Најважније из лекције
План-резиме
- Положај насеља
- Физичко-географски фактори: рељеф, земљиште, површинске воде, извори, близина издани, клима.
- Друштвено-економски фактори: културно-историјске прилике, привреда, саобраћајна мрежа.
- Рурална (сеоска) насеља
- Становници се претежно баве пољопривредом и живе у индивидуалним кућама.
- Стална и привремена (сезонска) села – салаши у Војводини, катуни у планинама.
- Према изгледу (физиономији): збијена (Војводина, Тимочка крајина, Поморавље, Мачва), разбијена (засеоци – махале; Стари Влах), мешовита (Шумадија, западна Србија).
- Према облику: округласта, издужена, зракаста.
- Према величини: мала (до 500), средња (501–2.000), велика (више од 2.000 становника).
- Функције: претежно пољопривредна; има и туристичких, рударских и рибарских села.
- Урбана (градска) насеља
- Компактно изграђено, веће насеље; становници раде у индустрији и услугама.
- Зоналност: пословна, индустријска и стамбена зона.
- Критеријуми за статус града: број становника, морфолошки, економски, функционални (централитет), правно-административни.
- Јапан – најмање 30.000 становника; Шведска, Данска, Финска – 200 и више.
- Мали (до 20.000), средњи, велики, милионски и мега-градови (више од 10.000.000).
- Функције градова
- Властите и просторне функције; гравитационо подручје града.
- Полифункционални – сви стари градови (Каиро); монофункционални – новији, за одређену намену (Бразилија, 1960).
- Тенденција: моно- прелазе у полифункционалне; Париз – у свету препознатљив по културно-уметничкој функцији.
- Најзначајније градске функције
- Индустријска (агломерације), трговачка, саобраћајна (путеви, аеродроми, луке), административно-управна.
- Комунална, културна (Кембриџ, Оксфорд, Ватикан, Мека), туристичка (Будва, Копаоник, Врњачка Бања), резиденцијална.
Физичко-географски фактори положаја – рељеф, земљиште, површинске воде, извори, близина издани и климатске одлике.
Друштвено-економски фактори положаја – културно-историјске прилике, привредне одлике и саобраћајна мрежа.
Од физичко-географских фактора највећи значај за настанак и положај насеља имају рељеф, земљиште и вода.
Рурално или сеоско насеље – насеље чији се становници претежно баве пољопривредом и живе у индивидуалним стамбеним објектима.
Села су настала ради непосредног привредног коришћења своје територије (обрадиво земљиште, пашњаци, шуме). Постоје стална и привремена (сезонска) села.
- Сезонска насеља: салаши у Војводини и катуни – сточарска насеља у планинама.
Подела према изгледу (физиономији) – збијена, разбијена и прелазна или мешовита села.
- Збијено село – густо поређане куће око пута или раскрснице, у центру трг (школа, црква, продавнице); последица историјских околности, родбинског окружења или деобе имовине. У Србији: Војводина, Тимочка крајина, Поморавље, Мачва.
- Разбијено село – велика површина, мала насељеност, одвојени засеоци (махале или мале); узроци: рашчлањен рељеф, размештај извора, неплодно земљиште, начин коришћења земљишта, поседовна структура, традиција. У Србији: Стари Влах и брдско-планински крајеви.
- Мешовито (прелазно) село – збијен центар, пространа дворишта и окућнице. У Србији: Шумадија и западни део земље.
- Збијена села преовлађују тамо где постоји дуг континуитет насељености – у Европи, Африци и деловима Азије; разбијена у ретко насељеним ратарско-сточарским областима (Северна и Јужна Америка, Аустралија, азијски део Русије, скандинавске и алпске земље).
Подела према облику – округласта, издужена (уз пут или реку) и зракаста села.
Облик села одређују топографски положај, размештај и стил кућа и економских зграда и мрежа улица и локалних путева.
- Мала села – до 500 становника.
- Средња села – 501–2.000 становника.
- Велика села – више од 2.000 становника.
