Изабери решење задатка:

Задатак 1 (бесплатан)

Кратак одговор

Сан Себастијан 6, Барселона 1, Валенсија 2, Палма де Мајорка 10, Мадрид 7, Толедо 8, Лисабон 11, Севиља 4, Кордоба 5, Малага 3, Гранада 9.

Одговор

Север, граница са Француском – 6 (Сан Себастијан); североисточна обала – 1 (Барселона); источна обала – 2 (Валенсија); острво у Средоземном мору – 10 (Палма де Мајорка); средиште – 7 (Мадрид); југозападно од Мадрида – 8 (Толедо); Португалија, западна обала – 11 (Лисабон); Андалузија, запад – 4 (Севиља); североисточно од Севиље – 5 (Кордоба); јужна обала – 3 (Малага); источно од Малаге – 9 (Гранада).

Детаљан одговор

Поља попуњавамо према положају туристичких места на Пиринејском полуострву:
  • поље на северној обали, уз границу са Француском – 6 (Сан Себастијан, центар Кантабријског приморја, крај Баска);
  • поље на североисточној обали Средоземног мора – 1 (Барселона, центар Коста Браве и Коста Дораде);
  • поље на источној обали, у Валенсијском заливу – 2 (Валенсија, Коста Бланка);
  • поље на острву у Средоземном мору – 10 (Палма де Мајорка, туристички центар Мајорке на Балеарским острвима);
  • поље у средишту полуострва, северније од два средишња поља – 7 (Мадрид, главни град);
  • поље југозападно од Мадрида – 8 (Толедо, стара престоница Шпаније);
  • поље на западној обали, у естуару Тахоа (Тежа) у Португалији – 11 (Лисабон);
  • најзападније поље у унутрашњости Андалузије – 4 (Севиља, са готском катедралом и краљевским дворцем);
  • поље у Андалузији, североисточно од Севиље – 5 (Кордоба);
  • поље на јужној обали – 3 (Малага, центар Коста дел Сола);
  • поље у унутрашњости, источно од Малаге, у подножју Сијера Неваде – 9 (Гранада са Алхамбром).

