Најважније из лекције
План-резиме
- Појам територије
- Територија: ограничени део Земљине површине са физичко-географским и друштвено-географским садржајем.
- Има површину, географски положај и границе.
- Квалитет територије: економске вредности (обрадиво земљиште, плодност, сточарство, воде, руде, енергенти).
- Границе
- Природне: реке, планински венци, развођа (Дрина; Рио Гранде између САД и Мексика).
- Вештачке: пресецају природну целину, по уговору (Србија – Мађарска и Румунија).
- Математичке: праве линије по координатама (САД – Канада; Египат – Либија и Судан).
- Територија државе
- Суверена територија: копно, територијално море, ваздушни простор; неповредива.
- Величина је релативан појам – Ватикан је мали, а утицајан.
- Зависне територије
- Колоније (метропола, експлоатација); после Другог светског рата несамоуправне / прекоморске територије.
- 1900: колоније 79,2 милиона km² (59,4% копна); највеће Велика Британија и Француска.
- Аутономија: Оландска острва, Фарска острва и Гренланд, Гернзи, Олдерни, Сарк, Џерси и Ман.
- Спорне, окупиране и међународне територије
- Спорна: више држава је сматра својом (Кашмир – Индија и Пакистан).
- Окупирана: под војном контролом друге државе (Западна Сахара – Мароко).
- Под међународном управом: мандати и територије под старатељством (Повеља УН; последња Палау, 1994).
- Интернационализована подручја: посебан режим у име међународне заједнице (Трст 1947–1954, Данциг).
- Административно-територијална организација
- Савезна територија: под централном владом федерације (Куала Лумпур, Путрацаја, Лабуан).
- Територија главног града: посебна јединица (Ил де Франс, Берлин); Осло има посебан статус без посебне јединице.
Територија – ограничени део Земљине површине (одређени простор) са физичко-географским и друштвено-географским садржајем.
Свака територија има површину, географски положај и границе.
- Природне границе – прате реке, врхове планинских венаца, развођа речних сливова.
- Вештачке границе – пресецају природну целину, настају уговором.
- Математичке (геометријске) границе – иду дуж географских координата, праве линије.
- Природне: Дрина (Србија – БиХ), Рио Гранде (САД – Мексико).
- Вештачке: Србија према Мађарској и Румунији у Панонској низији.
- Математичке: већи део границе САД и Канаде, Египат према Либији и Судану.
Квалитет територије – одређују га економске вредности: однос обрадиве и необрадиве површине, плодност земљишта, услови за сточарство, воде, руде и енергенти.
Територија државе (независна, суверена) – простор искључиве надлежности и суверенитета неке државе; појам из међународног јавног права.
- Састав – копнена површина, територијално море и ваздушни простор изнад њих.
- Неповредивост – територија је кључни елемент државности, па је по међународном праву неповредива.
Величина територије је релативан појам – нема директне везе између величине територије и политичке моћи државе.
- Ватикан – најмања држава, а велики утицај у међународним односима.
Зависна територија – политички субјект без пуне независности суверене државе, али ван потпуне контроле друге међународно признате државе.
- Колоније – до Другог светског рата; под неограниченом влашћу удаљене метрополе, становништво домородачко, економска експлоатација сировина и радне снаге.
- Несамоуправне територије – назив после Другог светског рата; државе их зову прекоморским територијама или земљама.
- Аутономија – зависна територија призната међународним уговором или споразумом.
Колоније су 1900. заузимале 79,2 милиона km² (59,4% светског копна); највеће поседе имале су Велика Британија (32,7 милиона km²) и Француска (11,0 милиона km²).
- Британске прекоморске територије, Француски прекоморски департмани.
- Оландска острва (фински аутономни регион); Фарска острва и Гренланд (данске самоуправне територије); Гернзи, Олдерни, Сарк, Џерси и Ман (крунске зависне територије УК).
Спорна територија – област коју две или више држава сматрају својим саставним делом.
Окупирана територија – област под војном контролом друге државе.
Територија под међународном управом – под међународном контролом коју у име међународне заједнице врши једна држава или група држава.
- Мандати – до Другог светског рата подручја под посебном управом великих сила или међународних организација.
- Територије под старатељством – старатељски систем уведен Повељом УН (главе XII–XIII) уместо мандатног система Друштва народа; циљ је мир, безбедност и напредак становништва ка самоуправи или независности.
Интернационализована подручја – подручја која нису суверене државе, под посебним режимом и управом у име међународне заједнице.
- Спорна: Кашмир (Индија и Пакистан).
- Окупирана: Западна Сахара под управом Марока.
- Последња територија под старатељством: Палау (независност 1994, члан УН).
- Интернационализована: Слободна Територија Трста (1947–1954), Слободни Град Данциг (данас Гдањск у Пољској).
Савезна територија – област у непосредној надлежности централне владе федералне државе.
Територија главног града – посебна политичко-административна јединица у којој је седиште државе; најчешће без политичке или економске предности у односу на остале јединице.
Неки главни градови нису посебне административне јединице, али имају посебан статус у држави.
- Савезне територије: Куала Лумпур, Путрацаја и Лабуан (Малезија).
- Територија главног града: Ил де Франс (Француска), Берлин (Немачка).
- Посебан статус без посебне јединице: Осло (Норвешка).
Најважније:
- Територија: ограничени део Земљине површине са физичко-географским и друштвено-географским садржајем; има површину, положај и границе.
- Границе: природне (Дрина, Рио Гранде), вештачке (уговором) и математичке (праве линије, САД – Канада).
- Квалитет територије: одређују га економске вредности – земљиште, воде, руде, енергенти.
- Политички статус: територија државе, зависна, спорна, под међународном управом, интернационализована и окупирана.
- Територија државе: копно, територијално море и ваздушни простор; неповредива по међународном праву.
- Величина: релативан појам – Ватикан је најмањи, а веома утицајан.
- Зависне територије: колоније, данас несамоуправне и прекоморске територије; неке имају аутономију.
- Спорна и окупирана: Кашмир (више држава је сматра својом), Западна Сахара (војна контрола Марока).
- Међународна управа: мандати и територије под старатељством (последња Палау, 1994); интернационализована подручја (Трст 1947–1954).
- Административна подела: савезна територија (Малезија) и територија главног града (Ил де Франс, Берлин).