Функција насеља – свака делатност која је заступљена у насељу (индустрија, образовање, туризам и сл.).
- У селима преовлађује пољопривредна функција, али постоје и туристичка, рударска и рибарска села, као и села са мешовитим функцијама.
Урбано или градско насеље – компактно изграђено, веће насеље у коме је већина становника запослена у индустрији или услужним делатностима.
Град се од села разликује по непољопривредним функцијама, густини насељености и инфраструктурној опремљености. Одликује га зоналност – пословна, индустријска и стамбена зона, мрежа улица и јавне површине.
Критеријуми за статус града – не постоји јединствен критеријум; најчешћи су:
- величина насеља – број становника;
- морфолошки – изглед, компактност, начин коришћења простора;
- економски – делатност становника;
- функционални – функције града, централитет;
- правно-административни – статус града по закону.
- Јапан: град мора имати најмање 30.000 становника; Шведска, Данска и Финска: градска су и насеља са 200 и више становника.
- Мали градови – до 20.000 становника.
- Средњи – 20.000–100.000.
- Велики – 100.000–1.000.000.
- Милионски – 1.000.000–10.000.000.
- Мега-градови – више од 10.000.000 становника.
Властите функције – функције које град развија.
Просторне функције – указују на улогу града у ширем географском окружењу.
Гравитационо подручје – насеља у околини града, повезана с њим захваљујући његовим функцијама.
Полифункционалан град – град са више функција; такви су сви стари градови.
Монофункционалан град – новији град, створен за одређену намену, са једном главном функцијом.
- Бразилија (1960) – монофункционалан град, настао ради децентрализације Бразила и премештања тежишта државе са атлантске обале (Рио де Жанеиро) на Бразилску висораван.
- Каиро – полифункционалан град.
- Париз – за Француску полифункционалан, у свету монофункционалан (културно-уметничка функција).
Општа тенденција је да монофункционални градови постају полифункционални; оцена зависи од величине простора који се посматра.
- Индустријска – главни фактор развоја градова; створила велике агломерације.
- Трговачка – типична за градове пре индустријске револуције; данас се преплиће с другим функцијама.
- Саобраћајна – раскрснице путева, аеродроми, луке.
- Административно-управна – главни град, општински центар.
- Комунална – полиција, дом здравља, пошта, ватрогасна служба, осигуравајуће друштво.
- Културна – уметност, образовање, религија.
- Туристичка – приморски, планински и бањски центри и метрополе.
- Резиденцијална – стамбене зоне.
- Културна: Париз, Лондон, Берлин, Кан (уметност); Кембриџ, Оксфорд (образовање); Ватикан, Фатима, Лурд, Варанаси, Мека, Јерусалим (религија).
- Туристичка: Ница, Будва, Дубровник (приморје); Шамони, Копаоник, Златибор (планине); Карлове Вари, Врњачка Бања (бање); Лондон, Париз, Рим, Москва, Истанбул (метрополе).
Најважније:
- Положај насеља: зависи од рељефа, земљишта, вода, извора, издани и климе, али и од историјских, привредних и саобраћајних прилика.
- Село: становници се претежно баве пољопривредом и живе у индивидуалним кућама; села могу бити стална или сезонска (салаши, катуни).
- Изглед села: збијена (Војводина, Мачва), разбијена (Стари Влах) и мешовита (Шумадија).
- Облик и величина села: округласта, издужена и зракаста; мала (до 500), средња (501–2.000) и велика (више од 2.000 становника).
- Град: компактно, веће насеље са становништвом у индустрији и услугама и израженом зоналношћу.
- Статус града: критеријуми – број становника, морфолошки, економски, функционални и правно-административни.
- Величина градова: мали, средњи, велики, милионски и мега-градови (више од 10.000.000 становника).
- Моно- и полифункционалност: Бразилија – монофункционалан, Каиро – полифункционалан град; тенденција је прелазак у полифункционалне.
- Градске функције: индустријска, трговачка, саобраћајна, административно-управна, комунална, културна, туристичка и резиденцијална.
