Најважније из лекције
План-резиме
- Положај и регије
- Између Атлантског, Тихог и Северног леденог океана, Мексичког залива и Карипског мора.
- 24,7 милиона km², 587,5 милиона становника.
- Англоамерика (САД, Канада, Гренланд) и Средња Америка (Мексико, Централна Америка, Карипска острва); граница Рио Гранде.
- Обале и рељеф
- Заливи: Мексички, Калифорнијски, Аљаски, Хадсонов; полуострва Аљаска, Лабрадор, Јукатан, Флорида; острва Гренланд, Њуфаундленд, Бафиново.
- Велики Антили (Куба, Хиспањола, Порторико, Јамајка), Мали Антили, Бахами.
- Кордиљери (Стеновите планине, Денали 6.190 m), Апалачи (Мичел 2.036 m), Средишња низија, Канадски штит.
- Мексико: Мексичка висораван, вулкан Оризаба 5.700 m.
- Клима, воде и вегетација
- Поларна и субполарна на северу, умерено-континентална у највећем делу, суптропска сува на висоравнима (мање од 250 mm), средоземна у Калифорнији, тропска у Средњој Америци.
- Мисисипи са Мисуријем 6.300 km; Велика језера (Горње – највеће слатководно) + Сен Лоренс.
- Тундра, четинарске шуме, прерије, секвоје.
- Висинска зоналност: тијера калијенте, темплада (најнасељенија), фрија, елада, невада.
- Насељавање
- Индијанци (око 1,5 милиона; данас око 300 резервата); Маје и Астеци.
- Сан Аугустин 1565, Џејмстаун 1607, Квебек 1608; независност САД (рат 1775–1781); Линколн 1863 укида ропство; Канада аутономна 1867–1982.
- Становништво
- Имиграциони континент – раст становништва досељавањем (Европљани, Африканци, Азијати).
- Данас: Кина, Индија, Мексико; ирегуларне миграције највише из Мексика.
- Најурбанизованије североисточно приморје САД (Њујорк); Велика језера, Мексичка висораван, пацифичка обала.
- Канада: 90% становника на југу.
- САД: белци 64%, Хиспаноамериканци 16%, Афроамериканци 13%; Канада: 77% европског порекла, енглески и француски.
- Средња Америка: местици, мулати, замбоси.
Границе Северне Америке – Атлантски океан (исток), Тихи океан (запад), Северни ледени океан (север), Мексички залив и Карипско море (југ).
Површина је 24,7 милиона km², а број становника 587,5 милиона.
Англоамерика – северни, највећи део континента: САД, Канада и Гренланд (данска територија).
Средња Америка – јужни део континента; граница према Англоамерици је река Рио Гранде.
- Континентални део – Мексико и Централна Америка (Гватемала, Белизе, Салвадор, Хондурас, Никарагва, Костарика, Панама).
- Острвски део – Карипска острва.
Централна Америка – копнена превлака од јужне границе Мексика до Панамске превлаке (граница Панаме и Колумбије).
Најразуђеније су северна, североисточна и северозападна обала, Средња Америка и Кариби.
- Заливи – Мексички, Калифорнијски, Аљаски, Хадсонов.
- Полуострва – Аљаска, Лабрадор, Јукатан, Флорида.
- Острва – Гренланд, Њуфаундленд, Бафиново острво; Канадски арктички и Алеутски архипелаг.
- Велики Антили – Куба, Хиспањола (Хаити), Порторико, Јамајка.
- Мали Антили – Приветрена (Тринидад и Тобаго, Гренада, Мартиник) и Заветрена острва (Ангила, Антигва и Барбуда, Девичанска острва, Гваделуп); уз њих и Бахамска острва.
Кордиљери – набране планине на западу; највеће су Стеновите планине, а највиши врх је Денали (6.190 m) на Аљасци.
Апалачи – раседне планине на истоку (Мичел, 2.036 m); источно од њих је Приатлантска низија.
Средишња низија – највећа низија (200–300 m н. в.); западно од ње Високе равнице (300–1.600 m).
Канадски штит – геолошки најстарији део, благо заталасан (300–500 m н. в.).
- Висоравни Кордиљера: Колумбијска, Велики басен, Колорадо; пустиње: Велика слана, Мохаве, Долина смрти.
- Вулкани: Оризаба 5.700 m (највиши врх Мексика), Попокатепетл 5.482 m, Колима 4.339 m, Мон Пеле 1.397 m на Мартинику.
- Субполарна и поларна – север континента.
- Умерено-континентална – највећи део континента.
- Океанска – уз Тихи и Атлантски океан.
- Влажна суптропска – југоисток.
- Суптропска сува – Велики басен, Колорадо, пустиње Сонора и Чивава; мање од 250 mm падавина.
- Средоземна – пацифичко приморје Калифорније.
- Тропска сезонски влажна – Средња Америка и југ Флориде; тропски циклони на острвима.
Од севера ка југу: арктичке пустиње, тундра, четинарске и мешовите шуме; листопадне шуме на Апалачима, прерије западно од Мисисипија, секвоје на Приморским и Каскадским планинама.
Висинска (климатско-вегетацијска) зоналност – смењивање појасева климе, вегетације и култура са висином у Мексику и на превлаци.
- Тијера калијенте – до 1.000 m; тропске шуме, банане, шећерна трска.
- Тијера темплада – до око 2.000 m; најнасељенији појас; кафа, кукуруз, пшеница.
- Тијера фрија – до горње границе шума; кромпир и јечам.
- Тијера елада – пашњаци и ливаде до снежне границе.
- Тијера невада – вечити снег.
Мисисипи са Мисуријем – најдужа река Северне Америке и трећа на свету (6.300 km); лева притока Охајо са Тенесијем, десне Мисури и Арканзас.
Велика америчка језера – Горње (највеће слатководно језеро на свету), Мичиген, Хјурон, Ири и Онтарио.
Велика језера, река Сен Лоренс и канали чине највећи унутрашњи водени пут континента, великог саобраћајног и економског значаја.
- Колумбија и Фрејзер (слив Тихог океана) имају велики хидроенергетски потенцијал; Макензи је највећа река слива Северног леденог океана.
На простору данашњих САД живело је око милион и по Индијанаца (шумски, преријски, југозападни и обалски); данас око половине живи у око 300 резервата.
Старе цивилизације – Маје (Јукатан) и Астеци (Мексичка висораван); покорили су их Шпанци у првој половини 16. века.
- Сан Аугустин (Флорида, 1565) – прво стално европско насеље на тлу данашњих САД.
- Џејмстаун (1607) – прво стално енглеско насеље у САД.
- Квебек (1608) – основали Французи; Британци побеђују Французе 1763.
Бостонска чајанка 1773, рат за независност 1775–1781 (Лексингтон – Јорктаун), први председник Џорџ Вашингтон. Грађански рат 1861–1865; Линколн 1863. укида ропство. Канада стиче аутономију од 1867. до 1982.
Имиграциони континент – број становника расте пре свега досељавањем (интензивне миграције).
- Прво Западна Европа (Ирци, Шкоти, Енглези, Немци), из економских разлога.
- Принудно довођење Африканаца као робова – потомци су Афроамериканци.
- Кинези, Индијци и други азијски народи.
- Највећи талас крајем 19. и почетком 20. века – Италијани, Шпанци, Португалци, Грци, Пољаци.
Савремена имиграција – под оштром имиграционом политиком САД: 66% због породичних веза, 13% због стручности, 17% из хуманитарних разлога; водеће земље порекла Кина, Индија и Мексико; ирегуларне миграције највише из Мексика.
Урбане регије – североисточно приморје САД (Њујорк), Мексичка висораван (Мексико Сити), област Великих језера (Чикаго, Детроит, Милвоки, Кливленд, Монтреал, Торонто), пацифичка обала (Лос Анђелес, Сан Франциско, Сан Дијего, Сијетл, Ванкувер).
У Канади 90% становника живи на југу, уз Сен Лоренс и језера Ири и Онтарио.
Етничка хетерогеност – САД: белци 64%, Хиспаноамериканци 16%, Афроамериканци 13%, Азијци 5%, Индијанци и Инуити 1%; Канада: око 77% европског порекла, службени језици енглески и француски.
Американизација – стварање америчке нације без обзира на различито порекло.
- У Средњој Америци су мешањем народа настали мелези – местици, мулати и замбоси.
Најважније:
- Регије: Англоамерика (САД, Канада, Гренланд) и Средња Америка; граница је Рио Гранде.
- Величина: 24,7 милиона km² и 587,5 милиона становника.
- Рељеф: Кордиљери (Денали 6.190 m), Апалачи, Средишња низија и Канадски штит.
- Воде: Мисисипи са Мисуријем 6.300 km; Велика језера са Сен Лоренсом – највећи унутрашњи водени пут.
- Висинска зоналност: тијера калијенте, темплада (најнасељенија), фрија, елада и невада.
- Историја: Сан Аугустин 1565, Џејмстаун 1607, рат за независност 1775–1781, укидање ропства 1863.
- Имиграциони континент: становништво је расло досељавањем из Европе, Африке и Азије.
- Насељеност: најурбанизованије је североисточно приморје САД (Њујорк); у Канади 90% живи на југу.
- Етнички састав: САД – белци 64%, Хиспаноамериканци 16%, Афроамериканци 13%; Канада – 77% европског порекла.