Најважније из лекције

План-резиме

  1. Европа – опште одлике
    • 10,5 милиона km², са Азијом чини Евроазију
    • Елбрус 5.642 m, Волга 3.688 km, Ротердам – највећа лука
    • 44 државе: 32 републике, 12 монархија (кнежевине Монако, Лихтенштајн, Андора)
    • Индоевропски народи: Словени, Германи, Романи, балтички народи; угро-фински: Финци, Естонци, Мађари
  2. Туризам Јужне Европе
    • Најпосећенији континент; највећа зарада 2018. – Шпанија (73,7 млрд УСД)
    • Шпанија: Коста Брава (Барселона, Љорет де Мар), Коста дел Сол, Андалузија (Гранада, Алхамбра), Балеари
    • Италија: Доломити, Венеција, Тоскана (Фиренца), Лацио (Рим), Напуљ, језера Комо, Гарда, Мађоре
    • Грчка: Атина, Метеори, Едеса, Халкидики, Санторини, Крит, Олимпија, Микена
    • Бугарска: Боровец на Рили
  3. Урбане регије
    • Рандстад: Амстердам, Ротердам, Хаг, Утрехт; аеродром Шипол
    • Фламански дијамант: Брисел, Гент, Антверпен, Левен
    • Рајна–Рур: највећа конурбација континенталне Европе; Дуизбург – највећа лука на Рајни
    • Франкфурт – финансијски центар ЕУ; југ Немачке: Минхен, Штутгарт
  4. Источна Европа
    • Транзиција после распада СССР-а
    • ЗНД – без Естоније, Летоније и Литваније (данас ни Грузија ни Украјина)
    • Русија: нафта, гас, угаљ; Самара на Волги; Украјина: Донбас, сунцокрет
  5. Миграције
    • Прекоморске миграције, прилив радне снаге после рата
    • Мигрантска криза 2015; азиланти и економски мигранти
Европа – континент површине 10,5 милиона km² који са Азијом чини Евроазију.
  • Границе према Азији – Урал, Каспијско језеро, Кавказ, Црно море, Босфор, Мраморно море, Дарданели
  • Рељеф и воде – Елбрус (5.642 m), Волга (3.688 km, најдужа река), Рајна са лучким градом Ротердамом
  • Државе – 44 државе: 32 републике и 12 монархија; кнежевине Монако, Лихтенштајн и Андора
Индоевропски народи – више од 80% становника: Словени, Германи, Романи, балтички народи, Грци.
Финци, Естонци и Мађари су угро-фински народи, па естонски, фински и мађарски нису индоевропски језици.
  • Романи: Румуни; балтички: Литванци; словенски: Украјинци; угро-фински: Финци.
Хомогене туристичке регије – туризам је главни извор прихода; хетерогене – туризам је допунска делатност.
  • Шпанија – Коста Брава (Барселона, Саграда фамилија, Љорет де Мар), Коста Бланка (Валенсија), Коста дел Сол (Малага), Андалузија (Севиља, Кордоба, Гранада – Алхамбра), Балеари (Палма де Мајорка), Сан Себастијан, Мадрид, Толедо
  • Италија – Доломити (Кортина д’ Ампецо), Венеција (Дуждева палата), Лигурија (Ђенова, Сан Ремо), Ромања (Римини), Тоскана (Фиренца, капела Медичи), Лацио (Рим, Колосеум), Кампања (Напуљ, Ишија), Сицилија (Палермо), Сардинија
  • Грчка – Атина, Солун, Метеори, Едеса, Халкидики, Крф, Евија, Санторини, Крит, Олимпија, Микена
  • Бугарска – Рила, зимски центри Боровец и Самоков
По броју страних туриста 2018. воде Француска, Шпанија и Италија, а највећу зараду од туризма имала је Шпанија (73,7 милијарди УСД).
  • Језерски туризам на северу Италије: Комо, Гарда и Мађоре.
Конурбација – урбана целина настала спајањем више суседних градова.
  • Велики Лондон – највећа британска конурбација; аеродроми „Хитроу“ и „Гетвик“
  • Рандстад – Амстердам, Ротердам, Хаг, Утрехт; аеродром „Шипол“; Ротердам – највећа лука Европе
  • Фламански дијамант – Брисел, Гент, Антверпен, Левен; најурбанизованији део Белгије
  • Рајна–Рур – Бохум, Есен, Дортмунд, Дуизбург, Дизелдорф, Келн, Бон; највећа конурбација континенталне Европе
Франкфурт је финансијски центар ЕУ (Европска централна банка); Дуизбург је највећа немачка лука на Рајни.
  • Северна Немачка: Берлин, Хамбург, Бремен, Хановер, Кил, Либек, Росток; Јужна Немачка: Минхен и Штутгарт.
Транзиција – прелазак бивших социјалистичких земаља са планске на тржишну привреду, праћен затварањем фабрика, незапосленошћу и падом стандарда.
  • ЗНД – Заједница Независних Држава, удружење бивших совјетских република (заједничко тржиште); балтичке државе Естонија, Летонија и Литванија нису њене чланице
  • Русија – нафта и гас (Западни Сибир, Поволожје), угаљ (Кузбас), руде Урала; индустријски градови на Волги (Самара, Саратов, Волгоград); Транссибирска железница
  • Украјина – црница, Доњецки басен угља, Криви Рог; највећи светски извозник сунцокретовог уља
Сибирске реке су пловне само кратко лето, па Русија има проблем саобраћајне повезаности.
Азиланти – људи који су напустили државу због непосредне ратне опасности и имају право на азил.
Економски мигранти – немају право на азил и могу бити враћени у најближу безбедну државу.
  • Прекоморске миграције – од великих географских открића, највише од 1820. до 1960. (око 60 милиона Европљана)
  • После Другог светског рата – прилив радне снаге у Западну Европу
  • Мигрантска криза од 2015. – долазак миграната из Азије и Африке преко Средоземља и Балкана
Немачка има највећи миграциони салдо у Европи.
Најважније:
  1. Европа: 10,5 милиона km², 44 државе, већином индоевропски народи; Естонци и Финци су угро-фински.
  2. Ротердам: највећа лука Европе, на ушћу Рајне.
  3. Туризам: Европа је најпосећенији континент; највећа зарада 2018. – Шпанија.
  4. Шпанија: Коста Брава, Коста дел Сол, Андалузија (Алхамбра), Балеари, Мадрид.
  5. Италија: Доломити, Венеција, Тоскана, Лацио, Кампања; језера Комо, Гарда, Мађоре.
  6. Грчка: Атина, Метеори, Халкидики, Киклади, Крит, Пелопонез.
  7. Конурбације: Рандстад, Фламански дијамант, Рајна–Рур (највећа на континенту).
  8. Немачка: Франкфурт – финансијски центар ЕУ; Минхен и Штутгарт на југу.
  9. Источна Европа: транзиција, ЗНД без балтичких држава (данас и без Грузије и Украјине); Русија и Украјина богате ресурсима.
  10. Миграције: мигрантска криза 2015; азиланти и економски мигранти.

Савладај
домаћи
уз хиљаде решења, лекција и тестова: