Најважније из лекције
План-резиме
-
Извори података
- Пописи становништва и насеља, статистичка евиденција економских и демографских догађаја, научна истраживања, архивска грађа, историјски извори.
- Главни извор о броју и саставу становништва: пописи становништва и евиденције административних служби.
- Пописи у просеку сваких 10 година; пописивачи иду од врата до врата и попуњавају пописне обрасце; подаци излазе у књигама пописа.
- Кнежевина Србија – први попис 1834. (међу првим у свету); данас попис спроводи РЗС.
- Становништво света: статистички годишњаци УН.
-
Историјски извори, студије и часописи
- Историјски извори: писани (нпр. пореске књиге) и материјални (оруђе, куће, путеви, новац).
- Архиви: Беч и Будимпешта (Војводина у Аустроугарској), Истанбул и Сарајево (крајеви под Турцима), Архив Србије и регионални архиви.
- Научне студије и часописи: „Гласник“ СГД, „Паноника“, Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“ САНУ, „Зборник радова“ и „Демографија“ Географског факултета.
-
Методе проучавања
- Теренско истраживање – планско и објективно опажање, регистровање и тумачење објеката, појава и процеса у простору; циљ: научне законитости.
- Интервју – разговор са људима који знају нешто о истраживаној појави.
- Анкета – унапред припремљен упитник + одређени узорак.
- Статистички метод – сакупљање, анализа, објашњавање и презентација статистичких података.
- Остало: картографски метод, анализа, синтеза.
-
Информационе технологије
- База података: објекти са географским координатама + описни и табеларни подаци; извори: авионски и сателитски снимци, топографске и тематске карте.
- Слојеви (layer) се уносе посебно; преклапање слојева = функционална веза података → информације о простору и променама.
- Резултати: текст, табеле, планови, карте, 3Д приказ.
- Олакшавају праћење, планирање и управљање простором; циљ – држава вишим квалитетом услуга одговара потребама становништва.
-
Резултат истраживања
- Усмено саопштење или писани научни рад – прегледно, обухватно и прецизно излагање резултата и научних објашњења.
Извори података у друштвеној географији – пописи становништва и насеља, статистичка евиденција економских и демографских догађаја, научна истраживања, архивска грађа, историјски извори и др.
Пописи становништва – главни извор статистичких података о броју и саставу становништва на некој територији (уз евиденције административних служби).
- Пописивачи – у одређеном периоду иду од врата до врата и попуњавају пописне обрасце подацима од испитаника.
- Учесталост – пописи се спроводе у просеку сваких десет година.
- Књиге пописа – у њима се објављују сређени подаци, на нивоу државе и административних јединица.
Кнежевина Србија извршила је први попис становништва 1834. године, међу првим државама у свету; данас попис у Србији спроводи Републички завод за статистику (РЗС).
Статистички годишњаци – у издању УН, најважнији извор података о становништву света.
Историјски извори – најчешће писани, али и материјални (оруђе за рад, куће, путеви, новац).
Међу најстарије писане изворе о становништву наших крајева спадају пореске књиге.
- Становништво Војводине у доба Аустроугарске – архиви у Бечу и Будимпешти.
- Делови Србије под турском влашћу – архиви у Истанбулу и Сарајеву.
- Новија архивска грађа – Архив Србије и регионални архиви Београда, Новог Сада и других већих градова.
Научне студије и часописи – објављују савремена научна достигнућа и тако унапређују друштвену географију; чувају се у библиотекама и институтима.
- „Гласник“ Српског географског друштва (Београд)
- „Паноника“ (Природно-математички факултет у Новом Саду)
- Зборник радова Географског института „Јован Цвијић“ САНУ
- „Зборник радова“ и „Демографија“ (Географски факултет у Београду)
Најчешће методе и технике: теренско истраживање, анкета, интервју, статистички и картографски метод, анализа, синтеза и др.
Теренско истраживање (теренска опсервација) – директно или индиректно доступно, планско и објективно опажање, регистровање и тумачење друштвено-географских објеката, појава и процеса у простору.
Циљ теренских опсервација је извођење научних законитости о друштвено-географским процесима.
Интервју – разговор са људима који нешто знају о објекту, процесу или појави коју друштвени географ истражује.
Анкета – техника прикупљања података на основу унапред припремљеног упитника и одређеног узорка.
Резултати интервјуа и анкете се анализирају и на основу њих се доносе закључци.
Статистички метод – сакупљање, анализа, објашњавање и презентација статистичких података о друштвено-географским елементима у простору.
Помаже да се на основу анализе података донесу закључци о карактеристикама друштвено-географских објеката, појава и процеса.
Информациона база података – садржи објекте у простору дефинисане географским координатама, са придодатим описним и табеларним подацима.
- Прикупљање података – снимање топографске површине или дигитализација постојећих карата; користе се авионски и сателитски снимци, топографске и тематске карте.
- Слој (layer) – сваки слој тематских података уноси се посебно при изради дигиталне карте; слојеви се могу аутоматски обрађивати и неограничено преклапати и комбиновати.
- Просторна анализа – најважнији део је преклапање слојева, којим се подаци доводе у функционалну везу.
Излазни резултати: текст, табеле, графички прилози (дводимензионални планови и карте, тродимензионални приказ топографске површине) или њихова комбинација.
- Илустрација слојева: тродимензионални терен, изохипсе, реке, путеви и објекти – њиховим преклапањем добијају се информације о географским променама у простору.
Информационе технологије убрзавају и поједностављују анализу и ажурирање података, па олакшавају контролу, праћење, планирање и управљање простором (поређење података, тестирање метода, проналажење решења, рационално коришћење, решавање конфликтних односа).
Циљ развијеног друштва: да држава, применом информационих технологија у управљању простором, вишим квалитетом услуга одговори растућим потребама становништва.
Крајњи резултат друштвено-географског истраживања – усмено саопштење или писани научни рад.
У њему се прегледно, обухватно и прецизно саопштавају резултати и дају научна објашњења о истраживаном објекту, појави или процесу у конкретном географском простору.
Најважније:
- Извори података: пописи, статистичка евиденција, научна истраживања, архивска грађа, историјски извори.
- Пописи становништва: главни извор података о броју и саставу становништва, у просеку сваких десет година.
- Први попис у Србији: Кнежевина Србија, 1834. године; данас попис спроводи РЗС.
- Свет: најважнији извор су статистички годишњаци УН.
- Историјски извори: писани (пореске књиге, архиви) и материјални (оруђе, куће, путеви, новац).
- Методе: теренско истраживање, анкета, интервју, статистички и картографски метод, анализа, синтеза.
- Анкета и интервју: упитник на одређеном узорку; разговор са људима који познају појаву.
- Статистички метод: сакупљање, анализа, објашњавање и презентација статистичких података.
- Информационе технологије: база података, тематски слојеви, преклапање слојева у просторној анализи.
- Крајњи резултат: усмено саопштење или писани научни рад.
