронолошки оквир
- Почетак: 476. године – пад Западног римског царства (збацивање последњег римског цара).
- Трајање: од V до XV века (дели се на рани и позни средњи век).
- Крај: XV век – обележен значајним открићима:
- око 1450. године: конструкција прве штампарске машине.
-
- године: Кристифор Колумбо открива Америку.
- Географски простор
- Главнина историјских збивања: Европа и Медитеран (Средоземље – делови Европе, Африке и Азије).
- Познати простори: Европа, северна Африка, Блиски и Средњи исток (досегли до Кине на истоку и Гренланда на западу).
- Хронолошки оквир
-
Државе, друштво и религија
- Државно уређење
- Феудалне монархије – власт појединца (цар, краљ, кнез).
- Опстанак Источног римског царства (Византије) са центром у Константинопољу током целог средњег века.
- Настанак нових држава у Европи, укључујући српску државу.
- Друштвени слојеви (феудално друштво)
- Властела (племићи): владајући друштвени слој, поседници земљишта (феуда).
- Свештенство: утицајан слој са великом друштвеном и културном улогом.
- Сеоско становништво (сељаштво): најбројнији и зависни друштвени слој.
- Грађанство: слој који се развија крајем средњег века.
- Религија
- Хришћанство: најутицајнија вера са највећим бројем верника.
- Јудаизам: старија једнобожачка религија која опстаје.
- Ислам: једнобожачка религија настала у VII веку.
- Остале карактеристике почетка средњег века
- Опадање обима трговине и прелазак на натуралну размену.
- Губитак значаја градова.
- Државно уређење
-
Историјски извори за средњи век
- Чување извора: архиви, музеји и библиотеке (представљају културну баштину).
- Писани извори (најбројнији)
- Подлоге за писање: папирус, пергамент (начињен од животињске коже), хартија, камен, метал, малтер.
- Врсте писаних извора:
- Житија: описи живота светитеља (најпознатија српска посвећена су Светом Сави).
- Биографије: описи живота владара и истакнутих личности.
- Повеље: документи о додели права или привилегија.
- Писма: документи за размену вести и порука.
- Летописи (хронике): хронолошки записи догађаја из године у годину.
- Закони: одредбе о правима и обавезама становништва.
- Натписи: текстови на предметима, споменицима, тканини итд.
- Материјални извори
- Остаци свакодневног живота: посуде, оружје, опрема, накит, новац.
- Грађевине и споменици: храмови, дворови, тврђаве (нпр. Голубац).
- Уметничка дела: фреске, иконе, предмети примењене уметности (нпр. Душанов тањир).
Лекција кроз датуме
476. | Пад Западног римског царства
Последњи римски цар је збачен са престола, чиме је Западно римско царство престало да постоји, док је Источно римско царство (Византија) опстало још хиљаду година.
476. | Крај старог и почетак средњег века
С нестанком западног дела Римског царства променила се слика Европе, те се овај догађај и година узимају као прекретница за крај историје старог и почетак средњег века.
7. век | Настанак ислама
Током 7. века настала је нова једнобожачка религија – ислам, која ће поред хришћанства и јудаизма имати велики утицај у средњем веку.
15. век | Крај средњег и почетак новог века
Историјски период средњег века окончан је у 15. веку. Велика географска и технолошка открића (попут штампарске машине и открића Америке) означила су крај средњовековне историје и улазак у нови век.
1450. | Откриће штампарске машине
Око 1450. године конструисана је прва штампарска машина, што је представљало велику промену јер је утицало на брже и јефтиније умножавање књига.
1492. | Откриће Америке
Поморска експедиција на челу са Кристифором Колумбом открила је нови континент – Америку.
Време и простор
Свргавање последњег западноримског владара 476. године довело је до пропасти Западног римског царства, што представља међаш између антике и почетка средњег века. Насупрот томе, Источно римско царство са средиштем у Цариграду (Константинопољу) наставило је свој континуитет још читав миленијум.
Средњовековна епоха протеже се од V до XV века и обухвата две главне фазе: рани и позни средњи век. Њен завршетак означен је епохалним догађајима из друге половине XV века:
- Око 1450. године: изум покретне штампарске машине, што је револуционисало доступност и умногостручавање писане речи.
- 1492. године: поморска експедиција предвођена Кристифором Колумбом стиже до обала Америке, чиме почиње доба великих географских открића и наступа нови век.
Географски фокус средњовековних збивања налазио се на европском континенту и подручју Медитерана (Средоземља), које повезује обале Европе, Африке и Азије. Иако су географска знања Европљана углавном обухватала сопствени континент, северну Африку и Блиски исток, поједини контакти и путовања досезали су до Кине на истоку и Гренланда на западу.
Државе, друштво и религија у средњем веку
На простору некадашњег Западног римског царства формиране су нове варварске и хришћанске државе са монархијским уређењем (на чијем су челу били краљеви, цареви или кнежеви), док је на истоку трајала Византија, а током овог доба настаје и српска средњовековна држава.
Ово раздобље карактерише феудални систем, устројен према поседовању земље (феуда):
- Властела (племство): водећи друштвени слој који је управљао земљишним поседима и држао политичку власт.
- Свештенство: изузетно утицајан сталеж са великим ауторитетом у цркви, култури и државној управи.
- Сеоско (зависно) становништво: најбројнији друштвени слој који је обрађивао земљу и привређивао.
- Грађанство: слој трговаца и занатлија који постепено добија на значају крајем средњег века.
Период раног средњег века обележили су опадање античких градова, смањење трговине и прелазак на натуралну привреду (робну размену без новца).
На плану религије доминирала су једнобожачка учења:
- Хришћанство је постало најраспрострањенија религија са пресудним утицајем на живот и морал људи.
- Јудаизам је очувао свој вековни континуитет.
- Ислам је настао током VII века на Арабљанском полуострву и брзо постао значајна светска религија.
Историјски извори у средњем веку
Средњовековна прошлост истражује се на основу историјских извора који чине неодвојиви део културне баштине и чувају се у архивима, музејима и библиотекама. Извори се разврставају у две темељне групе:
1. Писани извори: Текстуална сведочанства бележена на различитим подлогама - попут папируса, папира, метала, камена и пергамента (специјално обрађене животињске коже). Обухватају различите форме:
- Житија: списи о животима светитеља (међу којима се у српској традицији истичу житија Светог Саве).
- Биографије: детаљни прикази живота значајних личности и монарха.
- Повеље: званичне правне исправе којима се потврђују или додељују посебни поседи и повластице.
- Летописи (хронике): записи о важним збивањима вођени временским редоследом, из године у годину.
- Законски споменици: зборници којима се правно уређују поредак и дужности у држави.
- Писма и натписи: дипломатска или приватна преписка, као и текстови урезани на споменицима, фрескама, новцу или оружју.
2. Материјални извори: Физички предмети и археолошки остаци свакодневног и духовног живота:
- Употребни предмети, оружје, ратна опрема, накит и ковани новац.
- Грађевински остаци, монументална утврђења (попут тврђаве Голубац), храмови и владарске резиденције.
- Дела сакралне и ликовне уметности (фрескосликарство и иконе).
